Ispričaću vam današnju “zabavu”, da se vama ne desi slično.
Bila sam kod prijateljice u poseti i ponela fotoaparat i rezervne baterije (odsečenog kartona), u nameri da slikam kod nje i usput. U povratku kući svraćam u veliki “Interex”. Ulazim normalno, tu kupujem često, brzo obavljam planirano, sve znam gde stoji i pravo na kasu. Na kasi izbacujem kolica, nešto pišti. Kasirka daje znak obezbeđenju, kaže da je pištalo kad sam izbacivala kolica. Tašna!
„Imate li neku kozmetiku?“ pita on.
Otvaram tašnu, pokazujem, i naiđem na baterije.
„Ovo?“ Vidljivo su odsečenog vrha. Očito ne prodaju takve. Ali pište.
Jedna kasirka viče: „Imate li račun?“
„Zašto bih imala, kupljene su ovde pre 15 dana!“
„Jeste li ih prijavili na ulazu?“
„Ne, zašto bih?
„Drugi prijavljuju”.
Jedna kasirka nosi baterije na ulaz, same baterije pište. U tašni nisu pištale na ulazu.
To je sada dokaz da sam ušla bez baterija i uzela ih.
„Odsečene su. Kako bih to mogla?“
Obezbeđenje ide da pregleda kamere, čekam ko zna koliko dugo. Pravim se da ne vidim poglede drugih kupaca. Nakon predugog čekanja momak razmagnetiše baterije na aparatu, vraća mi ih i izvinjava se.
„Kupujem samo kod vas i u Maxi, je li da idem ubuduće bez tašne?“
„Ili prijavite! Ubuduće neka vam razmagnetišu!“
„Ne mogu prijavljivati ceo sadržaj tašne i misliti ko nije radio svoj posao!“
Jeste li imali sličnih “zabava”?
