U metohijsku svetu zemlju u Suvajama koreni im duboki urasli. Jedva su odsekli nadzemni deo da ih Arsenije povede putem bez povratka na sever. Oni što su slavili Sv. Nikolu ognjišta podigoše u Sremu, drugi sa ikonom Sv. Mrate u Bačkoj. Nesiguran život odvede jedan deo dalje, u plodnu Slavoniju. Podno Papuka nova gnezda su svili. Sa potomcima Preradovića se pomešali. Nisu se sklonili kad su zapucale prve puške 1941. Baku s četvero nejači odveli su u Staru Gradišku, predlogor Jasenovca. Tu su zauvek zaspali. Dedu i njegovog brata u Norvešku, da grade krvavi put. Ledenog januara 1943. deda ostade smrznut u Korgenu. Njegovog brata spasila je Norvežanka i zadržala ga uza se. Tatu i strica odveli su u Austriju, na prinudni rad, proveli su rat 100 km jedan od drugoga, a nisu znali za sudbinu ostalih. Pred kraj rata pustiše ih, tata stiže u Pakrac i ne nađe nikoga. Povukli su ga partizani, mornarici se pridružio i tu je sreo lepu partizansku bolničarku. Planula je ljubav u kojoj je umeo i da na tren zaboravi šta je sve prošao. Krenu obnova, ponovno podizanje zemlje iz pepela, njih dvoje su ni iz čega počeli život. Preko „Arene“ pronašao je sestru, koju su dobri ljudi sklonili, pa brata. Saznali su da oca, majku i četvero braće i sestara nikad više neće videti. Rađala se deca, dečak isti deda, devojčica kao kopija Nevenke što je ostala u večnom snu u logoru. Naslednici nestalima su podareni da se večni ciklus umiranja i rađanja delom zatvori. Morem okupano detinjstvo devojčica nikad zaboraviti neće, ali su je vukli koreni i vratila se odakle su njeni preci krenuli. Sad podiže svoje ponose na pričama o prošlom i opreznoj veri u buduće. Nikad da se ne ponove stradanja. Da se ne zaboravi, pod ikonom da se za slavskim stolom sećaju.
Tek kad sam rešila da prelistam sve mesece ove godine, shvatila sam koliko su bogata naša blogerska druženja. Želite li da vas podsetim?
Januar 2011. istorijski trenutak, sedam blogera pisaca (suky, unajedina, tanjanakic, krilaandjela, stepskivuk, vesela, tanjana) predstavilo se uvaženom književnom klubu i pobralo aplauze, a osma (malaino) je malo kasnila i ostavila svoj debi za drugi put.
Februar-uprkos zimi, blogsladoledijade su nastavljene na dva već svima poznata mesta. Anam i ja smo pazile da se blogerska vatrica ne ugasi
Mart je obeležila kuglof fešta. Bez Mire kuglof malo ko bi se setio tog divnog starinskog kolača. Nekoliko blogera uspelo je da je "spotakne" u Zemunu i posle se danima sladilo kuglofom.
April je bio u znaku baddancer i obećanog pa realizovanog valcera na balu.
Maj smo propustile didiland i ja da se vidimo. Ali nismo omanule unajedina, domacica, anam i ja u sistematskom sladoledoprobavanju.
Jun je bio izdašan. Upoznala sam dobrog duha duh casper sa osećajem da sam mnogo bogatija posle tog susreta. Pricalica je priredila praznik lepe reči svojom promocijom u čijoj realizaciji je učestvovalo osam blogera, uključujući moju malenkost.
Jul mi je doneo Gali, blogerku raskošne imaginacije, čiji prelepi video krasi moj blog.
Avgust je bio u znaku Sremskih Karlovaca i susreta uigrane ekipe (unajedina, suky, impresija i ja) sa Mirom kuglof i mesecinom. Gasstrocity je želeo, ali je bio sprečen da nam se pridruži.
Septembar smo obeležili suky i ja posetom starim dragim mestima.
Oktobar je doneo Kazablanku. Ne, nisam putovala, Kazablanka u vidu
razmisljanke stigla je kod mene. Samo se
bojim da će mi nešto zauvek zapamtiti. Toliko smo se zabrbljale - da joj nisam dala
sladoled!!!
Novembar je u krilo starog kluba i blogersko društvo vratio biljanak. Odmah smo se prepoznale vizuelno i ljudski. Kao da se oduvek znamo.
Decembar će biti deo istorije. Godina je počela prvim pojavljivanjem blogera među ozbiljnim piscima, a završiće se predstavljanjem knjige "Ulicama Blogograda", jedinstvenog poduhvata u kojem učestvuje 19 blogera. Posle promocije blogerski susreti će biti još češći i sadržajniji.
Imao jedan farmer farmu kokošaka i samo jednog već ostarelog petla.Kupi on novog cverglana i pusti ga u kokošinjac. Naravno, pogađate, najzanimljiviji je bio susret starog i novog petla. Priđe stari mladom i reče: " E,'ajde da se dogovorimo, jeste da si nov, al' evo: pola koka tebi, pola meni!" "Ma hajde stari, tvoje vreme je prošlo, sve koke su moje!" "Dobro, mlad si, uzmi sve, al' ostavi mi bar dve koke, one najstarije". " Ma čuješ što ti kažem stari - briši. Ne dam ti ni jednu jedinu!" "Dobro, daj da se dogovorimo... Evo, da se trkamo do onog plota, pa ako ti stigneš prvi, tebi sve koke, a ako ja stignem prvi meni daš samo dve najstarije." "Hm, blesav si, nemaš šansi, al' 'ajde!" "E, al' da mi daš 5 metara fore, ipak star sam..." "Dobro, eto ti i tih 5 metara, opet nemaš šansi!" -I krenuli oni da trče, stari petao prvi, a za njim onaj novi, a sve to gleda farmer, i iznenada ulete u kuću, zgrabi pušku i ubi onog mladog petla. " Majku mu, treći peder ove sedmice!"
Marica i Katica razgovaraju u raju. Marica: "Katice, kako si ti umrla? " Katica: "Od posledica smrzavanja. " Marica: "Joj, odvratno! " Katica: " Pa i nije. Kad sam se prestala tresti od hladnoće postalo mi je ugodno toplo. Postala sam pospana i na kraju sam mirno umrla. A šta se s tobom dogodilo? " Marica: " Strašan infarkt me zadesio. Sumnjala sam da me muž vara i jednog dana sam ranije došla kući s posla. Međutim, umesto da ga uhvatim na delu, našla sam ga samog u dnevnoj sobi pred televizorom. " Katica: "I? Šta se dogodilo? " Marica: "Bila sam tako sigurna da negde skriva ljubavnicu da sam pročešljala celu kuću. Trčala sam u potkrovlje, pa u podrum, pregledala sve sobe i zagledala ispod svakog kreveta. Tražila sam je dok se nisam toliko umorila da me srce potpuno izdalo, i tako sam umrla. " Katica: "Šteta što nisi pogledala u zamrzivač. Danas bismo obe bile žive!"
