[ Moje priče ] 09 Oktobar, 2011 11:22
   Bili su dva sveta, normalno gledajući, nepomirljiva.  Njegov je bio svet običnih ljudi koji ne stižu daleko ni u snovima ni u ostvarenjima. Dometi su mu bili natprosečni samo u pisanju, reč je bila njegovo oružje i moć. Igrao se njome kako je hteo,  a reč ga je slušala bolje nego što je zavređivao. Davala mu je lažni osećaj moći i veličine.  Ona je bila ostvarena na svim poljima, malo toga joj nije pošlo za rukom, svet je bio njen. Videla je što je malo ko mogao, uživala u zadovoljstvima nedostupnim većini smrtnika. Pre njega volela je  i bila voljena,  snažno i do fizičkog kraja, a znala je da nikad takvog više neće naći. On je  pak bio velemajstor emotivnih promašaja. Imali su lepu vezu, koju je on zvao ljubav, a ona prijatnost.  Ponavljao je reči ljubavi u svakom trenu i na svakom mestu, bezbroj puta svakoga dana i pisao, pisao beskonačno mnogo o ljubavi. Nije osećala sebe u tim stihovima, iako je on tvrdio da su njeni, da mu je najveća ljubav, da će je ovenčati pesmom. Zajedno su stvarali, umeo je da bude koristan saradnik u pisanju, ona njemu još korisniji.  Nije osećala ljubav u njegovom pogledu, ni nestrpljivost u njegovom dodiru, ni čežnju u milovanju. Ali bilo joj je prijatno s njim, umeo je da je nasmeje, opusti, toplina ruke u ruci joj je godila, bliskost je bila tako prirodna.  Smatrala je da je to dovoljno, jer nikada više neće voleti, ljubav je sahranila sa svojom najvećom ljubavlju. Prihvatila je njegovo viđenje ljubavi i  uživala. On je bio srećan kao nikada pre. Provodili su često dane odmora u malom gradu gde je on imao kuću, opušteno. Svima su izgledali kao sveži  bračni par, tako su se  i ponašali, i prijalo im je. Volela je da njegovu kuću pretvara u dom, da joj daje toplinu ženske ruke, da je oplemenjuje detaljima koji su  podsećali na pripadanje.
    Kad nije opravdao njeno poverenje, ostavila ga je. Bez velikih scena i drame. Stalno je pokušavao da je vrati, ali je ona ostala neumoljiva. Dva nategnuto približena sveta izgubila su balans i njegov je ostao mnogo niži od njenog. Ostala je s njim u solidnim odnosima, čuli su se i viđali, ali sada samo kao drugari, što je njemu teško padalo. Njoj je to bilo sasvim normalno. Bilo je, prošlo je, zapamtila je ono lepo i gotovo. Nikad o njemu ružnu reč nije rekla.
    Posle nekog vremena  službeno je otišla u taj mali grad, na veliki sastanak, gde su došli mnogi njoj dragi ljudi. Takva se prilika ne propušta, čak i uz opasnost da se sretnu. Pa nema veze, ionako su drugari. U slobodnim trenucima prošetala je pored reke, stazom kojom su mnogo puta šetali s rukom u ruci. Svaki most je podsećao na njih. Prišla je poznatoj kući,  sveže okrečenoj. Ruže su još cvetale u bašti. Zastala je ispred kuće prisećajući se. Zašto nisu mogli da usklade svoje svetove i da  su  sada tu zajedno? Nisu mogli. Utom su se vrata terase otvorila i izišla je jedna žena. Nosila je lavor i počela da prostire veš na terasi.  Za njom je izišao on, dodavao joj štipaljke, pomagao joj. U jednom trenu su se dodirnuli, on ju je poljubio. Izgledali su kao svež bračni par. Ona je završila prostiranje i ušla. On je ostao još malo, nameštajući termometar koji mu je svojevremeno kupila i u tom trenu ju je ugledao. Pogledi su im se sreli. Videla je tugu. Okrenula se i  polaganim hodom vratila u hotel, bez osvrtanja.
odvojeni
 


[ Humor ] 09 Oktobar, 2011 07:26

 los dan

  majmun i macka

leteca riba 

[ Slikopisi ] 08 Oktobar, 2011 11:01

Lorka reče "Zeleno, volim te zeleno", a ja zeleno potražih po svetu. Svuda sam ga nalazio, svuda je moja gazdarica lepotom zelenog oči napajala.

 kofer

Kako je lako naći zeleno u savršenim parkovima Beča!

Beč

Volkspark Beč Koliko je sati, najbolje je pogledati na cvetnom satu u  Beču.

cvetni sat Beč 

Barseloni je najlepši park, Guell, poklonio Gaudi, mada ni Citadella ne zaostaje.

Guell 

Citadella

Divili smo se belom paunu u parkovima palate Wallenstein u PraguWallenstein palata

More zelenila krila su ostrva na Vltaviostrvo na Vltavi 

Šta kriju ovi divni vrtovi u Karlovim Varima?

Karlovy Vary

Zelen je i Istanbul, posvuda

Istanbul

A čak ni Milano ne zaostaje

 Milano

Pogledajmo s Kanea na Ohrid, zeleno i plavo...

Kaneo 

Nepregledno je more zelenila na Mokroj Gori

Mokra Gora 

Ali najlepša zelena, bez konkurencije, vidi se na izvorima Crnog Drima.

 Izvor Crnog Drima

(photos by sanjarenja56)

[ Moje priče ] 07 Oktobar, 2011 09:20
Plesati. Nešto što sam oduvek volela, otkad znam za sebe. U kraju odakle sam - svi vole i znaju da plešu. To je deo opšte kulture. Prve plesove pamtim do detalja, toliko su mi značili. I one kasnije. Zaljubljivala sam se u plesu, za vreme igre bila prošena. Malo ko je mogao da me osvoji, a da ne zna da pleše. Ko bi prišao, polagao je prvo plesni ispit, pa ako položi, idemo dalje. Ako ne, nema popravnog ispita. Samo jedan izuzetak napravih i pogreših. Zato i nagovaram mlade i srcem mlade da nauče da plešu, da  nauče komunikaciju koja se samo na plesu stiče i da putem plesa testiraju ko je za njih.
Naravno, od malena sam decu učila plesu, uz valcere su se budili i uspavljivali. Onda je došlo vreme da ih uputim u plesnu školu. Nije bilo baš jednostavno, ali mali pakleni plan je uspeo i dobih dva sjajna plesača. Jedan se i oženio zahvaljujući plesu. Nisu mi dozvoljavali da dođem u plesnu školu i posmatram časove. Dobro, poštovala sam to.
Uvek sam žurila i zahvaljujući tome imala i povrede. Moja doktorka fizijatar naredila mi je posle rehabilitacije da se aktiviram. Kako? Bazen. Ne dolazi u obzir, tamo se dobijaju infekcije zbog kojih se posle stiže kod mene na lečenje. Vežbanje! Ne dolazi u obzir, ne volim vežbe, volim samo ples. „Pa pleši!“ reče ona. A gde odrasli ljudi mogu da plešu? Nije bilo plesnih grupa za naše potrebe rekreativnog uživanja i relaksacije. Preostalo nam je samo da osnujemo takvu grupu. I osnovasmo je nas dve, grupa je plesala kod Ace Aničića dva meseca, i danas nas pamti. Voleo je naš entuzijazam. Pogodno mesto gde nas je učio izmaklo se, valjalo je naći drugo, za sve nas u grupi zgodno. Pa smo pitali legendu plesa Ivicu Došenovića da naša grupa uđe u njegovu školu. Prihvatio je odmah. Sinovi nisu verovali kad sam im rekla da dolazim u njihovu školu i da će nas Ivica voditi. Za kratko vreme grupa je prozvana doktorskom, mada su u njoj plesali lekari, ekonomisti, novinari, ljudi koji su nešto već postigli u životu. Postala je grupa mezimica škole, svi su rado dolazili da pomažu, da vide to čudo – kako svi plešu tri sata bez da ijednom sednu, odmore se. O nastanku doktorske plesne grupe je  Nataša Miljković snimila vrlo gledan prilog za emisiju „Ključ“,  ponudivši ga kao rešenje za stres o kojem je govorila. Novine su često pisale o nama. Trener je bio srećan kao malo dete kad je grupu izveo na prvi bal i kad smo svi odigrali valcer otvaranja, ples ponosa na svakom balu. Izneli smo i sledeće balove, punih pet godina koliko se grupa održala. Danas ta grupa ne pleše, pojedinci su ostali u školi, ali se svi okupe na balovima i podsete se znanja koja se nikad ne zaboravljaju i druženja kakvih nigde drugde nema. Moje su knjige ponele plesna imena i na promocijama se plesalo.
Vidimo se na sledećem balu!
na balu 
 
Beogradski bal 
letnji bal 

 
[ Lepota ] 06 Oktobar, 2011 13:02

Dvaput sam mućkala i bilo je dosta zadovoljnih, ali sam ovog puta od unajedine, ancisal i biljanak dobila korisne sugestije. Videćemo da li će rezultat  biti slađi. Dakle, počinjemo ispočetka. Pomešamo ono što svi vole da mirišu u proleće

jorgovan  + ljubicica

zatim još malo lepote

zuta ruza  + orhideje

Potrebno je posoliti, zasladiti

 gibanica +skoljke

                         dodati obavezan i nezaobilazan sastojak

         sladoled

i da vidimo šta smo sada dobili.

andzelina Dzoli Kevin Kostner

Pa nije loše ispalo. Da to začinimo jednim večnim filmom?

Pa zamislimo da smo par koji gore sastavih, i zaplešimo najlepšu rumbu uz Hose Feliciana "Volvere alguna vez".   

I nema više mućkanja, dosta!