Da li ste nekad osetili da ćete se sprijateljiti s nekim prvi put kad ga vidite? Na osnovu onoga što ste o toj osobi znali pre susreta i na osnovu utisaka pri prvom stisku ruke? Jeste? E onda znate o čemu pričam.
Danas smo se prvi put videle razmisljanka i ja. Ovog puta blog-sladoledijada nije održana u "Moskvi", kao što tradicija nalaže, i čak nismo stigle do sladoleda, što je greška domaćice, moja. A kako je moguće da je domaćica napravila takvu neoprostivu grešku? Iz razloga žurbe da se pretrči preko milion tema koje smo imale. A ne može se sve u malo vremena. Dobro, de, da smo imale još neki sat više, uspele bismo i do sladoleda da stignemo, nemojte odmah da me kritikujete.
I pitate me, kako smo se razumele? Sjajno. Složile? Perfektno. Imam utisak kao da se oduvek znamo. Hoće li se nastaviti druženje? Pozitivan odgovor. Kada? Što pre. I u širem kontekstu, jer znam da još nekoliko blogera jedva čeka da je upozna.
Da, mislim da je ovo početak jednog lepog prijateljstva.
