Čovek je gledao decu koja su na obali zidala kulu od peska. Kada su završila zamišljenu kulu za koju su potrošila mnogo vremena i strpljenja, veliki talas je “poravnao” kulu sa plažom. Čovek je očekivao suze i bes. Deca su sela, uhvatila se za ruke i počela da se smeju! Uskoro su počela da grade novu kulu.
Rekao je sebi: "Od dece sam naučio veoma važnu životnu lekciju. Sve stvari u našem životu, koje stvaramo dugo vremena i s mnogo energije, stvorene su od peska. Trajni su samo naši odnosi s ljudima. Pre ili kasnije doći će talas i odneti ono što smo sagradili sa tolikim trudom. Kada se to dogodi, moći će da se smeju samo oni, koji budu imali s kim  da se drže za ruke!!!"