Valcer

U tvojim očima

Gladne

Kao svetiljke

Gore

Dve zalutale zvezde

*************************

Slobodan Janković - Srečanin

           ( 1945-2003)

Jednog dana, kad je krojačica šila, sedeći pored reke, naprstak

joj upade u reku. Ona zaplače, a Gospod je ču i upita:

 "Drago dete, zašto plačeš?" Ona odgovori da joj je

naprstak upao u reku, a potreban joj je jer pomaže mužu

da zaradi novac i izdržava porodicu. Gospod  stavi ruku

 u vodu i izvuče zlatni naprstak sa nizom safira. “Da li je

ovo tvoj naprstak?" zapita. Krojačica odgovori: "Ne".

Gospod  ponovo spusti ruku u vodu. Izvuče zlatni

naprstak optočen rubinima."Da li je ovo tvoj naprstak"? 

pitao je Gospod ponovo. Krojačica je odgovorila "Ne."

Gospod ponovo zamoči ruku u vodu i izvadi kožni

naprstak."Da li je ovo tvoj naprstak?"  zapita.  Krojačica

 odgovori "Da". Gospodu je bilo drago što  je žena

 iskrena, pa joj dade sva tri naprstka i krojačica ode kući srećna.

Nekoliko godina kasnije  krojačica je šetala pored reke

sa svojim mužem. Muž se okliznu, upade u reku i nestade

pod vodom. Žena  zakuka, i ponovo je Gospod čuo.

Upita je: "Zašto zapomažeš"? "O, Gospode, muž mi je upao

 u reku!" Gospod skoči u vodu i izvuče Džordža Klunija.

"Da li je ovo tvoj muž?" upita je. “Da," poviče krojačica.

Gospod je bio jako ljut "Lažeš! " Krojačica odgovori: "Oh,

oprosti mi, Gospode. To je nesporazum. Vidiš, da sam

 rekla “ne” za Džorža Klunija,  izvukao bi mi Bred Pita.

Onda, kada bih rekla “ne” za njega,  izvukao bi moga muža.

Kada bih rekla "da", dao bi mi svu trojicu. Gospode, ja

nisam najboljeg zdravlja i ne bih mogla da brinem o

sva tri muža, zato sam rekla  "da" za Džordža Klunija."

Moralna pouka ove priče je:
Kada žena laže, to je uvek zbog dobrog i časnog razloga,

i uvek u najboljem interesu drugih.

Plešem od svoje 15. godine i u tome i sada nalazim izuzetno zadovoljstvo. Nijednu zabavu nisam smatrala uspešnom kada nije bilo plesa. Ako sam se s nekim partnerom savršeno slagala na plesnom podijumu, pokazalo se da sam bila  perfektno usaglašena i u drugim aktivnostima. Nasuprot tome, ako smo različito osećali ritam,  značajno smo se razlikovali i u životnim ritmovima. Tako je ples često bio »prijemni ispit« za saradnju, prijateljstvo, pa i ljubav. U plesu sam se zaljubljivala, u plesu bila prošena, plesom se tešila za sve životne udarce. Opuštenost i zadovoljstvo koje osećam u plesu malo se sa čime može uporediti, osim sa najbližim kontaktom dvoje ljudi koji se vole. Tako ples postaje prva rezerva ljubavi. Veličanstveni bečki valcer oko cele sale, elegantni engleski valcer, ljupka rumba, strastveni tango, vrckavi fokstrot, lepršavi ča ča ča, razigrani rok, nestašna samba i raskošni sirtaki  potpuno odmore dušu i telo. Ima li lakšeg načina komunikacije, ko zna lepši sport? Oduvek sam nastojala da što veći broj ljudi zarazim virusom plesa, prvo svoje sinove, pa sam zatim povukla i mnoge svoje prijatelje u plesnu školu. Sa radošću primećujem da su pronašli zadovoljstvo, opuštanje, sreću, a poneko i ljubav. Naravno, nije svejedno ko nas uči plesu. Važno je da trener oseti da nije jedino bitno da polaznicima objasni pravilno izvođenje nekog koraka, nego da grupu nauči radosti plesa i da bude oličenje stare kineske mudrosti: ”Nađi posao koji voliš i celog života nećeš raditi ništa! “ Uz takve trenere,  ples bi većem broju ljudi postao sastavni deo lične i profesionalne kulture i uživanje u svim životnim dobima, a ne samo  u mladosti.
Za mene lično, plesati znači živeti!

Kad ti neko zamrsi misli,

Kad ti neko prošlost i budućnost spoji,

Kad sadašnjost prestane da postoji,

Tad zamahni lepezom snova,

Jedan zamah i ja sam tu,

Na drugi – nestaću..