Stara kamena kuća u Sućurju,  sa letnjom kamenom kuhinjicom i ognjištem. U kući kuhinja, i u kuhinji sve što se moglo  naći u siromašnoj kući. I u kuhinjci ponešto. Ja umorna od trčanja po sikama (stenama), lova rakova, izvlačenja vrša...ma, svašta sam radila...sa mojih 6 godina. I pio mi se čaj. Ima tu domaće mente iz vrtla, i domaće kamilice, samo da ne uberem raštiku ili blitvu :) Smućkala ja čaj po principu "uradi sam" i pitam baku gde je šećer. "U potiću u kužini", kaže baka i nastavi svoj posao. Potić, lonče, nađoh odmah u kuhinjici i sipah  beli sadržaj u čaj. Spremih se za malo toplog uživanja, a moj čaj - slan! Nezamislivo grozan ukus! Ne znam šta sam pogrešila, vrtim onaj potić ...i do bake odmah.  "Bako, pa ovaj šećer je slan!"
"Mora biti slan, kad je to sol. Di si ga uzela?"
"U potiću u kužini!"
Baka mi pokaže potić u kužini u kući, sladak šećer u njemu...a ja uzela isti takav u maloj kuhinji, u njemu so..
Slana lekcija je bila korisna. Nikad više nisam ništa pojela ni popila, a da nisam proverila šta je...