Kako je dobro biti kofer koji pronalazi lepe poglede na svet!
Pogled s visine na neki grad ili kraj je ono što uvek želimo da zapamtimo. Penjemo se na tornjeve i vidikovce, samo da vidimo panoramu koja će nam ostati u sećanju za ceo život! Ne može to uvek biti pogled na luku Busan u Koreji.
Ne penjemo se baš svaki dan na Ajfelov toranj da vidimo nezaboravnu panoramu Pariza.
I Beč je veoma lep kad se gleda s Dunavskog tornja.
Grad hiljadu zlatnih tornjeva, Prag, prekrasan je odakle god ga gledali.
Hajdelberg se gleda s dvorca. Ah, kakav pogled!
Milano se obilazi autobusom, može se mnogo videti.
Ali tamo sam najviše volela pogled odozgo...s galerije u milanskoj Skali.
S vidikovca u Istanbulu nezaboravan je pogled na Mramorno more, zaliv Zlatni rog i Bosfor.
Svi slikaju pogled na Barselonu sa katedrale Sagrada familia. Ali jedinstven pogled na grad je s vidikovca na brdu Montjuic.
Sarajevo je grad šarma. Nezaobilazno bez ulaska u Baščaršiju.
I ako sve te poglede začinimo jednim posebnim, na balkanski valcer koji je plesalo 11 parova iz 11 balkanskih zemalja na balkanskom kongresu u Ohridu... kompletni smo. Moja gazdarica je plesom predstavila svoju zemlju.
Menjaju se modni stilovi, način ponašanja, plesni trendovi. Da li smo svesni koliko se toga promenilo tokom poslednjih 100 godina? Nije baš da pamtimo toliko dugo, ali dosta toga znamo. Izvolite, počinje stogodišnji podsetnik!
Retko se dešava da neko za kratko vreme uspe da osvoji blog. Tom brzinom kao ona svojevremeno su Casper i Patos uspeli da ceo blog šarmiraju, početkom ove godine je to pošlo za rukom baddanceru, a poslednjih meseci razmisljanki, merkur, biljanak i ancisal. Spinner je počela diskretno, pa nas ubrzo iznenadila vrlo lepim i sadržajnim postovima i mudrim komentarima. „Otisci sto ih ostavljaju covjek na covjeku vjecni su....” piše na njenom blogu. Na početku blogovanja napisala je “Mislila sam, i jos uvijek mislim, da bi citanje mojih tekstova znacilo opasan gubitak vremena za vas koji citate.” Ispostavilo se da je to uvek bio dobitak. Danas joj je rođendan. Šta da joj poželim? Da joj život bude ispunjen najlepšim plavim!
Dajoj je zdravlje verni saradnik, da se ničega
ne boji, da bude zadovoljna sobom i drugima.
Da putuje, putuje, putuje...dok sve lepe ćoškove ovog
sveta ne istraži!
Normal
0
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
Posluženja ima za sve, torti je spremljeno dovoljno,
sladoleda takođe, dignimo čaše i nazdravimo slavljenici!
Da li ste nekad osetili da ćete se sprijateljiti s nekim prvi put kad ga vidite? Na osnovu onoga što ste o toj osobi znali pre susreta i na osnovu utisaka pri prvom stisku ruke? Jeste? E onda znate o čemu pričam. Danas smo se prvi put videle razmisljanka i ja. Ovog puta blog-sladoledijada nije održana u "Moskvi", kao što tradicija nalaže, i čak nismo stigle do sladoleda, što je greška domaćice, moja. A kako je moguće da je domaćica napravila takvu neoprostivu grešku? Iz razloga žurbe da se pretrči preko milion tema koje smo imale. A ne može se sve u malo vremena. Dobro, de, da smo imale još neki sat više, uspele bismo i do sladoleda da stignemo, nemojte odmah da me kritikujete. I pitate me, kako smo se razumele? Sjajno. Složile? Perfektno. Imam utisak kao da se oduvek znamo. Hoće li se nastaviti druženje? Pozitivan odgovor. Kada? Što pre. I u širem kontekstu, jer znam da još nekoliko blogera jedva čeka da je upozna. Da, mislim da je ovo početak jednog lepog prijateljstva.
*Policajac se iz noćne smene vraća se u 2 ujutro umjesto u 6. Polako se skida i uvlači u krevet. Žena nije spavala. *Dragi, užasno me boli glava. Nisam spavala cele noći.Da li bi bio tako dobar da skokneš do dežurne apoteke i doneseš mi aspirin? * Naravno, draga! - napipa policajac odeću, obuče se i ode* U apoteci, apotekar ga u čudu pogleda i upita:*- Jeste li to Vi, Marko? Policajac iz komšiluka?* * Ja sam.* * Pa što ste u uniformi vatrogasca?*
