[ Moje priče
]
28 Januar, 2016 11:28
Celog je veka želela ono što nije imala.
Kao devojčica je gledala lutke drugarica i godinama
tražila prvu lutku. Dobila je kad je već prerasla,
ali lutku svuda drži blizu sebe. Kao devojka je
gledala nakit svojih drugarica, ona je imala nešto
skromno. Kao odrasla naučila je da će imati ono
što želi ako bude celog veka učila i radila non
stop, pa je počela tako, videla rezultate i nastavila.
I eno je, uči i dalje, radi stalno i kad drugi
odmaraju, putuje i sebi redovno obezbedi
poneku radost. Da li se dobra vila umešala u priču?
Donela joj nešto?
Ne, samo joj je njen anđeo na ramenu šapnuo: „U se
i u svoje kljuse“, pa ga je poslušala.
Život je jedan, ako se sami ne pobrinemo, i od
bajke ćemo napraviti haos, a od haosa bajku.
28/01/2016, 14:29
Najdragocenije je ono što sami stvorimo. I samo kada se borimo za sebe, pomoć stigne odnekuda ili od "nekoga", kako god, ali stigne. :))
28/01/2016, 14:57
Mnogi dobiju sve na tacni i to ni ne cene. Ako se sam izboriš, tvoje je, ceniš, Aneta.
28/01/2016, 16:41
А ја гледам ди га је та лутка? :)
28/01/2016, 16:46
Lutka je u priči, a priča u jednoj od ovih knjiga, pricalice :)
28/01/2016, 16:52
Знам то, али знаш мене: ко дете сам, хоћем да видим лутку. :)
29/01/2016, 07:34
Dogovoreno, pricalice, ima o njoj posebna priča
15/04/2016, 00:47
Свет је сада превише пун лутака, живот је понекад нечија прича претворена у ко зна коју копију бајке, личимо на нешто и подсећамо на све, а довољно је да зажмуримо и постаћемо баш та бајка.
Лепа ти је прича ...поздрав