Danas ne skidam osmeh s lica. Baš neću. Saznala sam nešto divno, prekrasno. Rodila se jedna beba. Doajen ovog bloga, jedna od istinskih dobrih duša Blogograda, Krilaandjela. dobio je sina. Hoćemo li to proslaviti?
[ Susreti
]
11 Decembar, 2011 08:46
[ Fotografija
]
10 Decembar, 2011 08:14
U ovim hladnim poluzimskim danima pismo s Kube greje dušu i oči. Poslala ga je prijateljica koju sam svojevremeno "izvezla" u Kanadu, a odande voli da ode na odmor na Kubu kad je u Kanadi već uveliko sneg do vrata. Fotografije su "vruće", snimljene ovih dana. Rado bih joj se pridružila, ali će to još malo sačekati. Uživajte!
(photos by Nada)
[ Knjiga Blogograda
]
09 Decembar, 2011 13:23
I još malo pa će biti. Knjiga "Ulicama Blogograda" je u rukama i danas je predstavljena u jutarnjem programu na TV Kopernikus. Šira javnost je obaveštena u čemu je posebnost te knjige i njena originalnost. Postavljena je prezentacija na you tube zaslugom tanjanakic. Vežite se, polećemo!
[ Moje priče
]
08 Decembar, 2011 09:51
Ima ljudi koji nam ostanu zauvek u sećanju. Prizovemo im sliku lako, samo čujemo sličan glas i eto njih. Doktorka Desa je od tih nezaboravnih i nezaboravljivih. Upoznala sam je za vreme opšteg staža u domu zdravlja. Dospela sam na dečje predškolsko i provodila dane s njom, malo sa zdravom, malo s bolesnom decom. Začarala me brzo nestandardnim prilazom poslu. Ma šta se dešavalo, dete bi lako nasmejala, opustila, nje se niko nije plašio, ma kako stroga izgledala. Svako je dete poznavala u dušu i lako i brzo primećivala sve novo šta se dešavalo, a roditeljima prilazila strogo i zapovednički. Deca su uvek bila u pravu, roditelji samo ako se baš potrude. Nije bilo lako zadobiti ni njeno poštovanje ni poverenje. Imala sam samo jednu veliku zamerku. Da nije pušila kao smuk, bila bi savršeni pedijatar. Naučila me mnogo, „supala“ sam znanje kao sunđer. I kad se završilo obavezno stažiranje, nastavila sam da dolazim kod nje kad god bih mogla. Nije pedijatrija bila ono što sam želela da radim, samo sam htela da o deci znam više. I jednom joj tako rekoh:“Ako jednom budem imala decu, Vi ćete biti njihov lekar!“ Glasom promuklim od cigareta samo se nasmejala.
Sedam godina kasnije odavno sam bila nefrolog i nisam dolazila kod nje. Nismo se ni čule ni viđale, ali sam se rado sećala skupljanja bisera znanja kod nje. Kad sam konačno dobila jedanaestogodišnju bitku za svoje prvo dete, na samom početku trudnoće pozvala sam je telefonom da joj saopštim lepu vest.
„Kako ste, šta ima kod Vas?“ zapitala sam je uvodno.
„U kom ste mesecu, Ana?“ odgovorila mi je.
Zar sam mogla i pomisliti da ću starog pedijatrijskog vuka i na tren zavarati da je „onako“ zovem? Naravno, ona je postala pedijatar moje dece. I dan danas sećamo se rado jedna druge i pozdravljamo se. Ne viđamo se, povukla se na sever Vojvodine da živi svoje zaslužene mirne godine. Želim joj da ih bude mnogo, u zdravlju i veselju.
Sedam godina kasnije odavno sam bila nefrolog i nisam dolazila kod nje. Nismo se ni čule ni viđale, ali sam se rado sećala skupljanja bisera znanja kod nje. Kad sam konačno dobila jedanaestogodišnju bitku za svoje prvo dete, na samom početku trudnoće pozvala sam je telefonom da joj saopštim lepu vest.
„Kako ste, šta ima kod Vas?“ zapitala sam je uvodno.
„U kom ste mesecu, Ana?“ odgovorila mi je.
Zar sam mogla i pomisliti da ću starog pedijatrijskog vuka i na tren zavarati da je „onako“ zovem? Naravno, ona je postala pedijatar moje dece. I dan danas sećamo se rado jedna druge i pozdravljamo se. Ne viđamo se, povukla se na sever Vojvodine da živi svoje zaslužene mirne godine. Želim joj da ih bude mnogo, u zdravlju i veselju.
[ Muzika
]
07 Decembar, 2011 15:25
Šta je prednost života u velikom gradu (mana ima jako mnogo)? Prednost je mogućnost prisustvovanja izuzetnim dešavanjima koja obično ne stižu u manje gradove. Mogućnost da se u sali savršene akustike, Kolarac, sluša i gleda koncert za koji je neophodna savršena akustika, uigrana publika koja zna šta je dobra muzika i koja zna da nagradi izvođače kad dostignu savršenstvo. "Mozart group" je komični kabare iz Varšave, svetski poznat po jedinstvenom pristupu klasičnoj muzici. Oni su muzičari obrazovani na prestižnim muzičkim akademijama u Varšavi i Lođu koji su odlučili da izvode klasičnu muziku na šaljiv način. Obrađujući poznate hitove klasične muzike na ironičan i duhovit način, oni žele da razbiju ustanovljene norme koncertnih dvorana. Muzika Mocarta i Vivaldija služi im kao polazna tačka za improvizaciju koja se nastavlja rok i pop hitovima. Slušali smo sjajnu muziku, smejali se kao retko kada i dlanove istrošili od aplauza. Na kraju mi je najsimpatičnija bila izjava: "Mi smo poljski muzičari. Najveći poljski muzičar je Frederik Šopen. Zato ćemo vam svirati...Mocarta!"
