[ Moje priče ] 19 Novembar, 2011 11:20
Negde  sam pročitala da se bogatstvo svake žene meri brojem pravih prijateljica. Da smo bogate ako iz svakog perioda života imamo aktivnu prijateljicu, iz obdaništa, osnovne škole, srednje škole, s fakulteta, s posla, posle posla…i da smo nedavno stekle novu. Pa se kratko zamislih. Imam li baš iz svakog perioda aktivnu prijateljicu?
Iz obdaništa još pa celo osnovno i srednje školovanje prati me Ivna. Nivo dobre drugarice. Nismo blizu, ali se rado i slatko viđamo. Da ne računam? Dobro. Iz osnovne škole imala sam Zlaticu, pa kroz gimnaziju, nažalost anđeli je odvedoše pa njima priča zanimljive priče i šije divne pačvork  haljetke. U gimnaziji stekoh sestru, Katu, s kojom sam i sada jednako bliska kao onda, iako su nam se putevi razlikovali, s kojom je svaki susret isti kao nekada kad smo delile impresije prvih mladalačkih ljubavi…dragocenu. Na fakultetu stiže mi Maja, u koju je posle pola mog društva bilo zaljubljeno. Nije imala prijateljicu vršnjakinju pre mene, pa je njena majka bila oduševljena što se tako slatko družimo. Život nas posla raznim pravcima, iskustva su se razlikovala, ali dubina odanosti ostala ista. Onda mi stiže Gorana, vedra i mudra koleginica,  koja me danas zove iz Amerike samo da čuje šta se to lepo ili loše dešava, a godišnje se družimo kad ona dođe u posetu…nadam se da ću joj uskoro uzvratiti. Iz bolnice povedoh Vlatku, mudru i dobru, onu koja je znala priskakati kad je najteže. Na poslu stekoh prijatelja s kojim delim dobro i zlo godinama, ali pošto je muškog pola, ne smem ga ovde računati? Moja najbolja muška prijateljica. Posao mi donese i koleginice Lepu i Dragicu, dva cvetka izuzetne ljudske dubine, koje posle izvezoh u Južnu Afriku da se tamo druže, a sa mnom intenzivno dopisuju i viđaju godišnje. U vezi s poslom stiže mi Zorica, blaga i vedra duša, melem za ranu. Žao mi je što se još ne okumismo, ali biće valjda prilike. U poslovnoj saradnji stekoh leptirića Slavicu, ukras i osmeh društva. U kolegijalnoj saradnji nađoh Ljilju, vedru mudricu s kojom delim slične životne tokove i iskustva, a najčešće putovanja. Na rehabilitaciji Bog mi pokloni Nadu, osmeh i mudrost, koja me sada zove iz Kanade kad god ima nešto važno kod nje ili mene. Rođaka mi posla kao pacijenta svoju prijateljicu  Ljeru koja postade moja, evo, danas idem na sladoled s njom. Blog mi donese pregršt dragocenih ljudi, kuma (opet se ne može računati u prijateljice),  jedan cvetak koji miriše na divlje ljubičice, blog seku i blog ćerke, ali i  mudricu Mirjanu, koja se upisa u prave prijatelje.
Letos sam slavila rođendan na moj način, uz najbolje društvo, prisustvo cveta mojih prijatelja i tamburaše. Nisu sve moje prijateljice mogle da prisustvuju, ali je čak i Kanađanka uspela da bude tu. Krenula sam od jednog do drugog gosta i svima predstavila kako smo se  upoznale i kako je koja od njih ušla u priču. Drage moje prijateljice, hvala vam za sve do sada i za sve ubuduće, bogata sam jer vas imam!
prijateljice
[ Humor ] 18 Novembar, 2011 13:42

Oženio se Mujo...
Veli njemu Fata:
"de kad si na nogama pristavi kahvu!"
pa: "de kad si na nogama zaspi kahvu!"
pa opet: "de kad si na nogama posluži nas!"
i opet: "de kad si na nogama naloži vatru!"

Konačno Mujo sjedne, Fata se nešto digne sa stolice, a Mujo će njoj:
"de dok si na nogama vrat se svome babi..."

Pita učiteljica: "Perice, a šta je tvoj tata?"
Perica odgovara: "Moj tata je muška striptizeta u klubu za pedere, i igra go pred drugim muškarcima. Ponekad, kad mu dobro plate, uzme sobu u jeftinom motelu, pa spava s njima."
Učiteljica u šoku izvede Pericu iz učionice i upita ga: "Perice, nije valjda to istina?"
Perica odgovara: "Nije. Moj tata igra fudbal za reprezentaciju Srbije, ali me je bilo sramota da priznam pred svom decom."

[ Lekopisi ] 17 Novembar, 2011 08:10
Jeste li nekad razmišljali o osmehu kao načinu trijaže? Niste. E, pa  osmeh može i u te svrhe da posluži. Kako? Pojasniću.
Dežurni lekar obiđe celo odeljenje na prijemu dežurstva, pa onda u određenim razmacima ako je mirno ili u zatišjima ako je burno. Ima mnogo načina da se primeti kada nešto na dežurstvu ne ide kako valja, obično to lekar zapazi u obilasku ili mu sestra signalizira. Najjednostavniji način je - osmeh. Pri prvom obilasku obiđem odeljenje  i zavirim u svaku sobu. Svi pacijenti dobiju osmeh. Većina uzvrati, samo oni kojima baš mnogo nije dobro ili su baksuzi - ne odgovore osmehom. U sledećem obilasku  ponovo osmeh. Ko se ranije smeškao, a sada na osmeh ne uzvrati, stanje mu se  pogoršalo i njemu se prilazi brzo i pre nego se požali.  Jer, neki se nikad ne žale. Jednostavna trijaža, zar ne?
osmeh 
[ Humor ] 16 Novembar, 2011 11:46

Direktor sekretarici: "U petak idemo na trodnevni službeni put".
Sekretarica mužu: "Dragi, moram na službeni put u petak, morat ćeš se brinuti  sam o sebi".
Muž ljubavnici: "Žena mi ide na put, provest ćemo tri dana zajedno".
Ljubavnica učeniku kojem daje instrukcije iz matematike: "Ovog vikenda sam zauzeta, nema instrukcija".
Srećni učenik svom dedi: "Deko, idemo tri dana na pecanje, nemam  instrukcije".
Deda (direktor) ponovo zove sekretaricu: "Promena plana, unuk me moli da  provedemo vreme zajedno. Putovaćemo drugi put".
Sekretarica mužu: "Dragi, moj službeni put je odložen..."
Muž ljubavnici: "Ne možemo ovaj vikend, žena ostaje kod kuće".
Ljubavnica učeniku: "Imaćemo instrukcije kao i obično".
Učenik dedi: "Deko, ništa od pecanja, ipak imam instrukcije".
Deda sekretarici: "Ipak putujemo u petak..."

domino 

[ Lepota ] 15 Novembar, 2011 14:47

Naša Muckos očekuje pesmu koju sam pronašla za nju, ali sam sigurna da će se svima dopasti. Toliko je mudrosti u njoj da sam zanemela kad sam je čula. Napisao ju je pesnik Goran Petrović iz Sokobanje, skidam kapu za maestralnost mudre lepe reči! Prenosim je kako sam je dobila.

Не тражи звезду
 
Не осврћи се никад и не мисли често
На неку давно пређену стазу
јер све што је било више бити неће
и сви смо ми овде само у пролазу.

Не плачи за играчком што је сломљена,
јер сви смо играчке у нечијој руци,
судбина је она која конце вуче
и кад смо срећни и кад смо на муци.

Не, не мисли никад да је могло другачије
не тугуј за цветом што у теби вене,
јер све твоје туге, кад пролети време,
биће једног дана само успомене.

Не чепркај много по прошлости својој
и не скупљај по њој мрве прошле среће,
јер и ми смо мрве под небеском капом
и све што је било више бити неће.

Не жали за неким кога више нема,
него реци само: Лепо нам је било.
Сачувај га негде у сећању своме,
као птиче што се на дну гнезда скрило.

Не жали за вином што је проливено
и не скупљај стакла поломљене чаше,
јер једино можеш да озледиш себе,
а вина још има препуне су флаше.

Не осуђуј живот, не проклињи снове,
не тужи за срећом што је некад била.
Тек треба да сањаш! Тек треба да летиш!
А теби још нису поломљена крила.

И не мисли никад да не може боље,
да не може лепше, да не може више,
јер ти си још увек на почетку књиге,
коју овај живот отвара и пише.

Не гледај далеко и не тражи звезду,
што се негде сјаји по небу високу,
јер звезде су лепе али су далеке,
а најлепша звезда сија у твом оку.

И све што је сада биће само прошлост,
нико од нас не зна шта га сутра чека,
а срећа је можда одмах ту, крај тебе,
ни заувек прошла, ни тако далека.

Горан Петровић из Сокобање 

zvezda