Valcer

Juri ova 2011, bližeći se svome kraju. Nije još vreme za svođenje bilansa, ali jeste za impresije. Pa, šta mi je ostavilo najlepše utiske?

Velika ljubav Hajdelberg

Uživanje na balu

Objavljivanje druge knjige

Predivni Prag

Moje more

Sopoćani

Sremski Karlovci

Susret s legendom, Dobricom Erićem 

 Poseta Kovačici

Životna šansa

I rad na jedinstvenoj knjizi "Ulicama Blogograda"!

(photos by sanjarenja56)

Imao jedan farmer farmu kokošaka i samo jednog već ostarelog petla.Kupi on novog cverglana i pusti ga u kokošinjac. Naravno, pogađate, najzanimljiviji je bio susret starog i novog petla. Priđe stari mladom i reče:
" E,'ajde da se dogovorimo, jeste da si nov, al' evo: pola koka tebi, pola meni!"
"Ma hajde stari, tvoje vreme je prošlo, sve koke su moje!"
"Dobro, mlad si, uzmi sve, al' ostavi mi bar dve koke, one najstarije".
" Ma čuješ što ti kažem stari - briši. Ne dam ti ni jednu jedinu!"
"Dobro, daj da se dogovorimo... Evo, da se trkamo do onog plota, pa ako ti stigneš prvi, tebi sve koke, a ako ja stignem prvi meni daš samo dve najstarije."
"Hm, blesav si, nemaš šansi, al' 'ajde!"
"E, al' da mi daš 5 metara fore, ipak star sam..."
"Dobro, eto ti i tih 5 metara, opet nemaš šansi!"
-I krenuli oni da trče, stari petao prvi, a za njim onaj novi, a sve to gleda farmer, i iznenada ulete u kuću, zgrabi pušku i ubi onog mladog petla.
" Majku mu, treći peder ove sedmice!"

Marica i  Katica razgovaraju u raju.
Marica: "Katice, kako si ti umrla? "
Katica: "Od posledica smrzavanja. "
Marica: "Joj, odvratno! "
Katica: " Pa i nije. Kad sam se prestala tresti od hladnoće postalo mi je ugodno toplo. Postala sam  pospana i na kraju sam mirno umrla. A šta se s tobom dogodilo? "
Marica: " Strašan infarkt me zadesio. Sumnjala  sam da me muž vara i jednog dana sam ranije došla kući s posla. Međutim, umesto da ga uhvatim na delu, našla sam ga samog u dnevnoj sobi pred televizorom. "
Katica: "I? Šta se dogodilo? "
Marica: "Bila sam tako sigurna da negde skriva ljubavnicu da sam pročešljala celu kuću. Trčala sam u potkrovlje, pa u podrum, pregledala sve sobe i zagledala ispod svakog kreveta. Tražila sam je dok se nisam toliko umorila da me srce potpuno izdalo, i tako sam umrla. "
Katica: "Šteta što nisi pogledala u zamrzivač. Danas bismo obe bile žive!"

Ti si bolji
od većine
lepši od mnogih.

Tvoje ruke tople
zagrljaj nežan,
rame ko stvoreno
da glavu naslonim.

U plesu vodiš
iskusno i vešto
kao da smo oduvek
plesali zajedno.

Smem li da verujem
da ljubav
još postoji?

Došli ste mi u goste. Nemamo mnogo vremena, šta bih vam pokazala? Počela bih od Konaka kneginje Ljubice, najlepše zgrade u Beogradu.

Obavezno ćemo posetiti muzej Nikole Tesle i pokloniti se senima velikana.

Prošetat ćemo do Hrama Svetog Save, koji tek čeka unutrašnje uređenje.

A onda bi bilo vreme za malu folklornu priredbu, osmeh i temperament.

Dođite mi opet!
(photos by sanjarenja56)

U organizaciji "Izletnik" putujemo banatskom ravnicom i preko Tamiša stižemo u naselje Orlovat. Ime je dobilo po staništu orlova i mađarskoj reči za sprud. U selu žive pretežno Srbi, naseljeni u doba velike seobe iz 1690. godine. Danas tu živi samo 1700 stanovnika. Na banderama gnezda čekaju rode!

Prolazimo park Uroša Predića, do pravoslavnog hrama posvećenog Vavedenju presvete Bogorodice. Tu je službovao Petar Predić, otac Uroša Predića.

Uroš je oslikao prelepi ikonostas  1927, u svojoj 70. godini. Ikone su dirljivo realistične, među najlepšim njegovim ikonama.  U centru je vaskrsenje Hristovo. Sugestivno je prikazan silazak Svetog Duha na apostole. Nadahnuto nam priča sveštenik o Urošu, koji je sebe nazivao „orlovatski moler“.

Prelepa ikona prikazuje ulazak, Vavedenje, devojčice Marije u hram, kao posvećenje njenog života Bogu.

Obilazimo spomen sobu Uroša Predića s njegovim autoportretom. Uroš Predić se rodio u Orlovatu 1857. Školovao se u Orlovatu, pa Crepaji, u Pančevu sa Mihajlom Pupinom, pa u Beču na Likovnoj akademiji, gde neko vreme ostaje kao asistent i učestvuje u oslikavanju bečkog Parlamenta. Vraća se u Orlovat 1893. i živi s majkom, mnogo slika, okreće se crkvenom slikarstvu. Nakon smrti majke odlazi u Beograd kod brata Josipa u Svetogorskoj ulici. 

Odlazimo do rodne kuće Uroša Predića. U dvorištu je dud star 250 godina pod kojim je Uroš slikao i na svojim ga slikama ovekovečio. Domaćin Boško i baka Anđelija nude nam odličnu dudovu rakiju, „dudićaru“, od čuvenog duda samo 20 litara dobiju! Seća se domaćin kako je deda Uroš posetio svoju rodnu kuću i ostao na večeri  samo pod uslovom da mu spreme puru i mleko!

Uroš Predić je živeo 95 godina. Sahranjen je u Orlovatu 1953. godine. Poklonili smo se senima velikog slikara.

A Tamiš i dalje tiho teče...

(photos by sanjarenja56)