Valcer

Znate li kako izgleda savršenstvo?

Da, baš tako. A znate li kako se zove savršenstvo?

Pogodili ste, Hajdelberg. Ništa me ne pitajte, razboleh se od lepote!

Zapevaj mi
"O sole mio",
pusti glas
do srca moga.
Otpevaj mi
"Scrivi mi"
i piši reči
koje čekam.
Pevaj mi
"Torna a Surjento"
i vrati se
meni.

Raspoloženi ste da zadivite goste toplim predjelom, ili lepim glavnim jelom? Nemate ideje, šta to još nisu jeli, šta to još niste spremali? Jeste li se zabavaljali s kanelonima? Niste? E, pa vreme je.

Punjeni kaneloni

Ponovo sam upalila kandilo i šapnula molitvu...Kad bi bar uspela!

Uzeli su se odavno, iz ljubavi. Ne preterane pameti, ne preterane lepote ni jedno ni drugo, ali privrženi jedno drugome. Seosko domaćinstvo, odmah počinju propitivanja o deci...a dece nema. Oženi se i mlađi brat, i ubrzo dobi dete. Sad već počinju svi da ih sažaljivo gledaju, stariji par ništa, mlađi podižu dete...i poče njihova golgota. Ispitivanja pokazaše ubrzo da bi ona mogla, ali on ne. A ne žele polovična rešenja, nikako da bude 50%, samo njeno, sa genima nepoznatog davaoca...Rat s prirodom poče. Ne prihvataju poraz, ne žele da čuju tu reč. Šta god čuju, pokušaju. Prođu sve klinike, isti odgovor svuda, pokušaj, i rezultat isti. Njegov problem nepremostiv. Medicina napreduje i kod nas, čuju za genetičkog čudotvorca u Leskovcu, i odu tamo. On reši da malo zaobiđe prirodu, i pomogne da njegovi geni sretnu njene gene sa rezultatom: njihova beba. Uspe! Nisu verovali kad im je rečeno da je trudnoća u redu i da napreduje normalno. Sve kontrole u redu. Blizanci! Toliko dugo, pa će sada duplo da se usreće! Sačuva on nju od svih infekcija, od nepotrebnog zamora, od nepotrebnih poseta...čuvao je pod staklenim zvonom celu trudnoću. Skoro celu. Sa 6 meseci naglo krene porođaj i brzo se rodiše dva dečaćića, 780 i 950 g. Premaleni. Nezreli. Prerano napustili zaštićeno majčino gnezdo. Neizvesnost, nada. Veći bebac ubrzo prestade da se bori za svoje mesto na ovom svetu. Manji se bori i dalje. Da li će uspeti? Da li će od njega biti čovek?
Palim kandilo i molim se. Sve drugo rade drugi, ceo tim se bori za malenog. Nadajmo se da će vreme biti na njegovoj strani. I sreća!

Muškarac i žena se prvi put sretnu u baru i kako se to ponekad događa, nađu se u njenom stanu. Posle par čašica, on skide košulju pa opra ruke. Zatim skide pantalone pa opra ruke.
Žena je sve to začuđeno posmatrala pa reče: "Kladim se da si zubar po zanimanju."
Iznenađen, on odgovori: "Da, ali kako si pogodila?"
"Jednostavno, stalno pereš ruke".
Zatim su vodili ljubav, a ona na kraju reče: "Ti si zaista fantastičan zubar!"
Polaskan takvim komplimentom i sav ozaren, on joj odgovori: "Naravno da sam vrhunski zubar, ali kako to znaš?"
"....Nisam ništa osetila!!!"

Sjedi Mujo u kafani tužan, a pred njim pivo. U to dođe Haso i ugleda pivo i popije ga. Mujo poče da plače, a Haso će: "Šta je ba Mujo, šta cviliš zbog jednog piva?"
"A jest mi danas dan naopaki, ništa mi ne ide od ruke."
"Šta je bilo reci mi?"
"Jutros ulazim u stan, a Fata sa drugim u krevetu. Fata mi pobjegla sa drugim, svu lovu digla sa banke tako da sam ost'o bez kinte. U podne mi javi firma da sam dobio otkaz. Došlo mi je da se ubijem. Uzmem štrik da se objesim, pukne. Uzmem pištolj da se upucam. zaglavi, legnem na tračnice, vlak ost'o negdje zatrpan u snijegu. Od zadnjih para uzmem otrov i saspem ga u pivu, a ti ga popiješ."