Slikar je danima sedeo u šumi u kojoj je svo drveće isprepleteno u paru, u živom ljubavnom zagrljaju. Kad je završio sliku, odahnuo je i nasmešio se. Bio je zadovoljan. Naslikao je Šumu ljubavi.
Na drugoj strani sveta mladić je u ratnom vihoru povučen u neželjene krugove. Ožiljke na duši poneo je zauvek. Telesni ožiljci su boleli i kad se sve smirilo. Polna infekcija koja se teško leči. Život ga je svuda bacao dok ga nije konačno doveo na mirnije staze. Zahvaljivao je Bogu što ga je poštedeo, kad druge nije, i zavetovao se da će mu život posvetiti. Sreo je divnu devojku zlatne kose koja je ličila na anđela. Nežnim pogledom i dodirom vidala je njegove rane. S njom podeliti život i zajedno Bogu služiti, bio je njegov cilj. Ali, valjalo se prvo izlečiti. Stidljivo ga je odvela svojoj doktorki. Nije puno pričala, a ova je sve razumela. Potrudila se da ga izleči. I u sveto okrilje braka mladi uđoše, a da se nisu sjedinili, sve dok nije bilo sigurno da mladić neće svojoj nevesti preneti neželjeni dar. I pre nego će otići iz tog grada u svoju parohiju, mladi su doktorki doneli sliku „Šuma ljubavi“ sa nežnom posvetom.
Svakog jutra prvo što doktorka ugleda kad se budi je drveće koje se voli. I svako veče uspavljuje se posle pozdrava sa slikom. U zagrljenoj šumi uvek vidi nežni mladi par.
Pre četvrt veka njen je životni partner otputovao u Singapur na nekoliko dana. Ona nije mogla, nije ni bila pozvana, a bila je trudna, s malim detetom i imala dvoje starih na brizi. On je imao kome da ih ostavi, ona ne.
Uživao je u jedinstvenom Singapuru, oduševljavao se malim lepim Singapurkama, obilazio uzgajališta orhideja, skupljao kao sunđer lepa sećanja. Na nekoj krokodilskoj farmi kupio je za nju kaiš od krokodilske kože. Baš lep. Jedino, malo je za tih par dana zaboravio da je ona ostala punačkija od porođaja...i kupio prekratak kaiš. Ponosno joj doneo, ona ga probala, i mogla samo da konstatuje da je mogao i malo duži da joj kupi... No, brzo se snašla i rekla, s bebom u naručju i drugom bebom u sebi: „Nema veze. Ovaj kaiš će dobiti moja snajka!“ Svi su prijatelji čuli priču o kaišu, i svi koji su imali ćerke, godinama bi komentarisali: „Moja ćerka se malo ugojila...neće stati u tvoj kaiš! Ili „Ćerka mi je taman po tvojoj meri...moći će poneti kaiš“. Kao što već biva, ona je podigla dva divna sina koji nisu zavoleli nijednu od prijateljskih ćerki. Gledali su tuđe. Četvrt veka nakon što je kaiš stigao u njen dom, stariji sin je rešio da se ženi. Pred svadbu, svekrva je snajki poklonila kaiš od krokodilske kože koji je na nju čekao četvrt veka!
I danas mirišu lipe, kao onih dana kad smo šetali obavijeni njihovim mirisom. Uvek me taj miris podseti na tebe. Kao što dašak vetra dodiruje kožu nežnošću tvojom...Znam da je mudro spakovati sve uspomene u malu plišanu kutijicu u srcu i ne otvarati je često. Tamo bi ti bilo ušuškano, mekano, ne bi se mogao izgubiti. Ne znam da li ću ikada prestati da otvaram kutijicu, da zavirujem. I uvek iznova prisećam se kako su lepe tvoje ruke kad zavrneš rukave košulje..kako zastaješ u hodu kad me zadivljeno pogledaš..kako je tvoj zagrljaj sigurna luka... Sada moj brod luta morima. Ne ulazi ni u jednu luku. Nema gde. Nijedna nije mirna, bezbedna. Same luke traže brodić, ali on i dalje luta.Dokle?
U svakoj plesnoj školi ima više devojaka nego momaka, i obično momci plešu dve-tri promene, a devojke sede dok ne dočekaju svoju plesnu smenu. Zato i treneri vole kad im na časove dođe par, a i devojkama koje dođu s partnerom mnogo je lakše. Ona je volela da igra od malena, prvo u folkloru, posle je rešila da se oproba u plesnoj školi. Brzo je stekla partnera, zgodnog momka koji je lepo plesao. Igrali su skladno i u tome je nalazila zadovoljstvo. Ali, virusi su imali nešto protiv njenog zadovoljstva...on ne dođe jednom, pa ponovo. Pozvala ga je telefonom, on leži s gripom...Bilo joj je žao, ali i žao same sebe. "Znaš, ti si sada dužan da mi nađeš partnera. Nemam s kim da plešem!" "Pokušaću" reče njen dobroćudni partner. "Ali da ne bude bilo kakav, nego bar kao ti!" "Može li bolji?" "To može" odgovori ona, ne verujući baš u takvu mogućnost. "Zamoliću brata da me zameni". Njegov brat je bio iskusniji plesač i nije bilo sumnje da će ona biti zadovoljna. Zamolio je brata, pristao je. Kad su se videli u plesnoj sali, bejaše to ljubav na prvi ples. Pa na drugi, treći...nije se više vratila prvom partneru. Sa njegovim bratom pleše ples života.
Proslava značajne kuće, pozvan svako ko nešto znači u branši. Ona ne propušta takve zgode. Žurka na vidikovcu, oko cele grade može se šetati i bacati pogled nadaleko po gradu. Lepota. Stojeći koktel sa lepim izborom, poveći izbor pića, mnogo dragih ljudi, ali i ljudi koji njoj ništa ne znače. Prve nije zaobišla, sa svima proćaskala. Muzika živa, poznata, ali njoj nije po ukusu. Očekuje se od nje da zaigra, jedva da je našla volje da malo đuska, nije to -TO. Ritam koji ne bi birala. Kažu momci iz firme, koji je dobro znaju, da očekuju da igra...na šta?? S kim? Ali tu muziku zamenjuju tamburaši, i konačno izlazi - Zvonko Bogdan. Podrazumeva se da je ona na tri metra od njega, u prvom oduševljenom redu, da njoj peva dobar deo pesama. Ona peva s njim celo vreme, duet na udaljenosti od tri metra, pa je jedan drugar pita da li čita...uvek je ljude fasciniralo njeno znanje tolikog broja tekstova pesama. Dolazi dragi drugar koji hoće da se slika, onda treba okrenuti leđa Zvonku...a to ne može. Telo fotografu, glava Zvonku...što stari šarmer primećuje...i zove je. Mali duet na mikrofon, negde joj se glas zagubio u tremi. Zvonko je zagrlio...opasan šmeker. Vraća se na svoju poziciju, noge je više ne služe od stajanja, ali srce igra uz prelepe pesme i neverovatan glas. Još kad joj je zapevao "O sole mio", srce hoće da iskoči! Na kraju bi on da odmori, ne štedi se kad peva, ali ne pušta ga glavni, peva još. Sad već vidno umoran, daje joj znak da kaže šta bi ona, priđe, šapne "Čamac na Tisi". On će svima: "A sada za jednu nesrećnu dušu - Čamac na Tisi"...Hmm, zašto nesrećnu? Kako je muzički psiholog otkrio tugu u njoj, iako je pevala i veselila se s njim? On odlazi posle pesme, ljubi ruke damama pored kojih izlazi, a drugarica dotrčava i grli je "Znam šta ti ta pesma znači"...Na nju je plesala s NJIM i niko ne bi smeo tada da pomisli da igra s njim...Ostala njihova pesma. Zanavek.
