Šta je krah ljubavne veze? Samo energija uložena u pogrešan projekat. Treba izvući pouke, zapamtiti i sačuvati ono najlepše (svaka veza je imala nešto lepo, inače ne bismo bili u njoj ni minuta) i nastaviti dalje. Nikad ne pljuvati onog kog smo volele, onu koju ste voleli. Time pljujemo sebe, svoj izbor. Time ne poštujemo sebe. Svi su imali neku pogrešnu vezu, koja im se učinila vrednom na početku, u sredini, ali je imala neslavan kraj. Takva iskustva nam Bog šalje samo da bismo naučili da cenimo sebe, da bismo naučili da podignemo glavu i nastavimo. Sve ima svoj razlog. Sledeći put uložićete energiju u pravi projekat, i to je to!
„Često mi se činilo da me ne razumeš dovoljno, a posle bi se pokazalo da si videla unapred!“ „Redovno se to dešava u odnosu roditelja i dece, draga moja. Tek kad roditelj ode, shvatimo šta je značio i koliko nas je dobro poznavao!.“ „Pokušavam da shvatim na vreme, da mi posle ne bude žao. Eto, često se prisetim scene kad si prvi put pokazala koliko razumeš moju tugu. Videla si da plačem i nisi morala da pitaš, znala si da je otišao, jedini za kojeg si i ti mislila da je za mene.“ „Čim je mogao da ode od tebe, nije bio pravi!“ „Bila sam premlada, tata nije dozvoljavao da mi on bude blizu, bojao se da ću se udati i prekinuti blistav životni put.“ „Pravi ostaju, ma šta da se desi, ma ko da im brani!“ „Pa si sela pored mene i zapevala svojim lepim altom: Nikad nemoj plakati zbog ljubavi, To je zalud propuštena noć, Nikad nemoj plakati zbog ljubavi Јеr već sutra će nova ljubav doć!“ „Neverovatno da se sećaš...pa vidiš, došla je!“
Svi volimo da čujemo reči ljubavi. Da li je to baš neophodno? Kazuje li se ljubav rečima? Ne. Ali volimo reči. Kad nam neko pogledom kaže da smo centar njegovog sveta, kad zadivljen zastane u hodu pri pogledu na nas, treba li išta reći? Ne. Kad njegov ovlašni dodir sadrži toplinu sunca, kad poljubac ima vrelinu svih vulkana, treba li nešto reći? Ne. A kad sve to ne postoji, kad se oči radije susreću s nekim drugima, kad se zamišljeni pogled ukršta sa beskonačnošću, a ne s dubinom naših očiju, vrede li reči? Ne. Kad se na jednostavno pitanje danas dobije jedan odgovor, a sutra drugi, kad se beži od odgovora na suštinska pitanja, vrede li knjige reči, beskonačne izjave ljubavi? Ne. Ispred mene izbor, jedan topli pogled ili tona praznih ljubavnih reči. Šta biram? Pogled, naravno. Šta biste vi izabrali?
Ma koliko bili nesrećni, naći će se neko ko će pružiti ruku i rame za plakanje. Ljudi vole kad su drugi nesrećni, lakše im je kad pružaju empatiju nego kad je njima potrebna. A ma koliko bili srećni, bar će jednoj osobi to zasmetati. Zato što ne ume tako. Zato što je energetski vampir. Zato što crpi tuđu energiju da bi dopunila svoju. Sve je to život. Ljudi mogu da učestvuju u tuđoj sreći iskreno samo ako imaju dubinu ljudskosti, potencijal čoveka. Lakše je saučestvovati u tuđoj nesreći nego u tuđoj sreći, zar ne?
Moj kum je dosta dugo bio sam posle razvoda. Počeo da se osamljuje i pomalo postaje čudak. Zabrinem se i ponudim mu: upoznaću ga sa svim mojim slobodnim prijateljicama, pa ako mu neka priraste za srce, ja ću im kumovati! Prihvati on ponudu, jedna mu se dopadne, ali ne rodi se ljubav, druge manje...i prolazi vreme, a nigde meni kume na vidiku. Pre službenog puta bude kum zamoljen da odnese kore za gibanicu jednoj dami u našoj ambasadi u Pragu. Nema tamo kora. Odnese ih on. Lepa dama ga pozva da svrati uveče na gibanicu...i poče praško proleće za oboje. Lepše razgledanje Praga verovatno niko nije imao ...Vodila ga je u Hradčane, uživali su u pogledu na zlatni grad sa hiljadu tornjeva. Slušali su legendu o kneginji Libuše koja je imala viziju o osnivanju grada, pa potražila Pšemislava koji postavlja prag za kuću i udala se za njega. Tada je kum shvatio da će sa lepom damom iz diplomatije postaviti prag za njihov dom. Na Karlovom mostu, uz statuu Sv. Jovana Nepomuka poželeli su da se u ovaj grad jednom vrate zajedno, kao bračni par. Želja se nikome ne govori, a da su baš to želeli, govori nastavak priče. Vrati se on, počnu pisma putovati, skoro svako mi je pokazao. I posle nekog vremena podseti me na dogovor o kumstvu. "Tačno, kume, ali ti nisi izabrao nijednu moju prijateljicu!"odgovorih. "Jesam, tvoju buduću prijateljicu!" reče mi on. Kumovala sam, slavili smo godišnjicu mnogo puta, baš dobar brak imaju. A ja imam iskrenu prijateljicu.
