Valcer

Košava nije prestajala celog dana, mislila sam da će me oduvati. Podsetila me na buru mog detinjstva, neobično jak vetar koji lako čupa bolove iz korena, baca ljude u more, okupa neplanirano one koji se neoprezno nađu na obali. Jednom me zamalo zalepila za staru kuću na nizbrdici sa Kačićevog trga, drugi put umalo utopila u moru. I drugi su imali dogodovština vezanih za buru koliko voliš - ili ne voliš. Bratanica je trebala da se porodi kad je orkanska bura okovala grad, nije se moglo iz kuće izići. Kako otići do porodilišta? Nikako. I beba je strpljivo čekala, pa kad je sedmog dana bura oslabila, beba se brzo javila da želi na slobodu, dok se bura ne predomisli pa ne počne ponovo da luduje.
Nikad nisam dobre volje kad ovako duva, smeta mi da spavam, vrtim se kao ringišpil u krevetu, a danju me od uredne frizirane dame pretvara u čupavo čudovište koje ne voli da se pogleda u ogledalo. Voli li neko košavu, buru? Ima li takvih? Ne verujem, ali samo tako pitam.

Krilaandjela je zamahnuo svojim moćnim krilima i u vihoru prozvao praktično sve blogere koji već nisu bili prozvani.
Pinokio je započela lanac, na čijem početku je samo mogla da stavi svoj lančić ili ogrlicu, da bude lepše:)
Pa, da pokušam da pratim pravila.
1.Obabrao me krilaandjela.blog.rs
2.Pravila: Ovde su dobrodošli svi pozitivci koji imaju nešto lepo, tužno ili veselo da kažu, bez psovki i vulgarnosti.
3.Sedam činjenica o meni? Hmm
 -1-Srećna sam što imam divnu decu
 -2-Srećna sam što imam sjajne prijatelje
 -3-Srećna sam što sam volela i nesrećna što ne volim više
 -4-Srećna sam što imam posao koji volim i nesrećna kad ga ne mogu raditi onako kako smatram da treba
 -5-Obožavam pesmu, svu dobru muziku, ples, druženja s dragim ljudima
 -6-Luda sam za knjigom i uvek žalosna kad nemam vremena da čitam
 -7-Verujem da ću i umreti kao veliko dete

4. Biram sledećih 7, ali su neki već prozivani, pa ne verujem da će pisati dvostruko-trostruko:
  -domacica.blog.rs
  -stepskivuk.blog.rs
  -voja.blog.rs
  -milord55.blog.hr
  -blogamimoga.blog.hr
  -mahamaja.blog.rs
  -marinans.blog.rs

Decu sam vaspitavala uz pomoć bajki, čitala im mnogo, umesto da im uključim TV. Televizor nisu dobili do treće godine, a i onda samo crtaće.  Sa bajki smo odmah prešli na kompjutere i astronomiju, "Moja prva knjiga o kompjuterima" i  Hokingova "Kratka povest vremena" za decu koja još ne umeju da čitaju, ali umeju da slušaju,
bile su prava literatura. I tako se desila istog dana anegdota u dva dela. Idem po starijeg u prvi razred, i učiteljica mi se žali da joj je sin minirao čas. Kako, pitam ja iznenađeno. "Pa ja pričam o suncu kao izvoru života, a on uporno o Suncu kao centru galaksije,  o udaljenosti Zemlje od Sunca!" Nije mi verovala dok nisam donela Hokingovu knjigu, da mu je to literatura koju pomalo počinje i sam da čita.
A po mlađeg odem u vrtić, i vaspitačica sa osmehom kaže da je sin vikao. Zašto, pitam ja. "Pa, objašnjavao je deci šta su crne rupe u svemiru,  ona su ga gledala belo, pa je on mislio da ga ne čuju, dizao ton dok nije počeo  da viče. Objasnila sam mu da druga deca ne znaju šta su crne rupe, na što se on sasvim zbunio. Kako ne znaju?"
13 godina kasnije stariji sin kao šampion Beograda u fizici dobije nagradni kamp za talente u Beloj Crkvi. Sve mu se dopalo, ali celoj grupi se najviše svidela predavanja iz astronomije. I na kraju pitaju predavača odakle da malo više pročitaju o onome što im je pričao.

Predavač im pokaza knjigu "Kratka povest vremena"...

Pre nekoliko godina počeo sin da skuplja kamenčiće sa
svih putovanja.Tada mu je bilo zanimljivije da mu se
donese kamenčić s nekog lepog mesta nego da mu se
kupi nešto korisno. Prednost su imala mesta koja je
i sam video, ali i neviđena. Ispraznih vitrinu od
standardnih ukrasa, na užas mog muža, i poređah
staklene posudice, u njih kamenčiće, pored natpis
koji svedoči odakle je kamen donet i razglednice
naokolo. I tako ceo putopis krene da se odvija
pred našim očima. Pustinjska ruža iz Sahare,
neobičan fenomen, bila je dugo kraljica kolekcije.
Prelep mineral iz Karlovih vari  pravio joj društvo.
Kamenčići iz Vaseljenske patrijaršije u Istanbulu
i sa Prinčevskih ostrva u Mramornom moru.
Jedan iz dvorca koji dominira brdom nad prelepim
Hajdelbergom. Mali, uglačani sa plaže u Makarskoj.
Sitni sa plaže Zlatni rat kod Bola na Braču,
zajedno sa školjkom. Sa stena Sućurja neravni
kamen, možda je Odisejeva noga tuda kročila,
dok je u lutanjima od Troje do Itake odmarao na
Hvaru? Ohridski rozikasti kamen, pastrmke
rozikastog mesa plivale oko njega...Jedan uzet
pored svetionika u Južnoj Koreji, gde Koreanci
dočekuju Novu godinu i čekaju da se izlazeće
sunce smesti u kamenu šaku posađenu u more da bi
fotografisali taj predivan prizor. Žućkasti oblutak
sa Atlantika, sa divne žute plaže u Kaškaišu,
Portugal. Jedan sa obale reke Težo u Lisabonu.
Šareni kamen iz najšašavijeg parka na svetu,
Guelj u Barseloni. Jajoliki iz Figerasa, da
podseti na Dalijevu opsesiju jajetom. Podno
Ajfelove kule kamenčić se nagledao Parižana
i ljudi iz celog sveta. Crnkast kamen sa
plaže na Crnom moru, kod Varne. Vulkanski
kamen sa Tasosa, jednog od najlepših grčkih
ostrva. Sivkast oblutak s Rodosa, sa strane
koja gleda na tursku obalu. Grumen lave sa Vezuva.
Poludragi kamen iz Brazila. Jedan donese
prijateljica iz Kine, da čeznemo da krenemo
za njim. Drugi donese iz Japana, dok se cela
zemlja divi cvetanju trešanja. Onaj iz
Johanesburga kao da je iz našeg parka, nema razlike.
Sa Sejšela drugar donese koral, beli, razuđen.
Da krenemo za kamenčićima i njihovom pričom?