Valcer

Želiš godišnji odmor?

 NE MOŽE!

Godina ima 365 dana. Dnevno spavaš 8 sati, što godišnje iznosi 122 dana.

Ostaju 243 dana.

Dnevno imaš 8 sati odmora, što iznosi dodatna 122 dana.

Ostaje 121 dan.

52 dana godišnje su subote, kada se  takođe ne radi, pa ostaje 17 dana,

Dnevno imaš pola sata pauze, što godišnje iznosi 7 dana.

Ostaje 10 dana.

9 dana godišnje su praznici, te ostaje jedan radni dan.

Taj dan je 1. maj, praznik rada, pa se takođe ne radi.

I MOLIM TE LEPO, KAKO MOŽEŠ TRAŽITI GODIŠNJI ODMOR!!!

U salonu automobila:
"Dobar dan, interesuje me najnoviji model Yuga!"
"Dobar dan... izvolite pogledati... evo ga ovde..."
"Oh, dopada mi se! Ima li klimu?"
"Kako da ne... ima klimu, ABS, grejanje sedista... Ima i dodatno dugme koje kad pritisnete odmah automatski aktivirate krila i pri vecoj brzini mozete i da letite..."
"Jel' vi to mene zafrkavate!?"
"Pa... prvi ste poceli..." 
  
*******************************
 
Provalio lopov u kuću i počeo krasti. Najednom začu glas:
- Isus te gleda.
Okrene se i ne vide nikog te nastavi krasti. Ponovo začu opet isti glas:
- Isus te gleda!
Okrene se i bojažljivo upita:
- Tttttko je tttto?
Nepoznati glas odgovori:
- Mojsije.
Malo bolje se ogleda i vidi papagaja u kavezu i upita:
- A koji to idiot dade ime papagaju "Mojsije"?
Papagaj će na to:
- Onaj isti koji je dobermanu dao ime Isus.

Čuvate li vaše spomenare? One sveske  malo čvršćih korica između kojih se ugnezde naša mladalačka razmišljanja, poneka ljubavna iskrica (kao, reći ću mu - joj, a da niko ne primeti osim prave osobe), riznice naših sanjarenja, škrinje pune uspomena? U mome zelenom spomenaru defiluju delom zaboravljeni, delom i sada pamćeni drugari i drugarice. Čuvam ga kao dragocenost, kao jednu od najslađih uspomena iz mladosti. Počinje uvodom autora: “Ko za spomen prijateljstva želi da mi pruži dar, neka želju srca svoga upiše u spomenar, i “Sve prolazi kao sjena, kao brzi morski val, samo jedno što ostaje - prijateljski je osećaj”. Da se zajedno podsetimo tih mladalačkih umotvorina? Prvi nastavak?

Ovaj spomenar zadržat će svu poetiku naše mladosti. Otvori ga češće! S njim ćeš držati u rukama sva naša mlada srca, sjetiti se svih prijatelja, pa i mene ( Melita).

Kada budeš ostarila, kada budeš baka, uzmi ovu knjigu, uspomenu đaka, u knjizi ćeš naći tada ime moje, ti se sjeti kolegice svoje! (Mirica)

Da se sreća bere kao cvijeće, dala bih ti pun buket radosti i sreće! (Božena)

Svako cvijeće vene, ali možda neće uvenuti sjećanje na mene (Ivna)

Čovek sazna da je bio sretan tek onda kada mislima luta po ruševinama izgubljene sreće (Branka).

Naše je srce riznica, ako ga odjednom isprazniš, onda si propala (Predrag)

Ako te ikada gorka reč povrijedi duboko u duši, pobjeđuj sve tužne i i okrutne misli, jer čovjek je velik tek onda kad prašta! (Jadranka M)

Život je samo borba, lijepi sni ga prate, tiho prođu mladi dani i nikad se ne vrate. Kada bijeli snježak prši, sva priroda tada vene, ali vijekom traju naše đačke uspomene (Smiljka)

Anka, dok si  mlada ne znaš što je nada, kada budeš veća znaćeš šta je sreća, šta je ljubav nećeš znati dok se nećeš gorko naplakati (Neda)

Mladost će brzo proći, kao proljetni sunčan dan, kad ostariš ti ćeš reći: to bijaše samo san! (Jadranka B)

Nekada davno u nekoj dalekoj zemlji lepa,

nezavisna, samopouzdana princeza videla je

žabu dok je sedela na obali nezagađene bare

na zelenoj livadi u blizini  svog dvorca,
razmatrajući ekološka pitanja.  Žaba je

uskočila u princezino krilo i rekla: "Elegantna

damo, ja sam jednom bio zgodan princ,
sve dok me zla veštica nije začarala.

Međutim, jedan tvoj poljubac  ponovo će

me pretvoriti u lepog i mladog princa,

što ja i jesam, i tada, moja draga, mi ćemo

se venčati i živeti  u tvom dvorcu s mojom

majkom, gde ćeš mi ti kuvati,  rađati moju

decu, prati moju odeću i pritom osećati

večnu zahvalnost i sreću zbog toga!."

I te večeri, dok je princeza raskošno večerala

reš pržene žablje batke začinjene belim

vinom u krem sosu od belog luka, tiho se

nasmejala i pomislila:

"Pa ne bih baš rekla."

Šta čini celinu (100%)? Šta to znači davati više od 100%?
Da li ste se ikada zapitali šta misle ljudi koji tvrde da daju više od
100%? Svako od nas je bio na jednom od onih sastanaka na poslu gde se
od nas zahteva da dajemo više od 100%. Kako dostići naprimer 103% ?
Šta to predstavlja u stvarnom životu?
Predstavljam vam jednostavnu matematičku formulu, koja će vam, kao što je i
meni, pomoći naći odgovore na gornja pitanja.
Iz čisto matematičkog ugla gledanja išlo bi to ovako:
Ako zapišemo:

A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
i pridružimo vrednosti na sledeći način:
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26
Sledi da je:
H-A-R-D-W-O-R-K (naporan rad) = 8+1+18+4+23+15+18+11 = 98%
K-N-O-W-L-E-D-G-E (znanje) = 11+14+15+23+12+5+4++7+5 = 98%
Onda:
A-T-T-I-T-U-D-E (odnos prema poslu) = 1+20+20+9+20+21+4+5 = 100%
B-U-L-L-S-H-I-T (to već znate šta je) = 2+21+12+12+19+8+9+20 = 103%
Ali pogledaj gde te ljubljenje može dovesti:
A-S-S-K-I-S-S-I-N-G (ljubljenje guzice, dupelizništvo, uvlačenje...)=
1+19+19+11+9+19+19+9+14+7 = 118%

Iz toga možemo matematičkom sigurnošću zaključiti da nas

NAPORAN RAD i ZNANJE dovode blizu cilja, ODNOS PREMA

POSLU nas dovodi do željenog cilja ...
Dok nas UVLAČENJE i LJUBLJENJE GUZICE izbaci

visoko iznad svih granica!