Proslava značajne kuće, pozvan svako ko nešto znači u branši. Ona ne propušta takve zgode. Žurka na vidikovcu, oko cele grade može se šetati i bacati pogled nadaleko po gradu. Lepota. Stojeći koktel sa lepim izborom, poveći izbor pića, mnogo dragih ljudi, ali i ljudi koji njoj ništa ne znače. Prve nije zaobišla, sa svima proćaskala. Muzika živa, poznata, ali njoj nije po ukusu. Očekuje se od nje da zaigra, jedva da je našla volje da malo đuska, nije to -TO. Ritam koji ne bi birala. Kažu momci iz firme, koji je dobro znaju, da očekuju da igra...na šta?? S kim? Ali tu muziku zamenjuju tamburaši, i konačno izlazi - Zvonko Bogdan. Podrazumeva se da je ona na tri metra od njega, u prvom oduševljenom redu, da njoj peva dobar deo pesama. Ona peva s njim celo vreme, duet na udaljenosti od tri metra, pa je jedan drugar pita da li čita...uvek je ljude fasciniralo njeno znanje tolikog broja tekstova pesama. Dolazi dragi drugar koji hoće da se slika, onda treba okrenuti leđa Zvonku...a to ne može. Telo fotografu, glava Zvonku...što stari šarmer primećuje...i zove je. Mali duet na mikrofon, negde joj se glas zagubio u tremi. Zvonko je zagrlio...opasan šmeker. Vraća se na svoju poziciju, noge je više ne služe od stajanja, ali srce igra uz prelepe pesme i neverovatan glas. Još kad joj je zapevao "O sole mio", srce hoće da iskoči! Na kraju bi on da odmori, ne štedi se kad peva, ali ne pušta ga glavni, peva još. Sad već vidno umoran, daje joj znak da kaže šta bi ona, priđe, šapne "Čamac na Tisi". On će svima: "A sada za jednu nesrećnu dušu - Čamac na Tisi"...Hmm, zašto nesrećnu? Kako je muzički psiholog otkrio tugu u njoj, iako je pevala i veselila se s njim? On odlazi posle pesme, ljubi ruke damama pored kojih izlazi, a drugarica dotrčava i grli je "Znam šta ti ta pesma znači"...Na nju je plesala s NJIM i niko ne bi smeo tada da pomisli da igra s njim...Ostala njihova pesma. Zanavek.
