Valcer

III

•  
  • I

"Svaka umetnost nosi autobiografsku priču,

a školjkinu priču biser" (Fellini).

Priče se sele u toplije krajeve, na blogograd.org 

I vrtela se 2011 koja je počela predstavljanjem pisaca blogera starom književnom klubu, a završila promocijom jedinstvene knjige 19 autora blogera "Ulicama Blogograda"! Bila je ovo veoma uspešna godina za blog.rs i za Blogograđane (Vesela, pozlatilo ti se pero pri davanju imena ovoj oazi dobre pisane reči!). Sada, na kraju, šta još reći što nismo rekli? Neka zvezdanih trenutaka bude i u 2012. u životu svih Blogograđana i svih ljudi dobre volje! Ne mora ih biti mnogo, jer su tako dragoceni, ali uđimo veselo u 2012. i završimo je blistavim rezimeom! Dogovoreno? Srećna Nova godina Blogograđanima!

   Suky                     Anam                  Domacica

  Unajedina                   Stepskivuk            Krilaandjela

   Vesela                       Razmisljanka             Casper

    Mandrak72             Persefona               Nesudjena

      Baddancer              Ancisal                 Marcotespi

Mira kuglof                   Roksana                  Pricalica

   Vilabezkrila                Grlica                      Biljanak 

    Merkur                   Mediterraneo          Amlramzes

    Behappy                 Cicilly                       Mesecina

     Malaino                  Muckos                    Luna71

     Didiland                 Anagram                 Gasstrocity

    Dalia                           Nena58                    Annasa2n

    Phedredelaunay       Krasiva                   Biljana          

    Zvezdatvoja           Suncica                 Mimche

    Filmetric                Blackmoonlight     littlephoenix     

    i ostali dragi blogeri!

Imam tri albuma kojima se ponosim. Svaki album čuva slike sa promocije jedne knjige. Knjiga "Valcer" i njen album, "Rumba" u paru sa svojim i konačno "Ulicama Blogograda" sa dragocenim sadržajem. Zar nisu lepi?

 (photo by sanjarenja56)

U hladnom novembarskom danu, baš uoči snega, toplinu oko srca obezbeđuju dragi ljudi. Ima ih svuda oko nas, u našoj porodici, među prijateljima, na poslu. A na blogu? Tu ih baš ima mnogo. I dobro je što ih ima. Tu su:

Suky                              anam                     unajedina

   domacica                 razmisljanka         mandrak72

  roksana                  pricalica                   Mira kuglof

  Casper                      Violeta                      merkur

   Marcotespi                        anna2n                      ancisal

    Mediterraneo         Krilaandjela               Stepskivuk

   Nena 3110                biljanak                  nesuđena

   Mesecina                  Behappy                   Cicilly

      Baddancer                lora1                        muckos

     Vesela                   spinner                       krasiva  

     mimche                  dalia                        grlica   

   gasstrocity

     misha, anagram, suncica,  phedredelaunay, 3msc i drugi dragi blogeri...

Naša Muckos očekuje pesmu koju sam pronašla za nju, ali sam sigurna da će se svima dopasti. Toliko je mudrosti u njoj da sam zanemela kad sam je čula. Napisao ju je pesnik Goran Petrović iz Sokobanje, skidam kapu za maestralnost mudre lepe reči! Prenosim je kako sam je dobila.

Не тражи звезду
 
Не осврћи се никад и не мисли често
На неку давно пређену стазу
јер све што је било више бити неће
и сви смо ми овде само у пролазу.

Не плачи за играчком што је сломљена,
јер сви смо играчке у нечијој руци,
судбина је она која конце вуче
и кад смо срећни и кад смо на муци.

Не, не мисли никад да је могло другачије
не тугуј за цветом што у теби вене,
јер све твоје туге, кад пролети време,
биће једног дана само успомене.

Не чепркај много по прошлости својој
и не скупљај по њој мрве прошле среће,
јер и ми смо мрве под небеском капом
и све што је било више бити неће.

Не жали за неким кога више нема,
него реци само: Лепо нам је било.
Сачувај га негде у сећању своме,
као птиче што се на дну гнезда скрило.

Не жали за вином што је проливено
и не скупљај стакла поломљене чаше,
јер једино можеш да озледиш себе,
а вина још има препуне су флаше.

Не осуђуј живот, не проклињи снове,
не тужи за срећом што је некад била.
Тек треба да сањаш! Тек треба да летиш!
А теби још нису поломљена крила.

И не мисли никад да не може боље,
да не може лепше, да не може више,
јер ти си још увек на почетку књиге,
коју овај живот отвара и пише.

Не гледај далеко и не тражи звезду,
што се негде сјаји по небу високу,
јер звезде су лепе али су далеке,
а најлепша звезда сија у твом оку.

И све што је сада биће само прошлост,
нико од нас не зна шта га сутра чека,
а срећа је можда одмах ту, крај тебе,
ни заувек прошла, ни тако далека.

Горан Петровић из Сокобање