[ Humor
]
21 Oktobar, 2011 10:20
Smešuljci
Ulovio student zlatnu ribicu. Govori mu ribica:
"Pusti me i ispuniću ti jednu želju."
Student začuđeno pita: " Pa kako jednu, zar nisu tri?"
Na to će ribica:" Eeee, sad je po Bolonji!"
Polaže student usmeni ispit. Za to vreme profesor se ljulja na stolici. U jednom trenutku stolica se slomi i profesor padne na pod. Student ne izdrži i počne da se smeje. Profesor će na to, polako ustajući i čisteći odelo:
" Eh, kolega, danas padosmo obojica!"
Iznervirani čovek otvara vrata ispred kojih stoje momak i devojka i počinje da viče na momka:
"Prvo, kazao sam ti da mi ćerku vratiš kući do ponoći, a sada je 3 sata ujutro! Drugo, rekao sam ti da kada izvodiš moju ćerku ne smeš da piješ, a ti si potpuno pijan! Treće, ta što si je doveo - uopšte nije moja ćerka!!!"
Dolazi prodavac usisivača kod babe na vrata,
-Evo imamo nove....
-Nemam ja para sinko!
-Ma samo mala demonstracija.
Uđe on i iz kese istrese gomilu balege babi na tepih,
-Ako usisivač ovo ne pokupi do zadnje mrve, ja ću to da pojedem!
-E Bogami sinko 'oćeš, meni juče isključili struju!
[ Lepota
]
20 Oktobar, 2011 12:59
Pesmom da mi kažeš
Čuvamo spomenare, sveske, knjige sa mislima dragih ljudi posvećenih zajedničkim trenucima ili nama samima. Neke misli dobijaju oreol dragocenosti, nečega što nikome više ne želimo da damo, jer osećamo svojim, jer je nama pisano. Najdraža mi je prva pesma, velike snage, koju mi je napisao poznati pesnik Slobodan Janković-Srečanin. Slede stihovi kojima ne bih navodila autore, sve su mi pesme jednako drage. Ima ih još, ali neki bi se ovde prepoznali, pa ih ne smem staviti bez odobrenja.
U tvojim očima
Gladne
Kao svetiljke
Gore
Dve zalutale zvezde
Zarobljeno
Gleda te
I razumije,
Sve tvoje pokrete,
Dok god je,
Blizu tebe.
Nemirno je,
Zadrhtalo od mirisa,
Duše tvoje.
Tu ostaje,
Pa makar puklo,
To ludo,
Srce moje,
Što tuče,
Samo zbog tebe.
JEDAN AKRO- BOKOR ZA ANKICU
Ako su svjetovi nekad daleki
Ništa tako zbližit ne može
Kao ona koja u duhu uvijek grije
Iskru koju svaku zapali
Cijelost svijetlosti i uma kaže
Izgarajući tamo u svemirima
ta besmrtna
ta riječ
Okreću dani vremena krug
napola prazna ostaje čaša
da kaže koju i okrugli drug,
pristigao tek, sa salaša...
Kad noćas pogled u osmeh iskriviš
seti se šta reče drug tvoj
želi ti još toliko da živiš,
koliko sad, pa obrnut broj...
Poneka nova stići će bora
sećanjem probudiće se kadgod seta
zbog jednog davnog plesa kraj mora
i nekog ko nije deo ovog sveta
al jeda nema, tako je odavno
još sreća za te umivena stoji
velika ko moje polje ravno
i dani mnogi, lepi i uboji
Često zamislim
kraj tebe da sedim
i ćutke
ubiram užitke.
Tako mi prija
prisutnost tvoja.
Ljiljanski odsev za Anku
Ako čega ima ispod moje kože
Onda je to uzvišeni put buđenja svesti
Put sjedinjavanja
Kreatorska vibracija života
Daleko od tuge
Sve ostalo je izvor muka i patnji
Anka šta je smisao postojanja
Prazna i šuplja rutina zar ne
Živimo površno ograničeno
Tu života nema
Bez ljubavi nema čistote
Ne možete voleti ako ste rob navika
Anka Vi ste jedna jedina integralna ličnost
Zato život nema kraja
Prva vrata su ljubav
Ljubav je druga dimenzija
Ljubav otvara beskraj
Postanite ljubav i uđite u večnost
Zaboravite potpuno na sebe
Pretočite se u čin
Anka u nama žubori kraljevska krv
Centar sunčevog sistema
Zar to nije jedino što može da nas zbliži
Zašto ne bih smeo da se zaljubim u Vas?
Da iziđemo na videlo u crnom svetu tamnog otrova
Anka daću Vam najbolje godine svoga života
Izvadiću srce i pružiti Vam ga
To je drevno pravilo biologije revolucije.
ti si mi jedina
preostala
ti još uvek razmišljaš
koliko sam daleko i duboko mogao
da se zagledam u tvoje oči
poput zadnjeg pogleda suncokreta
gde mi pogledi trnu
od neprestalnih strela
tvojih želja
hteo bih da te volim
kao što se voli sopstvenost
umećem jednog starca
emotivna nesvestica
da dajem ti umetno disanje
vinom i žaokama
ti si mi jedina preostala
grandiozna hemijska eksplozija
neurona, elektrona...
od lave prirodno sačinjene
legure naših osećaja
ukočena stvarnost u mislima
ritmični pokreti tela
dinamični tkaoci osećaja
nežno prolazim bulevarom tvog
vrata
istražujem zamaskirana mesta
osećaš kako se budi mladost u tebi
opet imaš 17 godina i sve ti izgleda
neverovatno lepo
čak i kad znaš da
ti si mi jedina preostala
[ Slikopisi
]
19 Oktobar, 2011 14:42
Biserno jezero
U srcu mom je jedno jedinstveno jezero koje postaje sinonim bisera ili biser asocira na njega, Ohridsko jezero. Ko je bio tamo? Mnogi. Ko je čuo za njegove lepote? Svi. Jedno je od prelepih mesta gde bih mogla živeti. A vraćam mu se često, toliko često da su mi rekli da ću se oroditi s tim jezerom. I jesam, čak sam i sina tamo oženila, snajku odande uvezla, s najlepšim makedonskim imenom. 
Jedinstvena flora i fauna čine Ohrid jednim od najvećih bioloških rezervata u Evropi i predstavlja retku zanimljivost za istraživače, koji su ovo jezero nazvali „slatkovodno more". Pojedine vrste koje u njemu žive ostaci su prastarog biljnog i životinjskog sveta Evroazije. Riblji svet jezera, sa 17 različitih vrsta, zaista je neverovatan. Najpoznatije su dve vrste endemskih ohridskih pastrmki, letnica i belvica, jegulja koja može dostići i do 1,5 metar dužine i mala riba plašica, od čije se krljušti pravi čuveni ohridski biser. Ove riblje vrste su pravi izazov za ribare i gozba za gastronome, naročito za one koji probaju pastrmku pripremljenu na čuveni „ohridski način". 
Svako je odande poneo najlepši suvenir, ohridski biser. Ima ga mnogo, ali nisu svi "pravi". Samo tri porodice prave original biser, preko sedefnog jezgra premazuju sloj presovane krljušti ribe plašice. A gde je Biljana platno belela? Ovde.
Ohrid leži u dnu Ohridskog polja, na osamljenoj krečnjačkoj hridi (792 m), koja se diže visoko iznad Ohridskog jezera (695 m). Po takvom položaju na hridi ('vo hrid', 'o hrid') došlo je slovensko ime Ohrid. Karakterističan je po brojnim manastirima i crkvama (na teritoriji Ohrida pravoslavnih crkava i manastira ima koliko i dana u godini - 365), prozirnom jezeru, centralnim gradskim trgom na kome se nalaze penušavi vodoskoci fontane čiji reflektori osvetljavaju razgranato stablo javora - Činar, koje raste tu već oko devet vekova, zatim po ostacima koloseuma, koji se trenutno obnavlja, a koji su izgradili Rimljani.
Zbog svojih karakteristika i lepote Ohrid i Ohridsko jezero su od 1980. godine na spisku
svetskih baština Uneska.
Smešten na obalama Ohridskog jezera, grad Ohrid je jedna od najstarijih naseobina u Evropi. Izgrađen uglavnom između 7. i 19. veka, Ohrid se ponosi najstarijim slovenskim manastirom (Sveti Pantelejmon), a u njemu ima više od 800 ikona vizantijskog stila, koje datiraju iz perioda od 12. do kraja 14. veka. O njihovom značaju svedoči i podatak da se, posle zbirke u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi, zbirka ikona iz Ohrida smatra najvažnijom na svetu.Od jedne do druge granice s Albanijom nižu se ljupka mestašca sa prelepim plažama. Ne treba nijedno preskočiti, od Ljubaništa i Peštana na jednoj strani do Radožde na drugoj.
No najlepši dojmovi se nose sa područja manastira Sv. Naum koji je smešten na brdu iznad izvora Crnog Drima. Obavezna je vožnja velikim jezerom, no malo ko se seti da se čamcem na vesla provoza preko jezera koje čine izvori, gde se stotine izvorčića ispod peska i kamena spajaju u jezero, koje onda kao reka Crni Drim ističe u Ohridsko jezero, prolazi kroz njega i izlazi kod Struge. Boje koje se tu mogu videti i bistrina ledene vode jednostavno se ne mogu opisati, treba ih doživeti.
Ima li negde lepših zalazaka sunca nego na Ohridu?
[ Lepota
]
18 Oktobar, 2011 16:40
Zamišljam
Po drugi put Ana je dala zadatke. Obično ih deli domacica, ali može i Ana, što da ne. Zadatak je - kako vidimo virtuelne sagovornike na blogu. Dakle, u startu otpadaju oni koje sam uživo upoznala i družim se, a to je bezmalo pola bloga. To već ne bi bila virtuelna priča. Ostaje viđenje onih koje nisam uživo videla. Pa dobro.
Prva je Ana, zadatkodavac, anagram-bezimena-hidrogen. Svojim postovima je rekla sve o sebi i nije rekla ništa, jer je sve obukla u haljinu od zamišljanja i osećanja. Nju čovek ne može da upozna, nego da oseti. Pa ili se uspostavio feeling ili nije. Ako nije, svako ide svojim putem, ako jeste, stiču se prijatelji doveka. Boja i materijal? Crvena svila, meka, podatna, klizi pod prstima, izmigolji se u trenu, neuhvatljiva kao misao.
Mediterraneo-tajanstven, neuhvatljiv, nekad kristalno jasnih misli, nekad zavijenih i zamagljenih. Voli crveno, crnokose žene, crvenu boju, miris i ukus Mediterana. Veoma ceni inteligentne sagovornike i prezire glupost. Voli da šarmira po blogu, ali zna granice preko kojih ne prelazi, pa se povlači kao talas koji je otišao predaleko u osvajanju plaže.
Merkur-iskričav duh , dobra duša koja primećuje ono najlepše u ljudima, stvarima, predelima, koja uočava onu tananu notu dobrote koju svako ima, ali je ne zapaža svako. Obavijena je svim bojama, jer će ona u svakoj videti lepotu.
Spinner- reskog i britkog zapažanja, vidi dalje od većine, oseća dublje. Ne očekuje mnogo od ljudi i iznenadi se kad dobije više (ovo je bilo lako pogoditi 
). Boja? Plava, samo u plavoj haljini od neba i mora je vidim.
Da je nisam upoznala uživo, najviše bih se prešla u opisivanju Casper, koja mi je bila najlepše blogersko iznenađenje ove godine!
Prozvani
mogu da nastave igru i počnu da zamišljaju druge!
[ Moje priče
]
18 Oktobar, 2011 08:14
Savršeni par
Slikar je celog života oženjen bojama, samo modele i motive menja. U najboljem slučaju uzeće svoju muzu za životnu pratilju, kao Dali.
Vajar ne može bez lepih oblika, u svemu ih traži, kamen mu šapuće šta iz njega da iskleše. Često ostaje sam, kao Mikelanđelo.
Pesnik je u srećnom braku s metaforom, ma koja da mu je žena povod za rime. Najčešće i želi da mu je inspiracija nedostižna, jer onda vernije čežnju u stihove pretače, kao što Desanka Maksimović insistira u antologijskoj pesmi "Strepnja"..
Samo običan čovek voli običnu ženu i vidi u njoj sve ono što ona jeste, a ne ono što bi želeo da vidi. I obična žena voli običnog čoveka, nalazeći da je savršen samim tim što ga voli.
Da li je bolje biti s genijalnim umetnikom ili s običnim čovekom? Zaključak svako izvodi sam.
