Kad moj sin nekom drugome priča o svojoj majci, voli da kaže: “Ona je startovala Tita i uvela seksualnu revoluciju u Makarskoj“. Podrazumeva se da ovo ne treba shvatiti bukvalno. Obe postavke imaju svoje objašnjenje.
Karavana brigadira je okupila 2000 brigadira koji su gradili Jugoslaviju i mladih aktivista. Naravno, bila sam u drugoj grupi. Kolona od 50 autobusa obilazila je sva posleratna gradilišta, Šamac-Sarajevo, Brčko-Banovići itd. Stigosmo u Slavonski brod, ugostili nas vojnici u kasarni, vojnički pasulj i recitovanje uz logorske vatre. U neko doba pozvaše nas u dom kulture, velika sala sa zgodnom galerijom. Zadranin Mišo i ja smestismo se na galeriji, ostali počeli da plešu. Kad li dolaze rmpalije i strogo nas pozivaju da napustimo galeriju. Bez objašnjenja. Siđosmo u salu. Posle kraćeg vremena dolaze Tito, Jovanka i cela svita. Smeštaju se na galeriju. Čine čast Karavani brigadira. Brigadiri započinju Kozaračko kolo, cela sala igra. Utom meni pade paklena ideja na pamet:“Mišo, ja ću pozvati Tita na ples, a ti pozovi Jovanku!“. Prilazimo galeriji, nalazim se na dva metra od Tita, deli nas samo ograda galerije. Mišo iza mene, čim ja pozovem Tita, on će Jovanku. Ne primećujem da li nas neko popreko gleda. Tito me pogleda, nasmeši se i meni se noge odsekoše. Jedini put u životu ostala sam bez reči. Ono „Druže Tito, jeste li za ples?“ neće da pređe jezik, pa neće. Udahnula sam duboko, Tito me gleda, Mišo me gurka, ali glas ne izlazi iz grla. Konačno Mišo preseče nezgodnu situaciju, šapne mi „Kukavico!“ i odvuče me. Nisam se osvrnula da vidim kakav mi je pogled Tito uputio. I dan danas žalim za propuštenom prilikom, ali...mnoge prilike dobijate jednom u životu, do vas je kako ćete ih iskoristiti.
A kako sam uvela seksualnu revoluciju? Nisam, časna reč, ali može tako da se prevede. Meri Kvant uvela miniće, stigla moda, ali u školu ne može da uđe. U školi se nose uniforme, školske kecelje, strogo do kolena i preko. Sve na isti kalup. Bila sam vitka, sa dugom kosom do početka butina, izgledala dovoljno dobro za minić. Sašila sam mini uniformu, jedva malo ispod butina, saginjanje strogo zabranjeno. Kad sam se pojavila u gimnaziji, tajac. Najbolji đak Makarske, omladinski predsednik, član svih mogućih tela koja odlučuju o podobnosti za mlade (naprimer član komisije za odobravanje koje filmove mladi ispod 18 smeju da vide) obukla uniformu-minić, i to kakav minić! Profesori nisu ni reč rekli, meni nisu smeli. Devojke su smesta prihvatile izazov koji su jedva čekale i sutradan su sve uniforme bile skraćene na mini dužinu! Da li je time baš počela seksualna revolucija u Makarskoj, kako zamišlja moj sin, ocenite sami.
Karavana brigadira je okupila 2000 brigadira koji su gradili Jugoslaviju i mladih aktivista. Naravno, bila sam u drugoj grupi. Kolona od 50 autobusa obilazila je sva posleratna gradilišta, Šamac-Sarajevo, Brčko-Banovići itd. Stigosmo u Slavonski brod, ugostili nas vojnici u kasarni, vojnički pasulj i recitovanje uz logorske vatre. U neko doba pozvaše nas u dom kulture, velika sala sa zgodnom galerijom. Zadranin Mišo i ja smestismo se na galeriji, ostali počeli da plešu. Kad li dolaze rmpalije i strogo nas pozivaju da napustimo galeriju. Bez objašnjenja. Siđosmo u salu. Posle kraćeg vremena dolaze Tito, Jovanka i cela svita. Smeštaju se na galeriju. Čine čast Karavani brigadira. Brigadiri započinju Kozaračko kolo, cela sala igra. Utom meni pade paklena ideja na pamet:“Mišo, ja ću pozvati Tita na ples, a ti pozovi Jovanku!“. Prilazimo galeriji, nalazim se na dva metra od Tita, deli nas samo ograda galerije. Mišo iza mene, čim ja pozovem Tita, on će Jovanku. Ne primećujem da li nas neko popreko gleda. Tito me pogleda, nasmeši se i meni se noge odsekoše. Jedini put u životu ostala sam bez reči. Ono „Druže Tito, jeste li za ples?“ neće da pređe jezik, pa neće. Udahnula sam duboko, Tito me gleda, Mišo me gurka, ali glas ne izlazi iz grla. Konačno Mišo preseče nezgodnu situaciju, šapne mi „Kukavico!“ i odvuče me. Nisam se osvrnula da vidim kakav mi je pogled Tito uputio. I dan danas žalim za propuštenom prilikom, ali...mnoge prilike dobijate jednom u životu, do vas je kako ćete ih iskoristiti.
A kako sam uvela seksualnu revoluciju? Nisam, časna reč, ali može tako da se prevede. Meri Kvant uvela miniće, stigla moda, ali u školu ne može da uđe. U školi se nose uniforme, školske kecelje, strogo do kolena i preko. Sve na isti kalup. Bila sam vitka, sa dugom kosom do početka butina, izgledala dovoljno dobro za minić. Sašila sam mini uniformu, jedva malo ispod butina, saginjanje strogo zabranjeno. Kad sam se pojavila u gimnaziji, tajac. Najbolji đak Makarske, omladinski predsednik, član svih mogućih tela koja odlučuju o podobnosti za mlade (naprimer član komisije za odobravanje koje filmove mladi ispod 18 smeju da vide) obukla uniformu-minić, i to kakav minić! Profesori nisu ni reč rekli, meni nisu smeli. Devojke su smesta prihvatile izazov koji su jedva čekale i sutradan su sve uniforme bile skraćene na mini dužinu! Da li je time baš počela seksualna revolucija u Makarskoj, kako zamišlja moj sin, ocenite sami.
