II
I
-
- I
- I
Misao dana kod nene58 vredi ponavljanja:
Svaka umetnost nosi autobiografsku priču,
a školjkinu priču biser" (Fellini).
Priče se sele u toplije krajeve, na blogograd.org
[ Lepota
]
09 Februar, 2012 13:31
[ Humor
]
08 Februar, 2012 10:57
[ Moje priče
]
07 Februar, 2012 13:37
Smrzla sam se ovih dana, do posla, na poslu, od posla...izem ti zimu u Beogradu! Kraće vreme sve je belo, prelepo, ali uskoro postaje sivo, braon, ili zaleđeno, da se polomiš. Zaključak: ne volim zimu u Beogradu. A da li je volim inače? O, da.
Obožavam buđenja na Tari prekivenoj snegom, dok se visoke jelke svijaju pod teretom snega, u peći krckaju drva, kuća topla, u rerni testo se diže, miriše sve. Kad se sve to lepo pogricka, pravo na sneg, šetanje, sankanje, skijanje. Posle se sušimo pored tople peći, a obrazi da puknu od rumeni.
Volim zimu na Zlatiboru, kad iziđem iz tople sobe na bele padine. Uživam u snežnom pejzažu, hodam dok se ne umorim i tek onda krenem da se vraćam. Ako usput svratim u “Adagio“ na kafu sa šlagom i palačinke, nadoknadila sam kalorije, pa skupim snagu da se vratim u bazu.
Rado se sećam zime na Kopaoniku, dubokog snega za pešačenje do Gobelje, skijanja na Suvom rudištu, Pančićevog vrha kad ga sasvim belog obasja sunce.
Kako sam volela zime na Visokim Tatrama! Sećam se dugih planinarenja sa pauzama u „Chata kapetana Nalepky“ i drugim zimskim kućicama...pa na toplu čorbu u „Bistro“ i onda na drugu turu snežnog pešačenja.
Rado bih ponovo doživela zimu na Semeniku u Rumuniji, na zaleđenom Vlašiću izuzetne lepote, na Zlataru..svuda, samo ne u zavejanom Beogradu. Ali ono sad ne mogu, a ovo drugo moram.
Obožavam buđenja na Tari prekivenoj snegom, dok se visoke jelke svijaju pod teretom snega, u peći krckaju drva, kuća topla, u rerni testo se diže, miriše sve. Kad se sve to lepo pogricka, pravo na sneg, šetanje, sankanje, skijanje. Posle se sušimo pored tople peći, a obrazi da puknu od rumeni.
Volim zimu na Zlatiboru, kad iziđem iz tople sobe na bele padine. Uživam u snežnom pejzažu, hodam dok se ne umorim i tek onda krenem da se vraćam. Ako usput svratim u “Adagio“ na kafu sa šlagom i palačinke, nadoknadila sam kalorije, pa skupim snagu da se vratim u bazu.
Rado se sećam zime na Kopaoniku, dubokog snega za pešačenje do Gobelje, skijanja na Suvom rudištu, Pančićevog vrha kad ga sasvim belog obasja sunce.
Kako sam volela zime na Visokim Tatrama! Sećam se dugih planinarenja sa pauzama u „Chata kapetana Nalepky“ i drugim zimskim kućicama...pa na toplu čorbu u „Bistro“ i onda na drugu turu snežnog pešačenja.
Rado bih ponovo doživela zimu na Semeniku u Rumuniji, na zaleđenom Vlašiću izuzetne lepote, na Zlataru..svuda, samo ne u zavejanom Beogradu. Ali ono sad ne mogu, a ovo drugo moram.
[ Fotografija
]
06 Februar, 2012 10:58
Ima li raspoloženih za pisanje priče sa zadanim elementima? Evo elemenata. Ova slika vas podseća na Blogograd, zar ne?
A ova slika je iz Konaka Kneginje Ljubice. Kako se nekada živelo...
(photos by sanjarenja56)
[ Restorani
]
05 Februar, 2012 13:33
Negde biste odveli drage goste, nešto lepo da vide, pa ih posle u toplom ponudili nečim ukusnim? Šta odabrati u ovim ledenim danima? Videti znači odvesti ih u Narodni muzej, gde vas na ulazu dočekuju Meštrovićeve karijatide.
Tu je u toku izložba slika Katarine Ivanović, prve slikarke u Srbiji, koja je stvarala u Beogradu pa u Zagrebu neko vreme. Slike ne mogu fotografisati, naravno, ali mogu crtež njenog autoportreta koji nosim za uspomenu.
A gde ćemo posle? Kakvo pitanje, naravno, u "Gelateria".
Već u izlogu postaje jasno kakvi umetnici poslastičari ovde rade.
Moji gosti imaju veliki izbor kolača i sladoleda. A ja ću poručiti ono što mi ljubazne kelnerice odmah donesu bez pitanja. Ajskafe sa sladoledom i šlagom i određenu kombinaciju sladoleda, bez obzira da li je leto ili zima. Šta biste vi uzeli?
(photos by sanjarenja56)
[ Rođendani
]
04 Februar, 2012 11:58
Pre 4 godine, 4.2.2008. proplesao je moj blog Valcer. Otada je kroz blog prošetalo 1169 članaka uz 40934 komentara. Svega je tu bilo, a najviše plesa, slikopisa, humora, pesama i priča, proslava raznih događanja, dogovaranja blogerskih susreta (blogsladoledijada) i izveštaja posle njih. Odavde su poletele dve knjige "Valcer " 2009. i "Rumba"2011. Krune mog blogovanja bile su: kumstvo 15.11.2009. i promocija blogerske knjige "Ulicama Blogograda" 12.12.2011. (koju sam sa zadovoljstvom vodila). I da sada prekinem da blogujem, dovoljno sam uradila, zar ne? A još ćemo se družiti. Prošetaću vas pomoću fotografija kroz najvažnije događaje u vezi mog bloga, a posle vas molim da se poslužite i zaplešete!
(photos by sanjarenja56)
[ Restorani
]
03 Februar, 2012 15:15
Ko još nije čuo za najstariju beogradsku kafanu "?" odnosno „Znak pitanja"?. Tu je zgradu knez Miloš poklonio svom ličnom lekaru ećimu Tomi za zasluge tokom Drugog srpskog ustanka. Ećim Toma je kuću pretvorio u kafanu. Ona se nalazi u Ulici Kralja Petra 6, prekoputa Saborne crkve, a nakon obilaska prelepog Konaka kneginje Ljubice prva je stanica za odmor.
Čak je i meni u starom stilu.
Šta odabrati? Odličan je Specijalitet kuće ?
Ali je najinteresantnija Vodeničarska mućkalica, servirana u jestivoj posudi od peciva.
Kad pojedete sadržaj, ne morate prati sudove, samo ih pojedite!
I na kraju još jedna domaća kafa...
[ Humor
]
02 Februar, 2012 09:32
Pera i Đoka krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i uhvatila ih strašna oluja. Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
"Ma znam da je napolju grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući," reče udovica.
"Ne brinite," reče Pera, "mi ćemo prespavati u štali, a čim se vreme popravi, odlazimo."
Žena pristade i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vreme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju.
Oko devet meseci kasnije Pera je iznenada dobio pismo od nekog advokata. Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospođe sa farme. Ode on kod Đoke, pa ga pita: "Čuj, sećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?"
"Da, sećam se," odgovori Đoka.
"Jesi li ti možda usred noći ustao i posetio gospođu?"
"Pa, jesam." reče Đoka zacrvenevši se. "Moram priznati da jesam."
"I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?"
Đoka je prebledeo. "Da, jesam - sorry, stari. Zašto pitaš?"
"Nedavno je umrla i sve mi ostavila" reče Pera.
"Ma znam da je napolju grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući," reče udovica.
"Ne brinite," reče Pera, "mi ćemo prespavati u štali, a čim se vreme popravi, odlazimo."
Žena pristade i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vreme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju.
Oko devet meseci kasnije Pera je iznenada dobio pismo od nekog advokata. Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospođe sa farme. Ode on kod Đoke, pa ga pita: "Čuj, sećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?"
"Da, sećam se," odgovori Đoka.
"Jesi li ti možda usred noći ustao i posetio gospođu?"
"Pa, jesam." reče Đoka zacrvenevši se. "Moram priznati da jesam."
"I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?"
Đoka je prebledeo. "Da, jesam - sorry, stari. Zašto pitaš?"
"Nedavno je umrla i sve mi ostavila" reče Pera.
[ Mudrosti s neta
]
01 Februar, 2012 11:49
Konačno, muška strana priče. Dosad smo uglavnom čuli pravila sa ženske strane.
A sad evo i pravila muške strane, po peti jubilarni put! Da se dame zamisle i muškarci kažu da li je baš ovako!
Ovo su muška pravila! Molimo obratite pažnju.. sva su NAMERNO pod brojem "1"!
1. Muškarci NISU čitači misli. Traži ono što želiš. Ali znaj ovo: Tanane aluzije ne pale!
Jake aluzije ne pale! Jasne aluzije ne pale! Samo reci šta želiš!
1. Naučite da korististe WC dasku. Odrasle ste devojke. Ako je gore, spustite je dole.
Nama je potrebna gore, vama dole. Mi se ne žalimo što je vi ostavljate dole.
1. Sport nedeljom: to vam je kao pun mesec ili oseka i plima; To je tako i gotovo.
1. Plakanje je ucena.
1. DA i NE su savršeno prihvatljivi odgovori na skoro svako pitanje.
1. Nama se obratite s problemom samo ako želite da se reši. To je ono što mi radimo.
Saosećanje očekujte od vaših drugarica, one tome služe.
1. Bilo šta što smo rekli pre 6 meseci je nedopustivo kao argument.
U stvari, sve rečeno se anulira i postaje nevažeće posle 7 dana.
1. Ako mislite da ste debele, onda verovatno i jeste. Ne pitajte nas.
1. Ako nešto što smo rekli može da se razume na dva načina, a jedan od njih vas čini tužnim ili ljutim, mislili smo na onaj drugi.
1. Možete nas ili pitati da nešto uradimo ili da kažete kako želite da bude urađeno. Ne oboje.
Ako već znate kako nešto da uradite najbolje, onda uradite same.
1. Kad god je moguće, molimo vas recite sve što imate da kažete - TOKOM reklama.
1. Kolumbu NISU trebale smernice, a ne trebaju ni nama.
1. SVI muškarci vide samo 16 boja, kao default podešavanja Windows-a!
Kajsija, na primer, je voće, a NE boja. Trula višnja je takođe voće. Pojma nemamo šta vam je to slezova boja.
1. Ako svrbi, bice počešano. Mi to tako radimo.
1. Ako pitamo šta nije u redu, a vi kažete "ništa", mi ćemo se tako i ponašati - kao da nije ništa. Znamo da lažete, tako da nije vredno svađe.
1. Ako postavite pitanje na koje ne želite odgovor, očekujte odgovor koji ne želite da čujete.
1. Kada moramo da idemo negde, šta god da obučeš je dobro... STVARNO!
1. Ne pitajte nas o čemu mislimo, osim ako niste spremne da diskutujete o temama kao što su fudbal, trke, košarka i sl.
1. Imaš dovoljno garderobe.
1. Imaš previše cipela.
1. Ja sam u formi i imam dobru figuru. Okruglo JE figura!
Hvala sto si citala ovo. Da, znam, večeras moram da spavam na kauču;
Ali da li si znala da muškarcima to uopšte ne smeta? To je kao kampovanje.
[ Slikopisi
]
31 Januar, 2012 13:52
Niste često u Beogradu ili ste baš tu, ali ne nalazite vremena ili ideje šta ste propustili da vidite? Zamislite da ste moj gost. Vodim vas na mesta koja pokazujem svojim gostima. Obilazak počinjemo od Kuće cveća.
Tu ćemo razgledati i Muzej istorije Jugoslavije koji predstavlja put oko sveta za 23 minuta.
Obavezno nastavljamo do Muzeja Nikole Tesle
Prošetaćemo do velelepnog Hrama svetog Save.
Kalemegdan nisam skorije slikala, pa ćete mi oprostiti na guglovanoj fotki.
Ugnjaviću vas da morate videti najlepšu zgradu, Konak kneginje Ljubice
Provirićemo u dobru plesnu školu i malo se razmrdati.
Kad ogladnite, ima lepih mesta gde možete biti valjano posluženi specijalitetima koje ćete hedonistički pamtiti. Štimung prošlih vremena uz odličnu kuhinju nalazimo u Skadarliji, poznati restoran "Šešir moj".
Čisto uživanje je restoran "Lorenzo i Kakalamba"
Može dobro poslužiti i Kineski restoran.
Ako se domaćica nije umorila, možda ćemo navratiti kod mene na ručak.
(photos by sanjarenja56)
[ Moje pesme
]
30 Januar, 2012 15:33
Nežan poljubac u čelo
u plesu
niko da ne vidi
ja da osetim
Poljubac mali
utisnut od srca
toplina da me
prožme celu
Šta bih sada dala
za taj isti
baš taj
poljubac...
[ Slikopisi
]
29 Januar, 2012 22:45
Šta pokazati ćerki nekadašnjeg nosioca štafete mladosti kad prvi put dođe u Beograd? Odakle početi predstavljanje ovog grada, koji ima šta da pokaže? Od Kuće cveća, naravno. U kompleksu koji ćemo obići dominira muzej "25.maj".
Odatle ćemo snežnom šetnjom prema Kući cveća i Muzeju istorije Jugoslavije.
Slikanje sa statuom Tita niko ne propušta.
Putem nas pozdravljaju lepe skulpture umotane u snežne šalove.
Ulazimo u tišini u Kuću cveća. Tu počiva Tito, legenda jednog vremena. Kamo sreće da i nove generacije mogu upoznati udobnost života koja je bila dostupna svima u Titovo vreme.
Cvet koji je posebno voleo, crveni anturijum, raste po ivicama aleje.
U muzeju štafeta može se videti deo od 22000 štafeta koje su s mnogo ljubavi pravljene za Tita. Ova je upućena u godini mog rođenja.
Titova radna soba uz Kuću cveća sa predivnim stolom u duborezu, poklonom naroda Makedonije.
Nakon upisa u knjigu utisaka, nastavljamo na Put oko sveta za 23 minuta, postavku poklona koje je Tito dobijao.
Eksponati su prikazani s mnogo šarma.
Ovuda sam vas već vodila, pa druge eksponate možete naći na starijim postovima.
(photos by sanjarenja56)
[ Generalna
]
29 Januar, 2012 08:07
Na jednu knjigu mi svakog dana padne pogled : „1000 places to see before you die!“. U njoj je prikazano ono najbitnije o 1000 zanimljivih destinacija u svetu. Dobila sam je pre nekog vremena od nekog ko ima istu takvu, s posvetom: „Draga A, ako me se nekad na tvojim putovanjima slučajno sjetiš, javi mi na kojoj se stranici nalaziš. Možda sam i ja tu negdje u blizini...M"
Setiću se, možda ću javiti na kojoj sam strani, možda neću...ali ne mogu osporiti vrednost poklona i originalnost posvete.
[ Generalna
]
28 Januar, 2012 17:16
U virtuelnom svetu, blogu, vladaju ista pravila kao i u realnom svetu. Posećujemo one blogove koji nam prijaju, bili oni poznati, stari ili sasvim nepoznati, novi. Kad se neko kvalitetan novi pojavi, najčešće ga dočekaju iskusni blogeri, domacica, stepskivuk ili ja, zavisi kome više leži koja tematika. Ako "Dežurnih za dobrodošlicu " nema u blizini, i drugi blogeri umeju da toplo dočekaju one koji imaju šta da kažu, pa se tako desilo i da su pri glasanju za Blog Oskara nominovani i čak u nekim kategorijama pobedili blogovi koji su ovde trajali samo mesec dana! U svakodnevici idemo u posetu ljudima koji nam odgovaraju i oni nam uzvraćaju posete. Ako nas neko nikad ne zove kod sebe, a mi njega često primamo, prestanemo da ga zovemo. Ako mi stalno nekog zovemo, a taj nas nikad, i mi njega prestanemo da zovemo. Ako je neko grub, vulgaran, prost, agresivan, u svakodnevici ga zaobilazimo u širokom krugu. Na blogu je isto. Ako nam prijaju reči koje neko ovde poseje, čitamo ga i komentarišemo. Komentar je znak da smo čitali i da nam se dopalo ili da imamo o tom postu nešto da kažemo, naprimer, da se ne slažemo. Ako ne poželimo da ostavimo traga o svojoj poseti, znači da nam se nije dopalo ili nemamo šta da dodamo, pa neće biti ni komentara. Niko ovde nije toliko dobar pisac da bismo ga redovno čitali i komentarisali, a da on nikad ne napravi "uzvratnu posetu" našem blogu. I mi valjda cenimo sebe i želimo povratnu informaciju kako se to što pišemo ili radimo dopada drugima. Niko na blogu nije samo da bi pisao za sebe, inače to ne bi objavljivao, pa je femkanje oko toga da nam nije stalo do komentara smešno, jer - svima je stalo. Da li se prave grupice? Naravno, slično se sličnom raduje. Družimo se u reali? Pa da, družimo se i na blogu. Ko ne ume da očuva druženja u reali, ne ume ni na blogu. Ko je konfliktne prirode, ovde će to još više ispoljiti. To će bar psiholozi lako objasniti. Nismo na blogu drugačiji nego u prirodi, možda se samo neko vreme možemo prikazivati malo boljima ili hrabrijima, dok nas uživo susret ne demantuje. Ja ću se i dalje radovati sebi sličnima, a vi?
[ Humor
]
28 Januar, 2012 10:19
Ulaze dvojica u kafanu, sedaju za sto i traže od konobara da im donese po dve ljute odmah i nešto protiv UROKA uz to.
- Rakije imam i odmah stižu, a protiv uroka ne znam šta da donesem... nisam ja vračara... niti znam šta se daje!
- Ma jok, ne to, - kaže ovaj drugi, - donesi nam nešto uz to da meznemo, da se ne bismo UROKALI odmah!!!
Kaže Marko Kraljević knezu Lazaru:
-
Kneže, kneže, evo idu Turci!
A knez će:
- Je l’ na Prvoj il’ na
Pinku?
Pitali Muju šta je bilo prije: jaje ili kokoš?
A Mujo će, sjetno:
"Bilo je prije i jaje, i kokoš, a išlo se i na more..."
Otac stigao kući pre ručka, a sin mu se igra u dvorištu loptom. Pridruži se on sinu
pa krenu zajedno da se dobacuju loptom. U jednom momentu pita sin oca:
"Tata, a kolko su tebi dali para čika Mile i mama da se igraš dok su oni gore?
