Valcer

Magija

Zagrli me
toplo, snažno,
poljubi me
nežno, strasno,
kovitlaj leptiriće
da polude,
ne dozvoli više
da se smirim.

Zabavi se
mojom kosom,
poigraj se
mojim telom,
osvoji me
kao vrh.

I ne reci
da je san.
Ne želim
da se probudim.

20. februar
URRAAAA, DOBILA SAM VOZAČKU DOZVOLU! Napokon mogu da vozim svoj auto, a da mi instruktor stalno ne ponavlja: "Pazi! Pogrešan smer. Pazi, pesak!"... ili nešto slično. Uopšte ne razumem kako sam ga podnosila dve godine, kakvo zanovetalo!
23. februar
Autoškola je priredila zabavu, jer sam položila vozački. Instruktori su bili stvarno ganuti. Jedan je čak rekao da će dati prilog crkvi, za mene. Čini mi se da je jedan od njih imao suze u očima, a jedan je rekao da će se radi mene od sreće napiti. Jako ljubazni ljudi, ali nekako mi se čini da moja vozačka nije toliko bitna za tolika preterivanja.
28. februar
Kupila sam svoj crveni automobil! Nažalost, morala sam da ga ostavim u servisu da mi zamene zadnji blatobran, jer sam ubacila u "rikverc" umesto u prvu. Nemam prakse... tek nedelju dana vozim.
2. mart
I konačno, moj auto je tu! Bila sam tako zadovoljna da sam odlučila da se još malo provozam. Verovatno su i drugi imali istu ideju, jer je iza mene odjednom bilo puno automobila. Trubili su kao ludi.... verovatno je to bila svadbena kolona, pa sam im se i ja pridružila i smanjila brzinu sa 15 na 10 km na sat. Verovatno im se to svidelo, jer su počeli jos jače da trube...
5. mart
Moje komšije su baš super. Napisali su veliki natpis "PAZI, KOMŠINICA VOZI!!" i dali su mi najveće parking mesto, a deci su zabranili da se igraju dok ja ne parkiram. Pretpostavljam, samo zato kako mi ne bi smetali. Kako su to dobri ljudi...!!
10. mart
Drugi vozači oko mene stalno trube, mašu mi i pokazuju nekakve znakove. Mislim da je to vrlo ljubazno, ali je opasno. Neki tip mi je nešto govorio, ali ga nisam razumela, jer nisam našla dugme za otvaranje prozora i umalo sam pogodila pešaka. Dobro je da sam vozila svojom standardnom brzinom... 15 na sat.
12. mart
Malo su čudni ti vozači. Ne samo da stalno mašu, nego stalno i viču. Nikako da saznam šta hoće, jer još uvek nisam našla dugme za otvaranje prozora... Možda žele da mi daju nekakve korisne informacije? Mislim da je tako, jer sam čula jednog kada je rekao: "Idi kući, idi!". Neverovatno! Kako je znao da upravo vozim kući!? Kad nađem dugme za otvaranje prozora, biće mi malo jasnije šta to pokušavaju da mi kažu....
19. mart
Noću je grad vrlo slabo osvetljen. Danas sam prvi put izašla napolje noću, pa sam morala stalno da držim upaljena duga svetla, kako bih uopšte nešto videla. Izgleda da su se i ostali vozači, koji su vozili u susret, slagali sa mnom, jer su i oni odmah palili duga svetla. Jedino sto ne razumem, zasto su i trubili!? Možda da prestraše i poteraju pse ili mačke s puta? Kakvi čudaci!!!
26. mart
Danas sam imala manju saobraćajnu nesreću. Ušla sam na kružni tok, a kako je bilo puno automobila (nisam sklona preterivanju, ali bilo ih je najmanje četiri), nikako nisam mogla da izađem. Kružila sam i kružila, tražila mogućnost za izlazak. Od kruženja mi se tako zavrtelo u glavi da sam udarila u spomenik na sredini kružnog toka. Stvarno bi trebalo da ograniče vožnju u kružnom toku na samo jedan automobil!
3. april
Nesreća me drži i drži. Danas sam išla po auto u garažu, a kad sam izlazila na put, promašila sam pedalu te pritisnula gas umesto kočnice. Pogodila sam prolazeći auto, i razbila mu celu desnu stranu. To je bila čista slučajnost da sam udarila upravo mog instruktora vožnje. Dobar čovek... van svake sumnje... Ja sam stalno ponavljala da sam ja kriva, ali on je neprestano ponavljao držeći se za glavu: "Oprosti mi Bože, molim te!... Oprosti mi Bože, molim te!"

Dugo se već blogerski znaju, dve godine, a ustvari se ne znaju. Dve godine se dopisuju, SMS, tu i tamo mejlovima, čuju se povremeno, ne predstavljaju se, ona mu zna glas, on zna njen. Nisu  virtuelni ljubavnici, on ima srećan brak, ona je sama. Mlađi je od nje, ali ima bogato životno iskustvo i neku veličanstvenu mudrost kojom matira sve pogrešne misli. Ona voli da priča s njim, on voli da je povremeno čuje. Kad je tužna i kad oseti da se slomila, pošalje joj pesmu, neku koja će je podići, razvedriti, kao "Da te mogu pismom zvati". I suze joj presahnu, osmehne se, i oseća se jačom. Kad se udalji od svojih korena, on je podseti da negde na stenama svog detinjstva pronađe onu dugokosu devojku koja je u simbiozi s morem i borovima pronalazila svoju ravnotežu...i uputi je da je ponovo nađe, da sakupi snagu za dalje, da razočarenja zaboravi. Kad uzleti visoko, kad se zanosi, spusti je na zemlju, ne baš nežno, ali nikad joj ne želi zlo, uvek je tu da je poduči, iako su godine na njenoj strani. Želela je da ga i fizički upozna, ali se nikad nije dao videti. Jednom je bilo prerano, drugi put je bilo prekasno, treći put nezgodno vreme, pa četvrti put nije savršen momenat...a posle je i prestao da se izvinjava. Nije nikad bila sigurna koju on to sliku o sebi želi da ostavi, kad ne želi uživo viđenje, a sasvim je svestan da ona nema nikakve aspiracije prema njemu kao muškarcu, nego ga želi za prijatelja. Vreme prolazi, sve je manje šansi da će se ikad sresti, ali se ne zaboravljaju. U neko doba noći, kad ona isključi mobilni,  stigne poruka koja sačeka jutro da je pročita, da se s njom budi. Kad putuje, njegove je tople reči prate. Kad se vrati, obraduje joj se. Dragocen i drag prijatelj na neviđeno. Može li to? Ne znam za vas, ali može. I znači, verujte.