[ Moje priče
]
07 Oktobar, 2011 09:20
Plesati. Nešto što sam oduvek volela, otkad znam za sebe. U kraju odakle sam - svi vole i znaju da plešu. To je deo opšte kulture. Prve plesove pamtim do detalja, toliko su mi značili. I one kasnije. Zaljubljivala sam se u plesu, za vreme igre bila prošena. Malo ko je mogao da me osvoji, a da ne zna da pleše. Ko bi prišao, polagao je prvo plesni ispit, pa ako položi, idemo dalje. Ako ne, nema popravnog ispita. Samo jedan izuzetak napravih i pogreših. Zato i nagovaram mlade i srcem mlade da nauče da plešu, da nauče komunikaciju koja se samo na plesu stiče i da putem plesa testiraju ko je za njih.
Naravno, od malena sam decu učila plesu, uz valcere su se budili i uspavljivali. Onda je došlo vreme da ih uputim u plesnu školu. Nije bilo baš jednostavno, ali mali pakleni plan je uspeo i dobih dva sjajna plesača. Jedan se i oženio zahvaljujući plesu. Nisu mi dozvoljavali da dođem u plesnu školu i posmatram časove. Dobro, poštovala sam to.
Uvek sam žurila i zahvaljujući tome imala i povrede. Moja doktorka fizijatar naredila mi je posle rehabilitacije da se aktiviram. Kako? Bazen. Ne dolazi u obzir, tamo se dobijaju infekcije zbog kojih se posle stiže kod mene na lečenje. Vežbanje! Ne dolazi u obzir, ne volim vežbe, volim samo ples. „Pa pleši!“ reče ona. A gde odrasli ljudi mogu da plešu? Nije bilo plesnih grupa za naše potrebe rekreativnog uživanja i relaksacije. Preostalo nam je samo da osnujemo takvu grupu. I osnovasmo je nas dve, grupa je plesala kod Ace Aničića dva meseca, i danas nas pamti. Voleo je naš entuzijazam. Pogodno mesto gde nas je učio izmaklo se, valjalo je naći drugo, za sve nas u grupi zgodno. Pa smo pitali legendu plesa Ivicu Došenovića da naša grupa uđe u njegovu školu. Prihvatio je odmah. Sinovi nisu verovali kad sam im rekla da dolazim u njihovu školu i da će nas Ivica voditi. Za kratko vreme grupa je prozvana doktorskom, mada su u njoj plesali lekari, ekonomisti, novinari, ljudi koji su nešto već postigli u životu. Postala je grupa mezimica škole, svi su rado dolazili da pomažu, da vide to čudo – kako svi plešu tri sata bez da ijednom sednu, odmore se. O nastanku doktorske plesne grupe je Nataša Miljković snimila vrlo gledan prilog za emisiju „Ključ“, ponudivši ga kao rešenje za stres o kojem je govorila. Novine su često pisale o nama. Trener je bio srećan kao malo dete kad je grupu izveo na prvi bal i kad smo svi odigrali valcer otvaranja, ples ponosa na svakom balu. Izneli smo i sledeće balove, punih pet godina koliko se grupa održala. Danas ta grupa ne pleše, pojedinci su ostali u školi, ali se svi okupe na balovima i podsete se znanja koja se nikad ne zaboravljaju i druženja kakvih nigde drugde nema. Moje su knjige ponele plesna imena i na promocijama se plesalo.
Vidimo se na sledećem balu!
Naravno, od malena sam decu učila plesu, uz valcere su se budili i uspavljivali. Onda je došlo vreme da ih uputim u plesnu školu. Nije bilo baš jednostavno, ali mali pakleni plan je uspeo i dobih dva sjajna plesača. Jedan se i oženio zahvaljujući plesu. Nisu mi dozvoljavali da dođem u plesnu školu i posmatram časove. Dobro, poštovala sam to.
Uvek sam žurila i zahvaljujući tome imala i povrede. Moja doktorka fizijatar naredila mi je posle rehabilitacije da se aktiviram. Kako? Bazen. Ne dolazi u obzir, tamo se dobijaju infekcije zbog kojih se posle stiže kod mene na lečenje. Vežbanje! Ne dolazi u obzir, ne volim vežbe, volim samo ples. „Pa pleši!“ reče ona. A gde odrasli ljudi mogu da plešu? Nije bilo plesnih grupa za naše potrebe rekreativnog uživanja i relaksacije. Preostalo nam je samo da osnujemo takvu grupu. I osnovasmo je nas dve, grupa je plesala kod Ace Aničića dva meseca, i danas nas pamti. Voleo je naš entuzijazam. Pogodno mesto gde nas je učio izmaklo se, valjalo je naći drugo, za sve nas u grupi zgodno. Pa smo pitali legendu plesa Ivicu Došenovića da naša grupa uđe u njegovu školu. Prihvatio je odmah. Sinovi nisu verovali kad sam im rekla da dolazim u njihovu školu i da će nas Ivica voditi. Za kratko vreme grupa je prozvana doktorskom, mada su u njoj plesali lekari, ekonomisti, novinari, ljudi koji su nešto već postigli u životu. Postala je grupa mezimica škole, svi su rado dolazili da pomažu, da vide to čudo – kako svi plešu tri sata bez da ijednom sednu, odmore se. O nastanku doktorske plesne grupe je Nataša Miljković snimila vrlo gledan prilog za emisiju „Ključ“, ponudivši ga kao rešenje za stres o kojem je govorila. Novine su često pisale o nama. Trener je bio srećan kao malo dete kad je grupu izveo na prvi bal i kad smo svi odigrali valcer otvaranja, ples ponosa na svakom balu. Izneli smo i sledeće balove, punih pet godina koliko se grupa održala. Danas ta grupa ne pleše, pojedinci su ostali u školi, ali se svi okupe na balovima i podsete se znanja koja se nikad ne zaboravljaju i druženja kakvih nigde drugde nema. Moje su knjige ponele plesna imena i na promocijama se plesalo.
Vidimo se na sledećem balu!
07/10/2011, 09:16
Jako dobra tema i dobar tekst!
Ples oslobadja stresa, vraca osmeh , priblizava ljude jedne drugima!Problem je samo sto za nas malo starije u mom gradu ne postoji skola plesa! ja nisam neki plesac, mada volim ples! nekada sam i radila u didku, jer je to nekada i postajalo za mlade, i igrala folklor, ali mi je malo nedostajalo takta, tako da nisam usla u prvu postavu, ali ja plesem kada god za to imam prilike!Moze to da bude u kuci samo ako me pogodi pesma, mislim ako je je za ples, a zanr nije bitan, od ozbiljne muzike Bolero mi je omiljen,roka, "stiskavca", do turskih :)
Verujte mi kao sto kaze sanjalica, ples vraca osmeh, nadjite mesto za ples:)
Bravo:)
07/10/2011, 10:20
Masazatijana, milo mi je da si razumela o čemu pričam. Nastojim da to shvate svi koji imaju osnovne preduslove: sluh i ritam. Sve se drugo nauči u plesnoj školi.
07/10/2011, 10:27
Gospodjo Sanjarenja56, pa vi ste jedna multitalentovana zena! Milina je citati vase tekstove, i uciti iz njih, na razne teme!
Neki bi se mogli i skolovati na vasim pricama...
Sjajno!
07/10/2011, 10:32
Ancisal, hvala na lepim rečima. Ono što zaista nastojim jeste da naučim one koji tu veštinu nisu još stekli - da uživaju u životu, da primećuju lepo, da plešu, da dobro vaspitavaju svoju decu, da vode računa o svom zdravlju. Ako u tome svemu uspem, biću jako zadovoljna.
07/10/2011, 11:21
To bi bilo sjajno, ali postici tako daleke ciljeve... Mislim na ovo: "da uživaju u životu, da primećuju lepo, da plešu, da dobro vaspitavaju svoju decu, da vode računa o svom zdravlju"...
Kad bi svi tako radili, gde bi nam bio kraj...
Oglasicu se veceras, da se zapitamo gde gresimo... :)
07/10/2011, 11:26
Ancisal, nije to nemoguće. Stotinjak ljudi sam naučila ovome o čemu sam govorila. Ako bi svako naučio stotinjak, priznaj, ovaj svet bi bio lepše mesto.
07/10/2011, 11:55
Priznajem!
07/10/2011, 12:09
Pa, predlažem da se potrudimo, ancisal. Svako sa svoje strane i uspećemo.
07/10/2011, 14:58
Darija Kovacevic, milo mi je da ti se dopada. Da li to tvoje društvo serijski komentariše?
07/10/2011, 15:10
Ja sam išla u Beodens. Prijavljujem se u vašu školu.
07/10/2011, 15:13
Jako mi je drago, biljanak. Povećava se blogersko plesno društvo za sledeći bal :)) Beodens je dobra stara škola, u kojoj su moji sinovi počeli da plešu, usadila im je dobre osnove.
07/10/2011, 16:08
Meni svaki put toliko bude zao sto ne umem da plesem kada dodjem na ovaj blog.
07/10/2011, 16:15
Naučićeš, mesecina, pa ćeš posle i ti pričati o plesu.
07/10/2011, 18:50
Po tekstu se vidi da plešeš ceo život valcer sa jednim partnerom SREĆOM.
Želim ti da ga nikad ne promeniš...
07/10/2011, 18:54
Kao da se vrime zaplelo u švere
Ni lita ni zime ne dotiču mene...
07/10/2011, 19:14
Anam, tog partnera zaista treba čuvati i ja to radim sa zadovoljstvom.
07/10/2011, 19:15
Baddancer, predivan komentar! U srce pogađa!
07/10/2011, 19:19
baš si napisala lep post
07/10/2011, 19:45
Mediterraneo, pisanje je prvo, a fotografisanje drugo...mada ti se u poslednje vreme učinilo da je obrnuto, zar ne?
07/10/2011, 20:15
A da odigramo pricu o jednoj ljubavi?
07/10/2011, 20:18
Rumba, ples ljubavi i najlepša pesma "Priča o jednoj ljubavi!" Rado, kume!
07/10/2011, 21:37
pa dobro , sama si napisala da guglaš svoje fotografije, ja kažem da je tvoj post lep
07/10/2011, 22:51
Jao sta sam ja sve propustila ovih dana, nije fer druzite se najbolje kad ja nisam tu :(
Poznata mi je tvoja ljubav prema plesu, i vrlo je zarazna moram priznati.
A na Balu sam bila, to ponosno moram reci :)))))
07/10/2011, 23:18
Svidja mi se ono "da putem plesa testiraju ko je za njih"... hm, a sta sa ovakvim bambikama? Ostali bi sami na ledu ;)
07/10/2011, 23:42
Plespm do snova, i mirne duse..Poz :)
08/10/2011, 01:54
Ja se divim Vasoj ljubavi prema plesu.
08/10/2011, 07:36
Mediterraneo, razumeli smo se mi. Kao i uvek.
08/10/2011, 07:37
Unajedina, društvo se solidno homogenizovalo i zaista se lepo družimo, a ti završavaj te obaveze i vraćaj se ovamo!
08/10/2011, 07:38
Merkur, plesni test je moguć samo ako ljudi znaju da plešu. Tada ne greši, veruj mi. A kod neplesača moraju se koristiti drugi testovi.
08/10/2011, 07:38
Nesudjena, shvatila si sve i rekla sve u par reči!
08/10/2011, 07:39
Hepiend, ples je lako voleti. Pokušaj!
08/10/2011, 18:43
Plesati,ma tko nevoli plesati...To je užitak i duha i tijela!
08/10/2011, 18:55
Sanjarenja, pošto ja ne umem da plešem, nadam se da ću imati priliku tebe da vidim na delu. Ko ne zna da stvara umetnost, ume da uživa u njoj. :-)
08/10/2011, 19:09
Gordana, sasvim si razumela suštinu posta! Hvala ti što si navratila!
08/10/2011, 19:09
Razmisljanka, znam da ćeš uživati, ali verujem da ćeš poželeti da učestvuješ u tome, kao što je šuky naučio, kao što će i unajedina!
08/10/2011, 19:37
Eto, unajedina u nečemu nije jedina. Sad mi je lakše. :-)
08/10/2011, 19:42
Ona je već bila na svom prvom balu i o utiscima ovde izveštavala. A Šukijeva grupa je cela izišla na bal, pa se mogu pohvaliti i da sam tada (kao i pre i posle toga) plesala s njim. Rumba mu je specijalitet.
08/10/2011, 19:53
Dodala sam u post bal na kojem je šukijeva grupa zablistala.
08/10/2011, 21:18
Lijepo je naučit korak koji postoji u nama, a dalje korak po korak u cijelome plesu punom sreće, zadovoljstva, ispunjenosti strašću i ljubavi, životu...
08/10/2011, 21:31
Marko, ti govoriš kao plesač. Očigledno poznaješ tajne plesa.
08/10/2011, 22:51
Kad se gleda ples, čini se kao da ne dodiruju pod...
U trenutku prolete sati vežbanja i čini se da svako može biti lak kao perce i vinuti se na plesni podium
09/10/2011, 06:21
Има један диван филм, ако се не варам, јапански, о томе како је човек кренуо да учи плес већ у годинама, а жена се уплашила да је он вара. Међутим, он је плесом хтео да је воли још више. Диван филм! Валцер јесте бајка за двоје, верујем, а радујем се да видим и Шулета овде код тебе, Сањарења. :)))
09/10/2011, 06:33
Baš tako, anam. Kad počneš da učiš ples, misliš da nikad nećeš naučiti, a kad naučiš, upoznaš zadovoljstvo kontrole svoga tela.
09/10/2011, 06:36
Pricalice, misliš na film sa Ričardom Girom i Dženifer Lopez, "Shall we dance?". Prelep i dosta realan film, jer ljudi nemaju pojma i počinju od prvih koraka, a razvijaju se u odlične plesače koji plesom postižu ciljeve koje su zacrtali na početku.