Ima li raspoloženih za pisanje priče sa zadanim elementima? Evo elemenata. Ova slika vas podseća na Blogograd, zar ne?
A ova slika je iz Konaka Kneginje Ljubice. Kako se nekada živelo...
(photos by sanjarenja56)
[ Fotografija
]
06 Februar, 2012 10:58
[ Restorani
]
05 Februar, 2012 13:33
Negde biste odveli drage goste, nešto lepo da vide, pa ih posle u toplom ponudili nečim ukusnim? Šta odabrati u ovim ledenim danima? Videti znači odvesti ih u Narodni muzej, gde vas na ulazu dočekuju Meštrovićeve karijatide.
Tu je u toku izložba slika Katarine Ivanović, prve slikarke u Srbiji, koja je stvarala u Beogradu pa u Zagrebu neko vreme. Slike ne mogu fotografisati, naravno, ali mogu crtež njenog autoportreta koji nosim za uspomenu.
A gde ćemo posle? Kakvo pitanje, naravno, u "Gelateria".
Već u izlogu postaje jasno kakvi umetnici poslastičari ovde rade.
Moji gosti imaju veliki izbor kolača i sladoleda. A ja ću poručiti ono što mi ljubazne kelnerice odmah donesu bez pitanja. Ajskafe sa sladoledom i šlagom i određenu kombinaciju sladoleda, bez obzira da li je leto ili zima. Šta biste vi uzeli?
(photos by sanjarenja56)
[ Rođendani
]
04 Februar, 2012 11:58
Pre 4 godine, 4.2.2008. proplesao je moj blog Valcer. Otada je kroz blog prošetalo 1169 članaka uz 40934 komentara. Svega je tu bilo, a najviše plesa, slikopisa, humora, pesama i priča, proslava raznih događanja, dogovaranja blogerskih susreta (blogsladoledijada) i izveštaja posle njih. Odavde su poletele dve knjige "Valcer " 2009. i "Rumba"2011. Krune mog blogovanja bile su: kumstvo 15.11.2009. i promocija blogerske knjige "Ulicama Blogograda" 12.12.2011. (koju sam sa zadovoljstvom vodila). I da sada prekinem da blogujem, dovoljno sam uradila, zar ne? A još ćemo se družiti. Prošetaću vas pomoću fotografija kroz najvažnije događaje u vezi mog bloga, a posle vas molim da se poslužite i zaplešete!
(photos by sanjarenja56)
[ Restorani
]
03 Februar, 2012 15:15
Ko još nije čuo za najstariju beogradsku kafanu "?" odnosno „Znak pitanja"?. Tu je zgradu knez Miloš poklonio svom ličnom lekaru ećimu Tomi za zasluge tokom Drugog srpskog ustanka. Ećim Toma je kuću pretvorio u kafanu. Ona se nalazi u Ulici Kralja Petra 6, prekoputa Saborne crkve, a nakon obilaska prelepog Konaka kneginje Ljubice prva je stanica za odmor.
Čak je i meni u starom stilu.
Šta odabrati? Odličan je Specijalitet kuće ?
Ali je najinteresantnija Vodeničarska mućkalica, servirana u jestivoj posudi od peciva.
Kad pojedete sadržaj, ne morate prati sudove, samo ih pojedite!
I na kraju još jedna domaća kafa...
[ Humor
]
02 Februar, 2012 09:32
Pera i Đoka krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i uhvatila ih strašna oluja. Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
"Ma znam da je napolju grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući," reče udovica.
"Ne brinite," reče Pera, "mi ćemo prespavati u štali, a čim se vreme popravi, odlazimo."
Žena pristade i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vreme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju.
Oko devet meseci kasnije Pera je iznenada dobio pismo od nekog advokata. Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospođe sa farme. Ode on kod Đoke, pa ga pita: "Čuj, sećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?"
"Da, sećam se," odgovori Đoka.
"Jesi li ti možda usred noći ustao i posetio gospođu?"
"Pa, jesam." reče Đoka zacrvenevši se. "Moram priznati da jesam."
"I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?"
Đoka je prebledeo. "Da, jesam - sorry, stari. Zašto pitaš?"
"Nedavno je umrla i sve mi ostavila" reče Pera.
"Ma znam da je napolju grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući," reče udovica.
"Ne brinite," reče Pera, "mi ćemo prespavati u štali, a čim se vreme popravi, odlazimo."
Žena pristade i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vreme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju.
Oko devet meseci kasnije Pera je iznenada dobio pismo od nekog advokata. Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospođe sa farme. Ode on kod Đoke, pa ga pita: "Čuj, sećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?"
"Da, sećam se," odgovori Đoka.
"Jesi li ti možda usred noći ustao i posetio gospođu?"
"Pa, jesam." reče Đoka zacrvenevši se. "Moram priznati da jesam."
"I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?"
Đoka je prebledeo. "Da, jesam - sorry, stari. Zašto pitaš?"
"Nedavno je umrla i sve mi ostavila" reče Pera.
