Celog je veka želela ono što nije imala.

Kao devojčica je gledala lutke drugarica i godinama 

tražila prvu lutku. Dobila je kad je već prerasla, 

ali lutku svuda drži blizu sebe. Kao devojka je 

gledala nakit svojih drugarica, ona je imala nešto 

skromno. Kao odrasla naučila je da će imati ono 

što želi ako bude celog veka učila i radila non 

stop, pa je počela tako, videla rezultate i nastavila. 

I eno je, uči i dalje, radi stalno i kad drugi 

odmaraju, putuje i sebi redovno obezbedi 

poneku radost. Da li se dobra vila umešala u priču?

 Donela joj nešto? 

Ne, samo joj je njen anđeo na ramenu šapnuo: „U se

 i u svoje kljuse“, pa ga je poslušala. 

Život je jedan, ako se sami ne pobrinemo, i od 

bajke ćemo napraviti haos, a od haosa bajku.