Morate verovati onom ko vas vodi - da biste pošli na izlet u nepoznato. Zna se vreme polaska i otprilike povratka, a destinacija je nepoznata. Samo jedna napomena: izlet se zove Veselica, biće tamburaša i treba poneti cipelice za igru. lako je pogoditi da vas vodi "Izletnik", osnovan 1974, koji nastoji da što većem broju ljudi prikaže običaje i kulturu raznih naroda. Pa krenuli smo preko Pančevačkog mosta i na svakoj raskrsnici se pitamo kuda ćemo. Na kružnom toku autobus napravi pun krug, pa za svaki pravac mislimo da je onaj pravi. Dok pijemo kafu licemerku (sa rumom i šlagom), šarmantna novinarka čita nam pesmu Radjarda Kiplinga "Ako" i priča nam o krajevima kuda putujemo. Kružnim tokom ukrug, desno Vršac, levo Novi Sad, pravo za Kikindu. Nastavljamo prema Kikindi, prolazimo banju Melenci, pa Zrenjanin, centar Banata, grad budućnosti, kako kažu. Desno ostavljamo prevodnicu kanala Dunav-Tisa-Dunav.
Stižemo u Novi Bečej, grad čiji centar polazi od keja na Tisi.
U nekom od ovih čamaca možda su se voleli čuveni ljubavnici iz prelepe pesme "Čamac na Tisi"!
Vreme je za odmor u klubu koji me odmah osvojio adekvatnim imenom.
Nastavljamo na Biserno ostrvo, koje je nastalo tako što je Tisa pregrađena 1904, ispravljen tok Tise da ne plavi, meandar Tise skraćen sa 22 na 6 km. Nazvano je bisernim po dinjama Tiski biser. Jedino tu uspeva sorta grožđa muskat krokan, dovezena iz Francuske, na peskovitom a vlažnom tlu, od koje se pravi odlično suvo belo vino „Tisla perla“ koje se pilo i na čuvenim dvorovima, a voleli su ga Tesla i Tito.
Probamo ga na lep način, odlična pogača, grožđe i vino.
Pošto smo se ovde odmorili, idemo dalje. Prolazimo žitni magacin pored nekad najveće žitne luke na Tisi. Ulazimo u naselje Vranjevo, pored crkve je etno muzej i rodna kuća advokata dr Vladimira Glavaša. Posebnu šetnju ovim muzejom prirediću u sledećem postu.
Idemo da vidimo šta je to zaštitio UNESCO. Putujemo kroz njive putem u izgradnji do lokaliteta Arača, ostataka crkve iz 11-12 veka, koja je mnogo puta paljena i rušena, a prvi put obnavljana 1370. Bila je benediktinski samostan u 18 veku i onda napuštena. Kad god je obnavljana, dograđivani su delovi u raznim stilovima. Čujete šapat vekova kroz impresivne zidine...
Vraćamo se u šetnju tiskim kejom u Novom Bečeju, kejom koji ima 99 klupa...nismo ih brojali...
Čeka nas hotel "Tiski cvet", nazvan po čuvenom prirodnom fenomenu cvetanja Tise.
Kad vas na ulazu u salu dočekaju raspevani tamburaši, jasno vam je da će Veselica opravdati svoje ime.
Svima su ispunili sve muzičke želje. Najteže im je bilo sa mnom, naravno, jer u tašni uvek nosim spisak sa 52 pesme za merak. A iznenadila nas je sve gospođa Ruška neviđenom energijom u pesmi i igri, iako dama ima 76 godina - niko nije uspevao korak s njom da drži! Za takve izlete u budućnosti, za takve dane ispunjene lepotom i vedrim druženjem, za sve vas koji čitate, ova je zdravica. Živeli!
U metohijsku svetu zemlju u Suvajama koreni im duboki urasli. Jedva su odsekli nadzemni deo da ih Arsenije povede putem bez povratka na sever. Oni što su slavili Sv. Nikolu ognjišta podigoše u Sremu, drugi sa ikonom Sv. Mrate u Bačkoj. Nesiguran život odvede jedan deo dalje, u plodnu Slavoniju. Podno Papuka nova gnezda su svili. Sa potomcima Preradovića se pomešali. Nisu se sklonili kad su zapucale prve puške 1941. Baku s četvero nejači odveli su u Staru Gradišku, predlogor Jasenovca. Tu su zauvek zaspali. Dedu i njegovog brata u Norvešku, da grade krvavi put. Ledenog januara 1943. deda ostade smrznut u Korgenu. Njegovog brata spasila je Norvežanka i zadržala ga uza se. Tatu i strica odveli su u Austriju, na prinudni rad, proveli su rat 100 km jedan od drugoga, a nisu znali za sudbinu ostalih. Pred kraj rata pustiše ih, tata stiže u Pakrac i ne nađe nikoga. Povukli su ga partizani, mornarici se pridružio i tu je sreo lepu partizansku bolničarku. Planula je ljubav u kojoj je umeo i da na tren zaboravi šta je sve prošao. Krenu obnova, ponovno podizanje zemlje iz pepela, njih dvoje su ni iz čega počeli život. Preko „Arene“ pronašao je sestru, koju su dobri ljudi sklonili, pa brata. Saznali su da oca, majku i četvero braće i sestara nikad više neće videti. Rađala se deca, dečak isti deda, devojčica kao kopija Nevenke što je ostala u večnom snu u logoru. Naslednici nestalima su podareni da se večni ciklus umiranja i rađanja delom zatvori. Morem okupano detinjstvo devojčica nikad zaboraviti neće, ali su je vukli koreni i vratila se odakle su njeni preci krenuli. Sad podiže svoje ponose na pričama o prošlom i opreznoj veri u buduće. Nikad da se ne ponove stradanja. Da se ne zaboravi, pod ikonom da se za slavskim stolom sećaju.
Tek kad sam rešila da prelistam sve mesece ove godine, shvatila sam koliko su bogata naša blogerska druženja. Želite li da vas podsetim?
Januar 2011. istorijski trenutak, sedam blogera pisaca (suky, unajedina, tanjanakic, krilaandjela, stepskivuk, vesela, tanjana) predstavilo se uvaženom književnom klubu i pobralo aplauze, a osma (malaino) je malo kasnila i ostavila svoj debi za drugi put.
Februar-uprkos zimi, blogsladoledijade su nastavljene na dva već svima poznata mesta. Anam i ja smo pazile da se blogerska vatrica ne ugasi
Mart je obeležila kuglof fešta. Bez Mire kuglof malo ko bi se setio tog divnog starinskog kolača. Nekoliko blogera uspelo je da je "spotakne" u Zemunu i posle se danima sladilo kuglofom.
April je bio u znaku baddancer i obećanog pa realizovanog valcera na balu.
Maj smo propustile didiland i ja da se vidimo. Ali nismo omanule unajedina, domacica, anam i ja u sistematskom sladoledoprobavanju.
Jun je bio izdašan. Upoznala sam dobrog duha duh casper sa osećajem da sam mnogo bogatija posle tog susreta. Pricalica je priredila praznik lepe reči svojom promocijom u čijoj realizaciji je učestvovalo osam blogera, uključujući moju malenkost.
Jul mi je doneo Gali, blogerku raskošne imaginacije, čiji prelepi video krasi moj blog.
Avgust je bio u znaku Sremskih Karlovaca i susreta uigrane ekipe (unajedina, suky, impresija i ja) sa Mirom kuglof i mesecinom. Gasstrocity je želeo, ali je bio sprečen da nam se pridruži.
Septembar smo obeležili suky i ja posetom starim dragim mestima.
Oktobar je doneo Kazablanku. Ne, nisam putovala, Kazablanka u vidu
razmisljanke stigla je kod mene. Samo se
bojim da će mi nešto zauvek zapamtiti. Toliko smo se zabrbljale - da joj nisam dala
sladoled!!!
Novembar je u krilo starog kluba i blogersko društvo vratio biljanak. Odmah smo se prepoznale vizuelno i ljudski. Kao da se oduvek znamo.
Decembar će biti deo istorije. Godina je počela prvim pojavljivanjem blogera među ozbiljnim piscima, a završiće se predstavljanjem knjige "Ulicama Blogograda", jedinstvenog poduhvata u kojem učestvuje 19 blogera. Posle promocije blogerski susreti će biti još češći i sadržajniji.
