Vest je stara tačno dve godine, ali zamislite, ja sam je tek sada čula: TANGO je na sastanku UNESCO u Dubai 2009. proglašen za deo svetske kulturne baštine. Kao svetski poznati fenomen postao
je svojina čitave planete. Svi ljubitelji ovog plesa, širom sveta, tako
mogu biti pripadnici zajednice koja tango prepoznaje kao svoje kulturno
nasleđe. Otkad znamo za tango? Pojavio se početkom 19. veka u predgrađima Buenos Airesa i Montevidea, a da li se prvo pojavio u Argentini ili Urugvaju, ne zna se, pa su obe zemlje dobile finansijska sredstva i podršku za očuvanje ovog dramatičnog i senzualnog plesa. Tango je osećaj koji se pleše...hoćemo li da zaplešemo tango?
Astrologiju cenim kao korisnu nauku. Ne zbog toga što će do u tančine predvideti događaje, koje onda možemo pokušati sprečiti ako su loši ili nastojati olakšati ostvarivanje ako su prognoze dobre, nego zato što nam olakšava razumevanje ljudi. Naprimer, ne očekuj tačnost od blizanca (njega su uvek zadržali), ne traži brzo odlučivanje od vage (mora sve da premeri), nikad nemoj misliti da ćeš pročitati škorpiju (zato ona čita tebe), ne padaj na pogled muškarca jarca ( tu su najjači), kod muškarca ovna očekuj vatreno udvaranje, ali i vatrene svađe sa projektilima po kući kad se sve završi. Kad sam počinjala da ponešto učim iz astrologije, rado sam pogađala znakove i sjajno mi je uspevalo. Kasnije, kad sam više naučila, odustala sam, shvativši da znak predstavlja četvrtinu karaktera, podznak drugu četvrtinu, a raspored planeta 50%. Pogađati jednu četvrtinu je simpatično i smešno.
No u prvom periodu zabave s pogađanjima društvo je obožavalo da se igramo te igre. I reče mi pobratim, neverni Toma za sve: “Ne verujem u astrologiju. Nema to veze. Hajde, pogodi moj znak!” Nasmejala sam se i počela: ” Jarac- nisi! Vodolija-nisi! Riba-ni pod razno! Ovan- nisi! Bik-nisi! Rak-nisi ni slučajno! Lav –ne ličiš mi. Devica-nikako. Vaga-taman posla! Škorpija-ne, nipošto. Strelac-nisi.” “Jesi li sve nabrojala? “ “Jesam” rekla sam. “I ja nisam ništa?” Sasvim zbunjena, nisam znala šta da mu odgovorim. Redom sam nabrojala znakove, potvrdila da nije nijedan od tih i šta sad? “Možda sam neki preskočila” rekla sam. “Jesi, preskočila si blizanca.” “Pa ti možeš biti samo blizanac, vidi se iz aviona!” “I jesam. “ Šta me je navelo da u nabrajanju 12 znakova Zodijaka preskočim baš jedini znak na koji moj pobratim liči, nemam pojma, ali otada me zadirkuje da po meni on ne postoji!
Beč me oduševio svime osim odnosom prema liku i delu Johana Štrausa mlađeg. Dok se Mocartu poklanja pažnja na svakom koraku, Štrausa kanda smatraju zabavljačem, neozbiljnim kompozitorom? Njega, kralja valcera? Bila sam uvređena što je njegov muzej tako skroman. Ne biste ga lako ni našli da se neko pametan nije setio da kod ulaza napravi restoran "Tročetvrtinski takt" U muzeju je sve krajnje jednostavno, ali toplo podseća na velikana. Johan Štraus mlađi (Johann Strauss jr) živeo je od 25.10.1825. do 3.6.1899. u Beču. Čuveni austrijski kompozitor, dirigent i violinista bio je proslavljeni "kralj valcera" i predstavnik klasične bečke operete. Kocertnim turnejama po Evropi i SAD širio je slavu svoje muzike. Komponovao je 168 valcera (na čemu mu od srca zahvaljujem), 117 polki, niz četvorki, marševa, mazurki, galopa i 16 opereta. Klasični bečki valcer umetnički je usavršio i podigao ga na nivo koncertne orkestarske muzike. Svojom raspevanom i prijemčivom melodikom njegovi su valceri osvojili svet i ostali popularni do današnjeg dana, a najpoznatiji su svakako "Na lepom plavom Dunavu" i "Priče iz bečke šume". U muzeju se nalaze predmeti koje je koristio Johan i porodične fotografije.
U Stadtparku najlepši je Štrausov spomenik, tu mu se bar Beč odužio za slavu kojom ga je ovenčao. Klanjajući se senima velikana, pokušala sam naći suvenir koji će me uvek podsećati na Beč. Ima li nešto lepše, a jednostavnije od figurine Štrausa kako svira na svojoj čuvenoj violini? Sada je stalno pored mene. (photos by sanjarenja56)
Dva kafanska prijatelja razgovaraju kakve probleme imaju sa ženom kada se kasno vrate kući. Prvi kaže: "Nisi ni svestan kakve ja probleme imam. Žena se na najmanji zvuk probudi i počne da mi zvoca. A ja uradim apsolutno sve. Slušaj: Taksisti kažem da me ostavi par ulica pre kuće, da je zvuk automobila ne bi probudio. Tiho otvorim vrata od stana da ne bi slučajno zaškripala i pažljivo ih zatvorim da se slučajno ne zalupe. Najtiše što mogu se izujem i bos uđem u spavaću sobu, na prstima da se ništa ne čuje. Tačno znam na koje ploče parketa ne smem da stanem da ne zaškripe. No kako krenem da se uvučem u krevet, žena se probudi i počne sa pitanjima: "Zašto si pijan, gde si do sada.?" i tako je posle tri dana slušam. Drugi odmahuje glavom: "Ne, ne, ne, radiš potpuno pogrešno. Gledaj, ja ću da ti kažem kako ja radim: Dođem taksijem kući i kažem taksisti da kad dođe do moje kuće da naglo zakoči da gume zaškripe. Onda se glasno rastanem sa njim i uđem u kuću i zalupim vrata da se zatrese cela kuća. Dođem do sobe trupajući da se svaki korak dobro čuje i upadnem u spavaću sobu, lupim ženu po dupetu i razderem se: "ŽENO! ŠTA KAŽEŠ, HOĆEMO LI MALO SEKSA?! A ona se pravi da spava."
