Nekada davno u nekoj dalekoj zemlji lepa, nezavisna, samopouzdana princeza videla je žabu dok je sedela na obali nezagađene bare na zelenoj livadi u blizini svog dvorca,
razmatrajući ekološka pitanja. Žaba je uskočila u princezino krilo i rekla: "Elegantna damo, ja sam jednom bio zgodan princ, sve dok me zla veštica nije začarala.
Međutim, jedan tvoj poljubac ponovo će me pretvoriti u lepog i mladog princa, što ja i jesam i tada, moja draga, mi ćemo se venčati i živeti u tvom dvorcu s mojom
majkom, gde ćeš mi ti kuvati, rađati moju decu, prati moju odeću i pritom osećati večnu zahvalnost i sreću zbog toga!."
I te večeri, dok je princeza raskošno večerala reš pržene žablje batke začinjene belim vinom u krem sosu od belog luka, tiho se nasmejala i pomislila:
"Pa ne bih baš rekla."
razmatrajući ekološka pitanja. Žaba je uskočila u princezino krilo i rekla: "Elegantna damo, ja sam jednom bio zgodan princ, sve dok me zla veštica nije začarala.
Međutim, jedan tvoj poljubac ponovo će me pretvoriti u lepog i mladog princa, što ja i jesam i tada, moja draga, mi ćemo se venčati i živeti u tvom dvorcu s mojom
majkom, gde ćeš mi ti kuvati, rađati moju decu, prati moju odeću i pritom osećati večnu zahvalnost i sreću zbog toga!."
I te večeri, dok je princeza raskošno večerala reš pržene žablje batke začinjene belim vinom u krem sosu od belog luka, tiho se nasmejala i pomislila:
"Pa ne bih baš rekla."
