Bila je lepa i mlada kad se udala, moja kumica. Na svadbi izgledala zanosno. Jedino mi nije bio jasan pokušaj svekrve da na svadbi bude lepša od mlade. Gde to ima? Mlada je uvek najlepša na svojoj svadbi, nijedna joj nije ni do kolena, i ne sme biti...Tu sam već pomislila da nešto neće biti u redu, da je ta žena morala neki pogrešan pristup da usadi i u glavu svog sina. Neko vreme viđala sam ih srećne, bar naizgled. Onda su počela šuškanja. Nisam baš sve verovala. Na jednoj slavi bili oboje, ON izazvao bes svih žena kad reče da jedva čeka da dobije dete, pa da ga za kaznu vezuje za radijator! Ne znam šta nas je sprečilo da ga kolektivno istučemo! Verovatno to što na agresiju ne smeš agresijom, ako nisi mnogo agresivniji, jači, fizički...Jednom je trebala da dođe kod mene po medicinskom pitanju, i nije došla. Izvinila se da ne može...došla je pet dana kasnije, sa pramenom kose preko levog oka.
"Nova frizura?"zapitah sumnjičavo, i sklonim pramen...iza njega modrica koja je celo oko prekrivala...
"Ko ti je to uradio? ON?"
"Okliznula sam se", reče ona tužno.
"I pala na njegovu šaku? Dete, zapamti zauvek: nije te rodio, nema pravo ni da te bije! Jednom da digne ruku na tebe, neoprostivo je!"
"Dizao je više puta..." reče još tužnije, i pokaza modrice po nogama, rukama...
"Molim te, mala moja, s njim pazi da nemaš dete, da te ne vezuje za njega! I odmah reci roditeljima, zatraži njihovu podršku, i razvedi se! S takvim čovekom vek ne smeš provesti!"
Poslušala me, razvela se. On se kasnije  ponovo oženio, ne smem ni da pitam kako ona druga prolazi. Kumica više ni u jednog muškarca nije stekla poverenje. Ožiljke duše niko ne može da izleči.