Na jednu knjigu mi svakog dana padne pogled : „1000 places to see before you die!“. U njoj je prikazano ono najbitnije o 1000 zanimljivih destinacija u svetu. Dobila sam je pre nekog vremena od nekog ko ima istu takvu, s posvetom: „Draga A, ako me se nekad na tvojim putovanjima slučajno sjetiš, javi mi na kojoj se stranici nalaziš. Možda sam i ja tu negdje u blizini...M" Setiću se, možda ću javiti na kojoj sam strani, možda neću...ali ne mogu osporiti vrednost poklona i originalnost posvete.
U virtuelnom svetu, blogu, vladaju ista pravila kao i u realnom svetu. Posećujemo one blogove koji nam prijaju, bili oni poznati, stari ili sasvim nepoznati, novi. Kad se neko kvalitetan novi pojavi, najčešće ga dočekaju iskusni blogeri, domacica, stepskivuk ili ja, zavisi kome više leži koja tematika. Ako "Dežurnih za dobrodošlicu " nema u blizini, i drugi blogeri umeju da toplo dočekaju one koji imaju šta da kažu, pa se tako desilo i da su pri glasanju za Blog Oskara nominovani i čak u nekim kategorijama pobedili blogovi koji su ovde trajali samo mesec dana! U svakodnevici idemo u posetu ljudima koji nam odgovaraju i oni nam uzvraćaju posete. Ako nas neko nikad ne zove kod sebe, a mi njega često primamo, prestanemo da ga zovemo. Ako mi stalno nekog zovemo, a taj nas nikad, i mi njega prestanemo da zovemo. Ako je neko grub, vulgaran, prost, agresivan, u svakodnevici ga zaobilazimo u širokom krugu. Na blogu je isto. Ako nam prijaju reči koje neko ovde poseje, čitamo ga i komentarišemo. Komentar je znak da smo čitali i da nam se dopalo ili da imamo o tom postu nešto da kažemo, naprimer, da se ne slažemo. Ako ne poželimo da ostavimo traga o svojoj poseti, znači da nam se nije dopalo ili nemamo šta da dodamo, pa neće biti ni komentara. Niko ovde nije toliko dobar pisac da bismo ga redovno čitali i komentarisali, a da on nikad ne napravi "uzvratnu posetu" našem blogu. I mi valjda cenimo sebe i želimo povratnu informaciju kako se to što pišemo ili radimo dopada drugima. Niko na blogu nije samo da bi pisao za sebe, inače to ne bi objavljivao, pa je femkanje oko toga da nam nije stalo do komentara smešno, jer - svima je stalo. Da li se prave grupice? Naravno, slično se sličnom raduje. Družimo se u reali? Pa da, družimo se i na blogu. Ko ne ume da očuva druženja u reali, ne ume ni na blogu. Ko je konfliktne prirode, ovde će to još više ispoljiti. To će bar psiholozi lako objasniti. Nismo na blogu drugačiji nego u prirodi, možda se samo neko vreme možemo prikazivati malo boljima ili hrabrijima, dok nas uživo susret ne demantuje. Ja ću se i dalje radovati sebi sličnima, a vi?
Mnogi od vas dobili su ovo mejlom. Navodno test pokazuje koliko nam je desna polovina mozga razvijena (dešnjacima je više razvijena leva). Po brzini nalaženja ljudskog lika procenjuje se razvijenost desne strane mozga. Nisam ubeđena u to, ali je interesantno traganje, pa ko nije pokušao, neka nađe čoveka među zrnevljem kafe!
Nagrada za dame koje su uspele:
Ovaj link upišite, pratite uputstva, upišite svoje ime i garantujem da će vam se dopasti!
1. Važno je pronaći čoveka koji će ti pomagati u teškim poslovima i koji će imati dobar posao. 2. Važno je naći pametnog čoveka, obrazovanog i duhovitog, koji će te znati nasmejati. 3. Važno je naći čoveka na kojeg se uvek možeš osloniti, u kojeg uvek možeš imati poverenje, koji ti nikada neće lagati. 4. Važno je naći čoveka koji će biti dobar u krevetu, koji će uživati da vodi ljubav s tobom. 5. Najvažnije je da se ova četvorica ne poznaju.
Ugao gledanja ne mora biti za sve nas isti
Biti beskućnik - može izgledati romantično. Samo izgledati.
Knjiga "Ulicama Blogograda" pokazala je da nemoguće može postati moguće. Sećate se možda da sam prošlog leta pisala o akciji na drugom blogu, u kojoj je sakupljan novac za aparat koji će otkloniti glavobolje blogerki Tajanad (koja je i na našem blogu bila aktivna neko vreme). Blogerska su se srca ujedinila, svako je uplatio koliko je mogao i sakupljeno je dovoljno. Na blogu je nedavno osvanula vest kojoj su se svi obradovali:
Hvala svim blogerima Nakon dugo vremena Tajanad opet ima osmijeh na licu. Od srca se zahvaljuje svim blogerima za pomoć pri kupnji stroja, koji joj je otklonio glavobolje. A najveća pobjeda je što joj tumor nije narastao ni milimetra otkad je počela koristiti stroj. Sada su šanse za odlazak na operaciju svedene na minimum. Zdravlje je doista najveće bogatstvo koje možemo posjedovati.
Nemoguće ipak može postati moguće ako se u to veruje i blogerska srca slože!
Muckos, evo predloga od anam. Čujte i počujte, anam daje zadatak za pisanje! Neka ko hoće napiše post sa naslovom DILEMA Sadržaj, osnova, Probudio ju je mobilni u noći. Otvorila je SMS. Gledala je poruku, gledala, razmišljala, polako otkucala jednu. Prošao je sat. Dilema?? Da li postoji?? Ponovo je uzela mobilni i otkucala poruku...
Po želji Roksane, današnja tema je Aleksandar Makedonski ili Aleksandar Veliki. Ko ne zna za njega? Svi znaju. Kako je dobio ime Aleksandar? To ime znači „Onaj koga poštuju ljudi, onaj koji brani ljude“. A nadimak Veliki je dobio sa 14 godina, kad ga je otac Filip posmatrao kako kroti konja Bukefala. Divnog neukrotivog konja niko nije mogao ga uzjaše. Kažu da je Aleksandar sačekao doba dana kad su senke najduže i namestio se tako da je njegova senka izgledala jako velika. Konj je pomislio da je u pitanju div i pustio ga da ga uzjaše. Filip je tada rekao“Ti si veliki, sine, i odsad ćeš se tako zvati!“ Otada su Aleksandar i konj Bukefal bili nerazdvojni, u pobedama i porazima.
Aleksandrovi roditelji su bili makedonski kralj Filip II i epirska princeza Olimpijada. Učio ga je Aristotel. Umeće u ratovanju pokazuje rano. Nakon smrti Filipa II proglasio se kraljem. Makedonija je tada imala veliku vojnu premoć nad Grčkom. Nakon što su ga izaslanici svih grčkih gradova, osim Sparte, imenovali vrhovnim vojnim zapovednikom u pohodu na Persiju i nakon što je pokorio Tribale i Ilire, kreće u pohod na Persiju 334. p.n.e. sa oko 30000 pešaka i 5000 konjanika. U bici uvek u prvom redu zajedno s pešadincima, uživao je veliki ugled među svojim vojnicima. Iskoristio je krizu velikog Persijskog carstva i nezaustavljivo napredovao. Mnogi gradovi u Maloj Aziji otvorili su Aleksandru vrata i dočekali ga kao spasitelja. U osvojenim gradovima izbacivao je tirane i uspostavljao demokratska uređenja. Prilikom ulaska u grad Gordion mačem je presekao čuveni Gordijev čvor i time ispunio proročanstvo prema kojem će onaj koji odmrsi ovaj zamršeni čvor vladati Azijom. Persijski car Darije III poražen je u odlučujućoj bici kod Isa 333.p.n.e. iako je predvodio brojniju vojsku. Nastavio je vojni pohod i 332.p.n.e. bez otpora ušao u Egipat, gde je slavljen kao oslobodilac. Tu osniva grad Aleksandriju. U nastavku pohoda osvaja celu Persiju i Vavilon proglašava glavnim gradom svoje imperije. U nameri da udruži Makedonce i Persijance u jedan narod i time spreči buduće sukobe, nagovarao je makedonske vojnike i oficire da uzimaju za žene Persijanke. Nije poznato koliko je daleko na istok dospeo Aleksandar. Vojska je odbila da ga prati do kraja sveta. Umesto toga planirao je da krene na sever Afrike, ali iznenada umire u svojoj 33. godini života. O uzroku se špekuliše, od bolesti do trovanja. Jedinog legitimnog naslednika Aleksandra IV Makedonskog rodila je baktrijska princeza Roksana meseci nakon njegove smrti, ali je dete ubijeno i počiva u grobnici sa dedom Filipom u gradu Egeju, današnjoj Vergini.Bila sam tamo i poklonila se senima Aleksandrovog oca i sina. Aleksandar spada među najznačajnije ličnosti u ljudskoj istoriji. Tokom 13 godina vladavine stvorio je je jedno od najvećih carstava u istoriji Iako se to carstvo raspalo gotovo odmah nakon njegove smrti, posledice njegovih osvajanja bile su dalekosežne. Osnivanjem gradova podstakao je razvoj trgovine i ekonomije. Od 334.godine p.n.e, kada je Aleksandar krenuo na Persiju, računa se početak novog istorijskog razdoblja, helenizma. Grčki jezik je potisnuo aramejski, službeni jezik u Persiji. Kao vojni genije Aleksandar je bio uzor mnogima, prvo Cezaru.
Došlo je vreme da doktor mora da posluša doktora. Radila sam previše, u poslu u kojem životi i zdravlje zavise od vas - ne možete da se štedite. Dok vas ne lupi po glavi istina da niste neuništivi i da sve ima svoju cenu. Do daljnjeg mi je zabranjen kompjuter, naređen mir. Moraću poslušati. Hvala za lepu saradnju ovde, držite mi palčeve, ako mi bude dobro, čitaćemo se ponovo!
Razmisljanka je imala želju koju ispunjavam. Ima nekog novog sveta na blogu, stari blogeri se letnje uspavali, pa je red da kao Madre bloga (hvala Gasstrocity na nadimku) predstavim novajlijama ovaj Blogograd, da znaju šta i gde mogu da čitaju. Dok se probude blog asovi, vredi njihove stare postove prelistati. Domacica-doajen bloga, sve je ona dočekivala i mnoge ispraćala. Blog seka Stepskivuk-takođe doajen bloga, zadužen za tople reči dobrodošlice novima, za ohrabrenja dok se ne razmahnu. Krilaandjela-treći najiskusniji, mir bloga, anđeo ljubavi AnaM- ona koja sve ume da kaže na drugačiji, duhovit način Suky-momak britkog i nadahnutog pera, majstor kvalitetnih komentara. Kum Unajedina-blog vrabac, Don Kihot u suknji, brod ukotvljen između sna i jave Mira kuglof-dama koja je u naše domove unela čar Karlovaca i kuglofa Casper-dobri duh bloga, majstorica Čarobnih putovanja, dama s najlepšim komentarima Roksana-ratnica za dostojanstvo žene Gasstrocity-maštoviti pisac i odličan kulinar, nestrpljivo čekamo njegovu knjigu Pricalica- učiteljica duhovnosti na blog.rs Mandrak72-dosadili smo mu, pa je morao da izda sjajnu knjigu „Priče iz desetog sela“. Anagram-bezimena-hidrogen- žena čije je pero britko kao nož Nesanica-posle njenih pesama ni nama se ne spava Voja-satiričar i aforističar po čijoj knjizi je izvedena prva blogerska predstava Patos-filozof bloga, autor prve blogerske predstave Baddancer- uči nas da je sve sem plesa sitnica Vesnabalta- ume da piše o vinu i ljudima Behappy-radost bloga, blog ćerka Mesecina-seta i mudrost bloga, blog ćerka Cicilly-najlepši osmeh bloga, blog ćerka Tuzna-mudrica spakovana u malo godina Baladašević- gubljivo momče koje nestaje kao reka ponornica i blistavo izranja Vesela-kuma Blogograda, koja mu je dala ime Mediterraneo-zaljubljenik u sve što je mediteransko, ume da razgali lepim komentarima Merkur- izuzetan posmatrač i tumač života Vilabezkrila- borac za lepotu življenja Gkojadinovic-majstor dobre fotografije Misha-diplomatski predstavnik bloga i tumač političkih dešavanja Suncica-supermama bloga Nastasja-izvezli smo je malo na Bliski Istok, vratiće se Vastag- pred njegovim se fotografijama samo može uzdahnuti Lilian Q-sjajno piše, šteta što nije redovnija Marcoantonie-Tezej-Spider- kad ozbiljnije piše, ima šta da se pročita Malaino- majstorica prelepih stihova Vuk panonski-retka zverka ovde, piše sjajno Purplemind-duboki postovi, odlični komentari Mimche-mnogo mudrosti spakovano u malo godina Razmisljanka- mislim dakle postojim. Janafrank i ancisal- kvalitetne pojave na blogu Jovan s.s-blogopazitelj, komentator koji se brine o dobrom raspoloženju na blogu Sanjarenja56-odavno ovde, zadužena za opuštanje na blogu, za ples, slikopise, smeh.
Mnogi su ovuda prošli, ostavili manje ili više traga, nestali, izronili posle nekog vremena, pa se opet vratili. Hyperblogger je doajen bloga koje češće nema nego što je ima ovde. Najviše traga ostavili su Talas, Pinokio, Iluzija, Grlica, Biljana, Tanjana, Didiland, Blackmoonlight, Bealiever, Leopard i Janakis , ali se lepo pamte i bokikojic, spinner, lady88, sopran87, kammelija57, poluuspavanka, jelence, mladiluk i još poneki. Podsetite me ako sam nekoga ispustila. Koga se vi još sećate?
Tužna sam jer je svima nama draga osoba ucveljena. Trebaće joj mnogo snage, a snagu je iscrpila. Naša molitva nije uspela. Roksani draga osoba izgubila je bitku.
Pre više od 3 godine došla sam na blog.rs sasvim slučajnim izborom. Dopalo mi se društvo i ostala sam. Bila je to moja oaza u koju sam svraćala na odmor i razbibrigu. Povremeno je bilo bura i oluja, skretao je brod ovog bloga s kursa, ali se najčešće vraćao u normalne vode. Ne mogu zaboraviti i sa zahvalnošću se sećam podrške dragih blogera koji su mi pomogli da prebrodim veoma težak period u životu moje porodice, period bolovanja i umiranja u kući. Tada su vam potrebne pozitivne misli da ostanete normalni i korisni onom ko boluje pa odlazi, a i onima koji ostaju. Roksana je zamolila za molitvu. Večeras vas molim sve: zaboravite sve gluposti i pomognimo joj makar molitvom da prebrodi težak period, kao što ste meni svojevremeno pomogli. A posle - vratimo kurs ovog broda, da ne potone!
Muzej Nikole Tesle u Beogradu, Krunska 51, jeste mesto gde rado povremeno svraćam. Prija mi da se družim sa senima velikana koji je obogatio i obeležio ovaj svet svojim izumima i svojom izuzetnom životnom filozofijom. Po Teslinoj želji, tu su njegove lične stvari Čak i njegov čuveni šešir s inicijalima NT Tu je i on sam...1957. je urna s njegovim pepelom prenesena u ovaj muzej. Izuma ima mnogo, studenti elektrotehnike stručno vode kroz muzej i objašnjavaju šta ovde vredi videti.
Trenutno su izložene i karikature na temu Tesle.
Ko još nije bio u muzeju? Eto ideje za jedan zimski dan, čak i nedelju prepodne! (photos by sanjarenja56)
Danas sam čula, pa vam moram ispričati: Na katedri za signale i sisteme (nekadašnja katedra za automatiku) Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu grupa autora: Branko Kovačević (sada rektor Univerziteta), Željko Đurović (najpopularniji profesor fakulteta) i Srđan Stanković (šef katedre) objavila je i svim studentima koji su 2007. godine slušali taj predmet BESPLATNO podelila ogromnu (420 strana) i veoma kvalitetnu knjigu “Signali i sistemi”. Udžbenik je objavljen u okviru projekta koji su finansirali Austrian Development Cooperation /wus austria. Gde bi nam bio kraj kad bi svi tako radili! Zna li neko sličan primer ulaganja dobijenih investicija za razvoj obrazovanja?
Definitivno muškarci i žene drugačije vide i opisuju boje. I jedni se drugima smejemo zbog tih razlika. Pa, hajde da se i danas nasmejemo, levo je skala opisa istih boja od strane dama, desno od gospode. Koliko biste vi boja videli, opisali?
Sudija upita optuženog uhvaćenog u krađi: "Jeste li oženjeni?" "Nisam i nikada neću biti." "Tako pametan čovek, a krade?"
Na pijaci policajcu čudna prodavačica, pa je pita šta radi. "Prodajem koštice od jabuka." "A čemu služe?" "Pojedeš jednu, pa budeš pametniji." "A pošto ti je to?" "2,5 EUR komad." "Daj jednu." Policajac pojede košticu, zastade malo pa kaže: "Stani malo! Za 2,5 EUR sam mogao kupiti kilu jabuka, i...... dobiti 20 koštica umjesto jedne!" "Eto vidiš, već deluje!" "Stvarno, daj još dve koštice!"
A zašto je ovo niski start, neki znaju, neki ne...neki će u petak shvatiti.
Aleksandrovi roditelji su bili makedonski kralj Filip II i epirska princeza Olimpijada. Učio ga je Aristotel. Umeće u ratovanju pokazuje rano. Nakon smrti Filipa II proglasio se kraljem. Makedonija je tada imala veliku vojnu premoć nad Grčkom. Nakon što su ga izaslanici svih grčkih gradova, osim Sparte, imenovali vrhovnim vojnim zapovednikom u pohodu na Persiju i nakon što je pokorio Tribale i Ilire, kreće u pohod na Persiju 334. p.n.e. sa oko 30000 pešaka i 5000 konjanika. U bici uvek u prvom redu zajedno s pešadincima, uživao je veliki ugled među svojim vojnicima. 
Iskoristio je krizu velikog Persijskog carstva i nezaustavljivo napredovao. Mnogi gradovi u Maloj Aziji otvorili su Aleksandru vrata i dočekali ga kao spasitelja. U osvojenim gradovima izbacivao je tirane i uspostavljao demokratska uređenja. Prilikom ulaska u grad Gordion mačem je presekao čuveni Gordijev čvor i time ispunio proročanstvo prema kojem će onaj koji odmrsi ovaj zamršeni čvor vladati Azijom.
Persijski car Darije III poražen je u odlučujućoj bici kod Isa 333.p.n.e. iako je predvodio brojniju vojsku. Nastavio je vojni pohod i 332.p.n.e. bez otpora ušao u Egipat, gde je slavljen kao oslobodilac. Tu osniva grad Aleksandriju. U nastavku pohoda osvaja celu Persiju i Vavilon proglašava glavnim gradom svoje imperije. U nameri da udruži Makedonce i Persijance u jedan narod i time spreči buduće sukobe, nagovarao je makedonske vojnike i oficire da uzimaju za žene Persijanke.
Nije poznato koliko je daleko na istok dospeo Aleksandar. Vojska je odbila da ga prati do kraja sveta. Umesto toga planirao je da krene na sever Afrike, ali iznenada umire u svojoj 33. godini života. O uzroku se špekuliše, od bolesti do trovanja. Jedinog legitimnog naslednika Aleksandra IV Makedonskog rodila je baktrijska princeza Roksana meseci nakon njegove smrti, ali je dete ubijeno i počiva u grobnici sa dedom Filipom u gradu Egeju, današnjoj Vergini. Bila sam tamo i poklonila se senima Aleksandrovog oca i sina.
Humor [356]
