U životu ništa lako nisam dobila, za sve sam se morala boriti i mnogo raditi. Ništa mi nije „na tacni servirano“, pa čak ni dete.

Na iznenađenje mnogih, udala sam se još tokom studija. Verovatno su svi mislili da sam trudna pa „moram“. Promenila sam grad i režim studija i uspela završiti fakultet. Brzo se pokazalo da me od majčinstva dele tri jaka problema, pa mi je jedan ginekolog rekao:„Nemojte se mučiti, koleginice, Vi nikad nećete biti majka!“ Bilo mu je žao mene! Onda je proradio majčinski inat u meni. Biću majka! Neće meni trenutni nivo znanja zvanične medicine presuditi! Našla sam ginekologa koji je čitao unapred i primenjivao znanja koja bi tek u svetu stigla, a kod nas još ne. On mi je na prvom pregledu rekao:„Vreme nam ne znači ništa, deset godina nam ne znači ništa, uspećemo!“

U to vreme dobila sam šampanjac star 12 godina. Odvojila sam ga i rekla: „Popiće se
na prvom rođendanu bebe ili se nikad neće otvoriti!“ Dobila sam najmekše peškire
iz Kanade i ostavila ih na stranu: „Njima će se brisati beba ili se nikad neće upotrebiti!“
Pratili smo suprug i ja viziju mog ginekologa, prošla sam vrlo bolna ispitivanja i lečenja,
jednom i zamalo nastradala. Kad sam zatrudnila, posle 11 godina, rekoše mi da se ne
radujem, pokvariće se… Radovala sam se da celi svijet čuje. Na porođaju zamalo
zaglavismo, preteća ruptura, carski rez urađen kao hitan, spašeni smo…

Divnim peškirima brisala sam bebu. Na prvom rođendanu sina otvoren je šampanjac star 24 godine. Pobedila sam životni izazov!

[ Slikopisi ] 23 Januar, 2016 17:55

Konac delo krasi

Mnogo toga smo u Somboru videli. Prošetali ste sa mnom. Videli ste uredan i čist grad, savršeno popločan, za ponos Somboraca.

Grad koji se ponosi Lazom Kostićem

svojim galerijama i gradskim muzejom

Vinofestom

Ali priča nije gotova bez Županijskog dvora. Veliki plan Sombora na ulazu.

Grb Sombora

Milan Vojinović je pred punom salom (120 mesta) u punoj inspiraciji. Priča nam o ponosu Sombora, najvećoj slici, „Bitka kod Sente“.

Slika „Bitka kod Sente“, mađarskog umetnika nemačkog porekla Ferenca Ajzenhuta, najveće je ulje na platnu ne samo u Srbiji, već i na prostoru bivše Jugoslavije. Računajući i pozlaćeni ram, koji je takođe umetničko delo, ova slika, dimenzija 7×4 metara, zauzima površinu od 40 kvadrata! Izložena je u zgradi somborske Skupštine opštine, koju Somborci i danas nazivaju Županija, a za 110 godina, koliko se tamo nalazi, nijednom nije restaurirana. Glavni je lik princ Eugen Savojski na belom konju, koji predvodi mađarsku pobedničku vojsku. Uramljena je u Minhenu, a onda Dunavom prevezena brodom, na 25 kilometara od Sombora. Pošto nije mogla da prođe kroz vrata, odlukom Županijskog senata probijen je zid do tavanice, i tako je uneta u ovu zgradu – priča penzinisani sociolog i somborski hroničar Milan Vojinović. „Bitka kod Sente“, inače, važi za najznačajnije Ajzenhutovo delo. Stručnjaci se slažu u oceni da je najveći domet slike njeno kompoziciono rešenje. Kao što se vidi, čitavu donju desnu četvrtinu platna zauzimaju četiri austrijska vojnika u prirodnoj veličini, dok je peti malo uvučen u kompoziciju. Pošto su nam okrenuti leđima time je postignut psihološki utisak da posmatrač za njima stupa u događaj, odnosno bitku. Ipak, glavna ličnost slike svakako je Eugen Savojski, koga je slikar postavio levo od fizičkog centra slike, na belog konja, kao što i priliči pobedniku. Zrak tek izašlog sunca osvetljava samo njega i njegovog konja, dok on, svestan veličine svoje pobede, upire mač ka suncu, stavljajući sebe u istu ravan sa suncem.

U Sali su i dve statue, desno Justicija, levo Atina.

Salu krase i dve peći od Žolnaj porculana.

Sad možemo na put, čeka nas nešto slatko

i mostovi u noći

(slika i priča Sanjarenja56)

[ Slikopisi ] 22 Januar, 2016 09:33

Potraga za muzejskim blagom

Renovirani somborski gradski muzej priredio nam je prisećanje na prošla vremena i dalje, na period koji niko od nas ne pamti.

Ispred muzeja su se ranije okupljali fijakeristi, nešto kao taksi stanica za fijakere.

Idemo u potragu za muzejskim blagom. Pratimo mapu.

Neka pradavna vremena.

Stari gradski salon

Šarmantni album

Kovačka radionica

Tu je stari fijaker. Vozilo se polako, a stizalo.

Ovako se tkalo. Razboj

Po čemu su poznati staparski ćilimi? Sastavljeni su iz dve pole

Lepa je dalmatinska srpska svečana nošnja,

Kuhinjski ukrasi
„a što piješ kad ti škodi,
ko će kući da te vodi?“

Unutrašnjost kuće u Kupusini

Divna kaljeva peć Žolnaj, vrednost sama po sebi

Prelepa carica Sisi u prirodnoj veličini. Struk 48 cm!

Da navratimo posle u dalmatinski podrum?

(slika i priča Sanjarenja56)

[ Slikopisi ] 21 Januar, 2016 08:10

Umetnost u Somboru

Sombor je grad umetnosti. Ima dve vrhunske galerije.

Ulazimo u zgradu Preparandije, nekad Učiteljske škole. Preparandija (nemački Präparandschule od latinski praeparandus: koji se treba unapred spremiti i nemački Schule: škola) je pripremna škola, učiteljska škola ili škola za učitelje u osnovnim školama. U njoj je galerija Save Stojkova, rođenog portretiste, preminulog 2014.