Da li ste nekad osetili da ćete se sprijateljiti s nekim prvi put kad ga vidite? Na osnovu onoga što ste o toj osobi znali pre susreta i na osnovu utisaka pri prvom stisku ruke? Jeste? E onda znate o čemu pričam. Danas smo se prvi put videle razmisljanka i ja. Ovog puta blog-sladoledijada nije održana u "Moskvi", kao što tradicija nalaže, i čak nismo stigle do sladoleda, što je greška domaćice, moja. A kako je moguće da je domaćica napravila takvu neoprostivu grešku? Iz razloga žurbe da se pretrči preko milion tema koje smo imale. A ne može se sve u malo vremena. Dobro, de, da smo imale još neki sat više, uspele bismo i do sladoleda da stignemo, nemojte odmah da me kritikujete. I pitate me, kako smo se razumele? Sjajno. Složile? Perfektno. Imam utisak kao da se oduvek znamo. Hoće li se nastaviti druženje? Pozitivan odgovor. Kada? Što pre. I u širem kontekstu, jer znam da još nekoliko blogera jedva čeka da je upozna. Da, mislim da je ovo početak jednog lepog prijateljstva.
*Policajac se iz noćne smene vraća se u 2 ujutro umjesto u 6. Polako se skida i uvlači u krevet. Žena nije spavala. *Dragi, užasno me boli glava. Nisam spavala cele noći.Da li bi bio tako dobar da skokneš do dežurne apoteke i doneseš mi aspirin? * Naravno, draga! - napipa policajac odeću, obuče se i ode* U apoteci, apotekar ga u čudu pogleda i upita:*- Jeste li to Vi, Marko? Policajac iz komšiluka?* * Ja sam.* * Pa što ste u uniformi vatrogasca?*
Vest je stara tačno dve godine, ali zamislite, ja sam je tek sada čula: TANGO je na sastanku UNESCO u Dubai 2009. proglašen za deo svetske kulturne baštine. Kao svetski poznati fenomen postao
je svojina čitave planete. Svi ljubitelji ovog plesa, širom sveta, tako
mogu biti pripadnici zajednice koja tango prepoznaje kao svoje kulturno
nasleđe. Otkad znamo za tango? Pojavio se početkom 19. veka u predgrađima Buenos Airesa i Montevidea, a da li se prvo pojavio u Argentini ili Urugvaju, ne zna se, pa su obe zemlje dobile finansijska sredstva i podršku za očuvanje ovog dramatičnog i senzualnog plesa. Tango je osećaj koji se pleše...hoćemo li da zaplešemo tango?
Astrologiju cenim kao korisnu nauku. Ne zbog toga što će do u tančine predvideti događaje, koje onda možemo pokušati sprečiti ako su loši ili nastojati olakšati ostvarivanje ako su prognoze dobre, nego zato što nam olakšava razumevanje ljudi. Naprimer, ne očekuj tačnost od blizanca (njega su uvek zadržali), ne traži brzo odlučivanje od vage (mora sve da premeri), nikad nemoj misliti da ćeš pročitati škorpiju (zato ona čita tebe), ne padaj na pogled muškarca jarca ( tu su najjači), kod muškarca ovna očekuj vatreno udvaranje, ali i vatrene svađe sa projektilima po kući kad se sve završi. Kad sam počinjala da ponešto učim iz astrologije, rado sam pogađala znakove i sjajno mi je uspevalo. Kasnije, kad sam više naučila, odustala sam, shvativši da znak predstavlja četvrtinu karaktera, podznak drugu četvrtinu, a raspored planeta 50%. Pogađati jednu četvrtinu je simpatično i smešno.
No u prvom periodu zabave s pogađanjima društvo je obožavalo da se igramo te igre. I reče mi pobratim, neverni Toma za sve: “Ne verujem u astrologiju. Nema to veze. Hajde, pogodi moj znak!” Nasmejala sam se i počela: ” Jarac- nisi! Vodolija-nisi! Riba-ni pod razno! Ovan- nisi! Bik-nisi! Rak-nisi ni slučajno! Lav –ne ličiš mi. Devica-nikako. Vaga-taman posla! Škorpija-ne, nipošto. Strelac-nisi.” “Jesi li sve nabrojala? “ “Jesam” rekla sam. “I ja nisam ništa?” Sasvim zbunjena, nisam znala šta da mu odgovorim. Redom sam nabrojala znakove, potvrdila da nije nijedan od tih i šta sad? “Možda sam neki preskočila” rekla sam. “Jesi, preskočila si blizanca.” “Pa ti možeš biti samo blizanac, vidi se iz aviona!” “I jesam. “ Šta me je navelo da u nabrajanju 12 znakova Zodijaka preskočim baš jedini znak na koji moj pobratim liči, nemam pojma, ali otada me zadirkuje da po meni on ne postoji!
Beč me oduševio svime osim odnosom prema liku i delu Johana Štrausa mlađeg. Dok se Mocartu poklanja pažnja na svakom koraku, Štrausa kanda smatraju zabavljačem, neozbiljnim kompozitorom? Njega, kralja valcera? Bila sam uvređena što je njegov muzej tako skroman. Ne biste ga lako ni našli da se neko pametan nije setio da kod ulaza napravi restoran "Tročetvrtinski takt" U muzeju je sve krajnje jednostavno, ali toplo podseća na velikana. Johan Štraus mlađi (Johann Strauss jr) živeo je od 25.10.1825. do 3.6.1899. u Beču. Čuveni austrijski kompozitor, dirigent i violinista bio je proslavljeni "kralj valcera" i predstavnik klasične bečke operete. Kocertnim turnejama po Evropi i SAD širio je slavu svoje muzike. Komponovao je 168 valcera (na čemu mu od srca zahvaljujem), 117 polki, niz četvorki, marševa, mazurki, galopa i 16 opereta. Klasični bečki valcer umetnički je usavršio i podigao ga na nivo koncertne orkestarske muzike. Svojom raspevanom i prijemčivom melodikom njegovi su valceri osvojili svet i ostali popularni do današnjeg dana, a najpoznatiji su svakako "Na lepom plavom Dunavu" i "Priče iz bečke šume". U muzeju se nalaze predmeti koje je koristio Johan i porodične fotografije.
U Stadtparku najlepši je Štrausov spomenik, tu mu se bar Beč odužio za slavu kojom ga je ovenčao. Klanjajući se senima velikana, pokušala sam naći suvenir koji će me uvek podsećati na Beč. Ima li nešto lepše, a jednostavnije od figurine Štrausa kako svira na svojoj čuvenoj violini? Sada je stalno pored mene. (photos by sanjarenja56)
