[ Lepota ] 27 Decembar, 2011 16:56

Blogograđanima srećna Nova godina!

I vrtela se 2011 koja je počela predstavljanjem pisaca blogera starom književnom klubu, a završila promocijom jedinstvene knjige 19 autora blogera "Ulicama Blogograda"! Bila je ovo veoma uspešna godina za blog.rs i za Blogograđane (Vesela, pozlatilo ti se pero pri davanju imena ovoj oazi dobre pisane reči!). Sada, na kraju, šta još reći što nismo rekli? Neka zvezdanih trenutaka bude i u 2012. u životu svih Blogograđana i svih ljudi dobre volje! Ne mora ih biti mnogo, jer su tako dragoceni, ali uđimo veselo u 2012. i završimo je blistavim rezimeom! Dogovoreno? Srećna Nova godina Blogograđanima!

   Suky                     Anam                  Domacica

  Unajedina                   Stepskivuk            Krilaandjela

   Vesela                       Razmisljanka             Casper

    Mandrak72             Persefona               Nesudjena

      Baddancer              Ancisal                 Marcotespi

Mira kuglof                   Roksana                  Pricalica

   Vilabezkrila                Grlica                      Biljanak 

    Merkur                   Mediterraneo          Amlramzes

    Behappy                 Cicilly                       Mesecina

     Malaino                  Muckos                    Luna71

     Didiland                 Anagram                 Gasstrocity

    Dalia                           Nena58                    Annasa2n

    Phedredelaunay       Krasiva                   Biljana          

    Zvezdatvoja           Suncica                 Mimche

    Filmetric                Blackmoonlight     littlephoenix     

    i ostali dragi blogeri!

caj s medom

(69) Dodaj komentar  | [ (0) Trekbekovi ] | [Permalink]
[ Moje priče ] 27 Decembar, 2011 06:45

Nepismen?

Danas je takvo vreme, ko ne ume da koristi kompjuter, praktično je nepismen. Samo duboke godine i velika neimaština opravdanje su za neznanje.
Njemu je reč svakodnevica, ono u čemu je najbolji, čime osvaja, dobija i gubi, kad reč zloupotrebi. Stara pisaća mašina u malom gradu sasvim mu je dovoljna. Da otkuca ono što je napisao, pošalje na neki konkurs, pripremi za štampu. Poslednju je knjigu objavio pre zaboravljeno mnogo vremena. Za novu nema više konstrukciju koja mu je ranije bila dobitna: nagrada na konkursu ili pomoć žene. Sam niti može niti ume. Piše stalno, u vedrim fazama ljubavne, u tamnim fazama mračne pesme pune umiranja i truleži. Kad mu je ona otvorila vrata svog srca, zavirio je i u svet koji nije poznavao:  kompjuterski. Nije se tu snalazio, ona je sve radila, on se divio. Nije ni pokušao da nauči, znao je da su njegove mogućnosti i sposobnosti daleko od njenih. Uživao je u tome da sve napisano bude jako brzo uneto u kompjutersku datoteku. Čak mu je i blog otvorila, pisala njegove pesme, diktirao joj odgovore na komentare. On to nikad ne bi mogao da nauči. Zamišljao je da  je bloger, ta  mu se ideja jako dopadala.
Sad je prošlost svima.  Njoj, blogu, pa i samome sebi. Ona mu je zanavek zalupila vrata svog srca. Bar da je ostavila odškrinut prozor...ni toliko. O blogu je mogao samo da sanja. I kad bi se nekom kompjuteru približio, pojma ne bi imao kako da mu priđe, pročita, pominje li ga još neko, seća li se.
Bolje da ne ume, jer bi ga rastužilo da zna da ga je blog zaboravio mnogo brže od nje. Kao da nikada nije ni postojao. Voleo bi da je ostavio nekog traga, da ga se bar neki sećaju...ali baš i nije.  Niko ga ne pamti.
knjiga 
(26) Dodaj komentar  | [ (0) Trekbekovi ] | [Permalink]