[ Moje priče
]
04 Novembar, 2011 21:07
Dilema (zadatak anam)
Probudio ju je mobilni u noći. Šta joj bi da zaboravi da ga isključi? Otvorila je SMS. Gledala je poruku, gledala, pisalo je:” Ceo dan mislim na tebe, Jagoda!!” Potpuno nepoznat broj. I ne zove se Jagoda. Razmišljala, polako otkucala jednu. “Ja nisam Jagoda!” Prošao je sat. Dilema?? Ko je on? I da li je uopšte on? Ponovo je uzela mobilni i otkucala poruku:”Ko si ti?”
“Juče si mi dala broj, zar si zaboravila?”
Juče nikom novom nije dala broj. Mozak je radio sto na sat.
“Ne bih rekla. Ko si ti?”
“Bili smo zajedno na prijemu, rekla si da se zoveš Jagoda, pitao sam te za broj, rekla si mi!”
“Koji si broj dobio?”
Napisao je njen. Nema greške.
“U redu je, ali ja nisam Jagoda!”
“Nema veze, biće da me se Jagoda htela rešiti. Ali ti mi izgledaš interesantan sagovornik! “
Nastavili su dopisivanje. Sve lepše poruke su stizale, ona se rasanila, nastavila da flertuje.
U neko jutranje doba dogovorili su se da se vide.
Jedva je uspela nešto malo da odspava. Poslepodne je imala sastanak kod spomenika…prepoznaće ga, rekao je, i neće biti razočarana…nije bila. Jedna šašava greška završila je lepom vezom.
[ Generalna
]
04 Novembar, 2011 08:02
Zadatak za danas: Dilema
[ Moje priče
]
03 Novembar, 2011 18:02
U autobusu- dva viđenja
Moglo bi se reći da su imali solidnu vezu osuđenu na neuspeh. Prijatno za oboje, ali neusklađeno. Kad ga je uhvatila u lažima, otišla je od njega zbog nepoverenja. Nastavio je da je bombarduje izjavama ljubavi u koje ona više nije verovala. Kukao je, molio, pretio, kako kada. Retko bi im se putevi ukrstili da se vide, no tada bi mu nedvosmisleno davala do znanja da nisu više u zajedničkoj priči. Kad joj je javio da putuje u njihovo gnezdo, gde im je mnogo puta bilo lepo, prisećao se, svaka stanica je mirisala na njih dvoje, svaki kilometar bliže gnezdu boleo je...slao je besomučno poruke, pune nade će se ona predomisliti i doći. Pa poruke kad je stigao, sam, tužan bez nje, njene slike bole, zovu je da se vrati, da mu dođe. Smeškala se dok je čitala te poruke i pitala se dokle čovek može ići u ubeđivanju nekoga ko je izišao iz njegovog života.
Sledećeg dana je pomislila kako se on budi tamo sam, bez nje, i zapitala se koliko će mu trebati vremena da krevet ispuni- nekom drugom. Ne dugo, zaključila je. Takav je čovek, ne ume da bude sam. Vraćala se iz grada autobusom, gužva, nigde mesta. Baš joj nije prijalo stajanje, guranje, pa je nastavila da se provlači do mirnjeg dela autobusa. I onda ga je videla. Sedeo je ispred nje s nekim muškarcem i glasno se smejao. Htela je da se vrati, da je ne vidi, no utom je čula nešto što ju je zadržalo.
“Zamisli sad nju tamo. Dolazi i ljubi vrata!“
„Zašto misliš da je tamo?“ upita ga drug.
„Toliko sam je ubeđivao, molio i kumio, da mi je nešto sažaljivo odgovorila. Smilovala se nada mnom tako jadnim i siguran sam da je sada već tamo. Prevalila toliki put, dolazi pred kuću i ljubi vrata. Kako je to slatka osveta!“
Tako li je on zamislio! Da je namami molbama i ismeje? Ubeđen da je ona tamo i da ga traži? A on ovde uživa u slatkoj osveti.
Progurala se malo napred, očešala ga u prolazu tek da je primeti i pogledi su im se sreli. Zapanjenost u njegovim očima bila je dovoljna. Izišla je na prvoj stanici.
Priče smo anam i ja pisale na zadatu temu, pojmovi zajednički: razlaz ljubavnika, susret u autobusu. Evo šta je ispalo.
[ Slikopisi
]
02 Novembar, 2011 16:12
Kovačica = lepota
Kovačica u južnom Banatu osnovana je 1802. godine kada se 200 porodica evangelističke vere doselilo iz Slovačke jer su u doba Austrougarske monarhije dobili garancije od bečkog dvora da će imati pravo slobode veroispovesti ako budu živeli u graničnom pojasu. Zemlju su otimali od močvara i šuma i vredan narod je oko kovačnice, po kojoj je Kovačica dobila ime, napravio naselje. Kasnije postaje poznata po naivnoj umetnosti. Naiva je slikanje autentičnog života. U organizaciji "Izletnik" obilazimo evangelističku crkvu čiji je sveštenik lepa mlađa žena Ana, koja nam priča o istoriji Kovačice. Crkva je oslikana ornamentima. Oltarsku sliku „Isus na Maslinovoj gori“ je 1845 naslikao Konstantin Danilo.
U crkvi su prelepe orgulje, donete iz Češke 1829. godine. Organista svira samo za nas.
Galerija naivne umetnosti, Masarikova 65, osnovana je 1955, svakog oktobra slikari članovi poklanjaju joj po jedno svoje delo. Postavke se menjaju, samo ostaju nedirnute sobe rodonačelnika naive, Zuzane Halupove i Martina Jonaža sa originalnim njihovim delima.
Likovno stvaralaštvo kovačičkih naivnih slikara je jedinstvena i upečatljiva pojava. Na osnovu tematike i umetničkog izraza stručnjaci ga svrstavaju u grupu poetsko-realističnu. Na slikama ovih autora predstavljena je seoska realnost, ali u poetskom duhu. Slikaju čarobne prizore iz svog detinjstva i mladosti, svoju okolinu, ovdašnje ljude za vreme rada i odmora u raznim seoskim prilikama, koje se vezuju za navike i običaje, duboko uronjene u tradicionalan narodni folklor. To je jezgro njihovog umetničkog stvaralaštva, predstavljenog ponajviše na uljanim slikama, na kojim je svaki od njih srećno pronašao svoj lični tematski okvir i umetnički izraz.
Za proslavu 200-godišnjice seobe Slovaka i osnivanja Kovačice slikar Jan Glozik je naslikao grandiozno platno na kome je prikazana seoba iz slovačkih planina i naseljavanje u Kovačici. Na platnu je tačno 200 osoba, kao spomen na 200 porodica koje su se tada naselile, a u slici se vešto skriva i slikarev autoportret.
Prekoputa Galerije naivne umetnosti obilazimo galeriju“Babka“ sa prelepim slikama umetnika naive.
Nazdravljam ovoj divnoj umetnosti čašom novog rozea! 
(photos by sanjarenja56)
[ Humor
]
02 Novembar, 2011 11:45
Medicinski
Kaže Mujo Hasi: " Moj stariji sin potpuno liči na mene."
"To je zbog uticaja genetskog faktora!"
"A, zašto onda mlađi liči na komšiju?"
" E to ti je zbog uticaja sredine!"
Pacijent ulazi u ordinaciju kaže lekaru:
"Moj prijatelj je imao seksualni odnos sa nepoznatom ženom i sada se boji, da se nije zarazio kakvom polnom bolešću."
"Hm, najbolje onda da spustite pantalone i pokažete mi svog prijatelja."
Žali se pacijent zubaru.
"Zub ste mi izvadili za pet minuta i za to tražite 50 evra?!?!"
"Ako želite, mogu ja da vam ga vadim i dva sata!"
