Valcer

Reče mi prijateljica, penzionisana profesorka elitne muzičke škole "Mokranjac", da idemo u Dom sindikata na koncert njenog bivšeg đaka. Obično idemo u Kolarac ili Sava centar, ali nisam pravila pitanje. Nikad nije omanula. Dođem u Dom sindikata, u holu sajam knjiga, nema publike. Pitam, koncert je otkazan. I taman krenem da zovnem prijateljicu, kad li ona zove mene.
"Na glavnom ulazu te čekamo!".
"Tu sam, koncert je otkazan!" kažem.
"Ma gde si ti?"
"U Domu sindikata, gde bih drugo?"
"Pa u Sava centru. Dolazimo po tebe!" Ko je omanuo, ona u najavi ili ja u slušanju, nikad nećemo znati. Njen sin je garantovano vozio sa Šumaherom kad je za 10 minuta stigao od Sava centra do Doma sindikata, pokupio me i dovezao nas do Sava Centra, taman da uđemo i smestimo se, i koncert počinje!
A tamo, umetnički ansambl ministarstva odbrane "Stanislav Binički", izlazi dirigent, Dejan Savić, dobija gromki aplauz i ne ljubi ruku prvoj violini! Zamislite vi to! Nečuveno! Pa, baš i nije, jer je prva violina veoma zgodan mladi muškarac!
Počinje novogodišnji operski gala koncert, zvezde su bariton Željko Lučić i tenor Zoran Todorović uz šarmantnu pomoć Suzane Šuvaković Savić, sopran, i Sanje Anastasijević, mezzosopran. Zoran Todorović je bio đak moje prijateljice, priseća se kako su nagovarali roditelje da takav talenat puste da se muzički školuje, majka je htela da on završi tehničke studije, škola da se bavi operskim pevanjem. Zoran je završio i jedno i drugo, ali od tehničke struke nije video ni T, nego su bečka opera i milanska Scala imale zadovoljstvo da uživaju u njegovom raskošnom tenoru, a posle toga Metropoliten. U domovinu navrati povremeno, u svoju staru školu "Mokranjac" donese čast i javi se svima.
Praznik opere imao je jednu posledicu, publici su dlanovi otpali od aplauza. Zasladili su sve četvero Vinskom pesmom iz opere "Traviata", pa "O sole mio" sa toliko šarma da će to svima ostati u sećanju.