Pariz u maju, predivan kongres, na koji sam jedva uspela da dođem, rad izložen u kotiranoj kategoriji usmenih prezentacija u važnoj sesiji, mnoga nova kolegijalna poznanstva koja će tek imati sjajne posledice, ja smeštena tri minuta od Trijumfalne kapije (koju obožavam), društvo mi zabavno. Šta još dama u Parizu da poželi? Da ode u Luvr, naprimer.  I završi se kongres, imamo slobodno popodne, a kolega će mi žalostivo:" Bilo bi lepo otići do Luvra, ali ja moram kupiti poklone!"
"Šta si zamislio i kome?" pitam.
"Sinovima po lepu majicu sa znakom Pariza, a supruzi parfem, ali pojma nemam kakav bih trebao uzeti. Ima da provedem celo popodne u traženju".
Kao da sam vilinski štapić imala u ruci, vidici su se sami otvorili, i ja mu pokazah prvu uličicu pored Šanz Elize...prodavnica kakvu tražimo. Trebalo nam je celih 5 minuta da nađemo idealne majice za njegove i moje sinove. Baš ono što smo zamislili.
"Šta bih ja bez tebe? Još kad bih parfem našao..."
Ni 50 metara dalje ogromna parfimerija, nema šta nema, šta poželiš....u oblaku parfema ne znaš gde da pogledaš.
"Ko će se ovde snaći? Šta da joj kupim?"
Zatražim mu da mi opiše svoju suprugu. Crnka, markantna, snažna ličnost. Zatražim od prodavačice "Magie noire", Lancome i dam mu da pomiriše...Oduševio se. Ja odoh da sinovima uzmem najlepši muški parfem, "Farenheit", Dior. kolega uze isti za sebe. I ostade nam sasvim dovoljno vremena da posetimo Luvr!
Kasnije sam upoznala koleginu suprugu koja mi je zahvalila na izboru najlepšeg mogućeg parfema za nju. Odgovorila sam joj da ju je kolega tako lepo opisao da sam odmah znala da će joj odgovarati onaj koji ja najviše volim.