Maglovito jutro. Nakon skoro tri sata vožnje, stižemo u Sombor, 50 ooo stanovnika,
najzeleniji grad, gde na jednog stanovnika dođu dva stabla!

Prolazimo kroz drvorede kestenova, lipa, akacija.

Odmor u prijatnom ambijentu restorana „Fijaker“

uz odličnu doboš tortu 

Vodič Milan Vojinović nas vodi u prelepu Karmelićansku crkvu,
koju Somborci zovu „crkva sa dva tornja“.

Lep ikonostas i pomoćnih 8 oltara. Crkvu su Somborci podigli 1904, a niko je nije hteo, pa se uselio Karmelićanski red iz Pešte ( red koji ne sme da radi bogoslužbene radnje za novac). Na stubovima je prikazana Isusova golgota.

Ima divne orgulje, najveće posle zagrebačkih.
U crkvi se često održavaju horske svečanosti.

Prelep vitraž Sv. Barbare.

Šetamo duž Glavne ulice,

srećemo somborskog fotografa Ernesta Bošnjaka

i na trgu Sv. Đorđa slikamo se sa kipom Laze Kostića na klupi
ispred kuće Julijane Palanački s kojom se oženio i tako postao Somborac.

Na trgu je i lepa pravoslavna crkva Sv.Đorđa, izgrađena za samo dve godine, 1759-61.

Ostavljamo Lazu u razmišljanju… šetnju nastavljamo sutra…

(slika i priča Sanjarenja56)

Prikazani su stari načini obrade svinje, pravljenje svežih kobasica,
kuvanje svinjokoljskog paprikaša.

Imalo se šta probati i poneti kući od mesnih specijaliteta.

Birane su razne ekipe u raznim kategorijama

Nakon svinjokolja svi su se doterali pa došli u restoran „Krajina“,
gde je prvo KUD „Voganj“ pokazao da folklor uvek oduševi

„Laste prolaste“

Podeljene su zahvalnice pa nagrade pobednicima u raznim kategorijama

Bili smo gosti na odličnom ručku

 

i zaigrali uz tamburaše „Rumske lole“

Posle smo mi nastavili na degustaciju odličnih vina u vinariju „Stamenković“.
Težak zadatak 

Pa se osladili makovnjačom u etno kući „Sokačić“ u Popincima

i uz smeh i pesmu se vratili kućama.

(slika i „pati se“ Sanjarenja 56)

Odrasle osobe vole cifre.

Tužno je zaboraviti prijatelje.

Čovek je usamljen i među ljudima.

Samo deca znaju šta traže.

Ono što čini lepotu, nevidljivo je..

Najvažnije je ono nevidljivo.

Čovek samo srcem dobro vidi.

Znam, pogodili ste.
Antoan de Sent-Egziperi, „Mali princ“

 A sada, ako još niste videli animirani film „Mali princ“, pogledajte ga, iznenadite se jednakoj ozbiljnosti s kojom ga gledaju odrasli i deca. I podsetite se na dete u sebi.