Nespretno je ubauljao u kuću, bebac od dva meseca, crni sa tamnožutim očima, mešanac, Bleki. Za malog mačora nije mi izgledao preterano inteligentan, ali je svojom nespretnošću osvojio sve ukućane, tužne nakon trajnog odlaska moje divne svekrve. Kao da ga je ona poslala da nas razvedri...Rastao je, uredan, čist, nikad gluposti po stanu nije radio. U poređenju s ružnim, ali pametnim komšijskim mačorom bio je inferioran, ali nama je bio najlepši mačak na svetu i okolnih nekoliko sela. Najradije bi se odmarao u mom krilu i jedva čekao da se skrasim na par minuta i da mi uskoči u krilo. Kad ga je mačkomrzica komšinica pokušala otrovati, našli smo uginulog crnog mačora i sahranili ga, pretužni...za to vreme zaticala sam decu kako krišom plaču.
"Pa nemoj da plačeš, evo, i meni će Bleki nedostajati, da mi cepa čarape!" tešila sam sina. On se tužno okrenu: "Neće ti nedostajati da ti cepa čarape, ali će ti nedostajati kad piješ kafu, da ga maziš u krilu!". E, tu sam se ja zarozala od suza...
Nekoliko dana kasnije nađem ga živog i zdravog. Siva maca u kraju spasla ga, odvukavši ga za sobom. Razmišljao je, da ostane s njom ili ode sa mnom kući...tog puta pobedih ja.
Kad bih se vraćala s posla, on bi u određeno vreme stajao na terasi i virio između cveća. Muž bi se čudio što tako mirno gleda, a onda još više kad bi ako munja proleteo kroz stan i ukipio se pred vratima. Tu bi osluškivao, i čim bi čuo lift, počeo bi mjaukati, pozdravljati me. Koje li radosti kad uđem u kuću!
Ako bi bio u šetnji pred moj povratak, popeo bi se na tisu pred ulazom u našu zgradu. Tu bi se sasvim vizuelno zagubio u tamnoj krošnji. No čim bi primetio da dolazim, skakao bi sa tise i umiljavao mi se. Svi su ljudi iz kraja znali koga on čeka na tisi.
I mnogo godina kasnije, ljudi često pitaju: "A gde je onaj crni mačak što Vas je čekao na drvetu?" Drvo ostade mačja tisa...
Kažu, po kineskom horoskopu, da se dom mačke poznaje po jastucima. Da, imam ih podosta. Na mom krevetu je "stalna postavka" od četiri najdraža jastuka. Kad bi hteli i mogli, mnogo bi lepih priča ispričali ti jastuci. Ali ovih zimskih dana ćute, pa ću morati da ih zamenim i kažem ponešto umesto njih.
Sekin jastuk: Ovaj lepi jastuk donela mi jednog dana moja blog seka, na redovni blogerski sastanak, u "Moskvu" da mi simbolizuje prirodu i more svojim bojama, i da me čuva. Seke najbolje čuvaju jedna drugu, pa ovaj lepi jastuk ima zadatak da me svakim pogledom na njega podseti na to kako smo se brzo nas dve upoznale ubrzo nakon što sam počela da pišem na blog.co.yu. Njeni komentari bejahu prvi, zatim mi je postavila divnu čestitku za mesec dana blogovanja, i očas posla smo se dogovorile za prvo viđenje, pa za još ohohoviđenja...Uvek nasmešena i topla, moja blog seka davala je poseban šarm svim blog-susretima. Naslušale smo lepih koncerata, pevao nam Radames, a biće još prilika za slavlja i veselja.
More je napravila svojeručno Zlata, draga školska drugarica i moja učiteljica bloga. Njena primorska duša ostala je da sanjari na Osejavi i da se divi Biokovu, a divni plavi jastuk u mnogo nijansi mora svakim me pogledom seća na nju. I rastužuje ...
Kumin jastuk: Pre podosta vremena htela sam da kuma oženim svojom prijateljicom, i sve sam mu prijateljice pokazala, ali ne dogodi se hemija...i kum ode u Prag i dovede kumu...Pa mi reče da se neće oženiti mojom ranijom nego novom prijateljicom, i pozva me da im kumujem. Radosti moje! Kuma je očas posla postala moja bliska prijateljica, a ovaj lepi jastuk svojeručno je za mene isheklala...
Jedno srce se smestilo među damskim uspomenema. Naravno, nije ga dama donela. Retko se dešava da muškarac pokloni nešto tako jednostavno i originalno, jastuk u obliku srca...da uvek seća na njega i da bude blizu snovima njegove dragane...
i da nadživi onoga koji ga je poklonio....
