Kovačica u južnom Banatu osnovana je 1802. godine kada se 200 porodica evangelističke vere doselilo iz Slovačke jer su u doba Austrougarske monarhije dobili garancije od bečkog dvora da će imati pravo slobode veroispovesti ako budu živeli u graničnom pojasu. Zemlju su otimali od močvara i šuma i vredan narod je oko kovačnice, po kojoj je Kovačica dobila ime, napravio naselje. Kasnije postaje poznata po naivnoj umetnosti. Naiva je slikanje autentičnog života. U organizaciji "Izletnik" obilazimo evangelističku crkvu čiji je sveštenik lepa mlađa žena Ana, koja nam priča o istoriji Kovačice. Crkva je oslikana ornamentima. Oltarsku sliku „Isus na Maslinovoj gori“ je 1845 naslikao Konstantin Danilo.
U crkvi su prelepe orgulje, donete iz Češke 1829. godine. Organista svira samo za nas.
Galerija naivne umetnosti, Masarikova 65, osnovana je 1955, svakog oktobra slikari članovi poklanjaju joj po jedno svoje delo. Postavke se menjaju, samo ostaju nedirnute sobe rodonačelnika naive, Zuzane Halupove i Martina Jonaža sa originalnim njihovim delima.
Likovno stvaralaštvo kovačičkih naivnih slikara je jedinstvena i upečatljiva pojava. Na osnovu tematike i umetničkog izraza stručnjaci ga svrstavaju u grupu poetsko-realističnu. Na slikama ovih autora predstavljena je seoska realnost, ali u poetskom duhu. Slikaju čarobne prizore iz svog detinjstva i mladosti, svoju okolinu, ovdašnje ljude za vreme rada i odmora u raznim seoskim prilikama, koje se vezuju za navike i običaje, duboko uronjene u tradicionalan narodni folklor. To je jezgro njihovog umetničkog stvaralaštva, predstavljenog ponajviše na uljanim slikama, na kojim je svaki od njih srećno pronašao svoj lični tematski okvir i umetnički izraz.
Za proslavu 200-godišnjice seobe Slovaka i osnivanja Kovačice slikar Jan Glozik je naslikao grandiozno platno na kome je prikazana seoba iz slovačkih planina i naseljavanje u Kovačici. Na platnu je tačno 200 osoba, kao spomen na 200 porodica koje su se tada naselile, a u slici se vešto skriva i slikarev autoportret.
Prekoputa Galerije naivne umetnosti obilazimo galeriju“Babka“ sa prelepim slikama umetnika naive.
Nazdravljam ovoj divnoj umetnosti čašom novog rozea!
Kaže Mujo Hasi: " Moj stariji sin potpuno liči na mene." "To je zbog uticaja genetskog faktora!" "A, zašto onda mlađi liči na komšiju?" " E to ti je zbog uticaja sredine!" Pacijent ulazi u ordinaciju kaže lekaru: "Moj prijatelj je imao seksualni odnos sa nepoznatom ženom i sada se boji, da se nije zarazio kakvom polnom bolešću." "Hm, najbolje onda da spustite pantalone i pokažete mi svog prijatelja."
Žali se pacijent zubaru. "Zub ste mi izvadili za pet minuta i za to tražite 50 evra?!?!" "Ako želite, mogu ja da vam ga vadim i dva sata!"
Kad sam se zaputila u Kovačicu, ni sanjala nisam šta ću sve videti. Pošto me je fascinirao graditelj violina Jan Nemček, prvo ću o njemu, a ono, za što ste svi čuli, ostavićemo za drugi put.
Jan Nemček je druga generacija graditelja violina u porodici Nemček, time se bavi preko 30 godina, umetničku radionicu nasleđuje sin, a prve korake ka tome već pravi njegova unuka.
Ko ne bi voleo da bude prva violina u nečijem, a barem u svom životu? A kako se pravi taj divni sopranski instrument? Za donju tablu traži se rebrasti javor, a za gornju tablu rezonantna smrča koja raste iznad 800 m. Najpogodnije rastu u Lici i Bosni. Najbolje je kada graditelj može sam odabrati drvo još u šumi, proceniti njegov zvuk, a onda ga zamoliti za oproštaj, poseći i pretvoriti u violine koje će živeti vekovima.
Pri ručnom oblikovanju čuva se prirodna tekstura drveta da bi vibiralo kako treba, tabla se stanjuje dok se ne dobije ton G.
Moguće je popraviti staru violinu koja je sva u komadima, vratiti joj lepotu i sjaj, pa čak i da svira skoro kao nekada! Ova prekrasna violina s intarzijom potiče iz 1510. godine!
Nekada je dovoljno rekonstruisati violinu, ukrasiti je dekupaž tehnikom, pa bude i instrument i ukras!
Najmanju violinu umetnik je napravio za svoju unučicu kad je imala godinu dana! Malena je počela da svira. Sada ona sa 8 godina već počinje da radi na svojim prvim violinama.
(photos by sanjarenja56)
Evo šta je pre 2 godine sam umetnik Jan Nemček rekao o svom radu.
Na ovom blogu svi znaju mandraka čarobnjaka, njegove divne priče i vrckave aforizme. Raduju se toplim, mudrim, drugarskim komentarima. Ako ne postizava da vidi sve onda kad je objavljeno (zbog poslovnih i porodičnih obaveza), uvek naknadno korektno obiđe parohiju i pogleda zaostale postove, što još malo ko radi. Svi znate da je objavio sjajnu knjigu "Pod svodovima desetog sela" koju mnogi od nas drže kao dragocenost u svojoj biblioteci. Uskoro će njegove umotvorine naći mesto i u knjizi "Ulicama Blogograda". Znam da bi mi zamerio na dugačkoj govoranciji, pa ću vas samo podsetiti na njegovu knjigu i pozvati na čast! Naravno, rođendan mu je, a lepih želja bezbroj! Živeo nam mandrak72! I molimo ga da prenese čestitke i grlici, koja retko navraća ovde, ali to ne znači da je zaboravljena! Srećan rođendan, grlice naša!
Po želji Roksane, današnja tema je Aleksandar Makedonski ili Aleksandar Veliki. Ko ne zna za njega? Svi znaju. Kako je dobio ime Aleksandar? To ime znači „Onaj koga poštuju ljudi, onaj koji brani ljude“. A nadimak Veliki je dobio sa 14 godina, kad ga je otac Filip posmatrao kako kroti konja Bukefala. Divnog neukrotivog konja niko nije mogao ga uzjaše. Kažu da je Aleksandar sačekao doba dana kad su senke najduže i namestio se tako da je njegova senka izgledala jako velika. Konj je pomislio da je u pitanju div i pustio ga da ga uzjaše. Filip je tada rekao“Ti si veliki, sine, i odsad ćeš se tako zvati!“ Otada su Aleksandar i konj Bukefal bili nerazdvojni, u pobedama i porazima.
Aleksandrovi roditelji su bili makedonski kralj Filip II i epirska princeza Olimpijada. Učio ga je Aristotel. Umeće u ratovanju pokazuje rano. Nakon smrti Filipa II proglasio se kraljem. Makedonija je tada imala veliku vojnu premoć nad Grčkom. Nakon što su ga izaslanici svih grčkih gradova, osim Sparte, imenovali vrhovnim vojnim zapovednikom u pohodu na Persiju i nakon što je pokorio Tribale i Ilire, kreće u pohod na Persiju 334. p.n.e. sa oko 30000 pešaka i 5000 konjanika. U bici uvek u prvom redu zajedno s pešadincima, uživao je veliki ugled među svojim vojnicima. Iskoristio je krizu velikog Persijskog carstva i nezaustavljivo napredovao. Mnogi gradovi u Maloj Aziji otvorili su Aleksandru vrata i dočekali ga kao spasitelja. U osvojenim gradovima izbacivao je tirane i uspostavljao demokratska uređenja. Prilikom ulaska u grad Gordion mačem je presekao čuveni Gordijev čvor i time ispunio proročanstvo prema kojem će onaj koji odmrsi ovaj zamršeni čvor vladati Azijom. Persijski car Darije III poražen je u odlučujućoj bici kod Isa 333.p.n.e. iako je predvodio brojniju vojsku. Nastavio je vojni pohod i 332.p.n.e. bez otpora ušao u Egipat, gde je slavljen kao oslobodilac. Tu osniva grad Aleksandriju. U nastavku pohoda osvaja celu Persiju i Vavilon proglašava glavnim gradom svoje imperije. U nameri da udruži Makedonce i Persijance u jedan narod i time spreči buduće sukobe, nagovarao je makedonske vojnike i oficire da uzimaju za žene Persijanke. Nije poznato koliko je daleko na istok dospeo Aleksandar. Vojska je odbila da ga prati do kraja sveta. Umesto toga planirao je da krene na sever Afrike, ali iznenada umire u svojoj 33. godini života. O uzroku se špekuliše, od bolesti do trovanja. Jedinog legitimnog naslednika Aleksandra IV Makedonskog rodila je baktrijska princeza Roksana meseci nakon njegove smrti, ali je dete ubijeno i počiva u grobnici sa dedom Filipom u gradu Egeju, današnjoj Vergini.Bila sam tamo i poklonila se senima Aleksandrovog oca i sina. Aleksandar spada među najznačajnije ličnosti u ljudskoj istoriji. Tokom 13 godina vladavine stvorio je je jedno od najvećih carstava u istoriji Iako se to carstvo raspalo gotovo odmah nakon njegove smrti, posledice njegovih osvajanja bile su dalekosežne. Osnivanjem gradova podstakao je razvoj trgovine i ekonomije. Od 334.godine p.n.e, kada je Aleksandar krenuo na Persiju, računa se početak novog istorijskog razdoblja, helenizma. Grčki jezik je potisnuo aramejski, službeni jezik u Persiji. Kao vojni genije Aleksandar je bio uzor mnogima, prvo Cezaru.
