U svakoj plesnoj školi ima više devojaka nego momaka, i obično momci plešu dve-tri promene, a devojke sede dok ne dočekaju svoju plesnu smenu. Zato i treneri vole kad im na časove dođe par, a i devojkama koje dođu s partnerom mnogo je lakše.
Ona je volela da igra od malena, prvo u folkloru, posle je rešila da se oproba u plesnoj školi. Brzo je stekla partnera, zgodnog momka koji je lepo plesao. Igrali su skladno i u tome je nalazila zadovoljstvo. Ali, virusi su imali nešto protiv njenog zadovoljstva...on ne dođe jednom,  pa ponovo. Pozvala ga je telefonom, on leži s gripom...Bilo joj je žao, ali i žao same sebe.
"Znaš, ti si sada dužan da mi nađeš partnera. Nemam s kim da plešem!"
"Pokušaću" reče njen dobroćudni partner.
"Ali da ne bude bilo kakav, nego bar kao ti!"
"Može li bolji?"
"To može" odgovori ona, ne verujući baš u takvu mogućnost.
"Zamoliću brata da me zameni".
Njegov brat je bio iskusniji plesač i nije bilo sumnje da će ona biti zadovoljna. Zamolio je brata, pristao je. Kad su se videli u plesnoj sali, bejaše to ljubav na prvi ples. Pa na drugi, treći...nije se više vratila prvom partneru. Sa njegovim bratom pleše ples života.
plesni par