[ Humor
]
28 Januar, 2012 10:19
Smehotres
Ulaze dvojica u kafanu, sedaju za sto i traže od konobara da im donese po dve ljute odmah i nešto protiv UROKA uz to.
- Rakije imam i odmah stižu, a protiv uroka ne znam šta da donesem... nisam ja vračara... niti znam šta se daje!
- Ma jok, ne to, - kaže ovaj drugi, - donesi nam nešto uz to da meznemo, da se ne bismo UROKALI odmah!!!
Kaže Marko Kraljević knezu Lazaru:
-
Kneže, kneže, evo idu Turci!
A knez će:
- Je l’ na Prvoj il’ na
Pinku?
Pitali Muju šta je bilo prije: jaje ili kokoš?
A Mujo će, sjetno:
"Bilo je prije i jaje, i kokoš, a išlo se i na more..."
Otac stigao kući pre ručka, a sin mu se igra u dvorištu loptom. Pridruži se on sinu
pa krenu zajedno da se dobacuju loptom. U jednom momentu pita sin oca:
"Tata, a kolko su tebi dali para čika Mile i mama da se igraš dok su oni gore?
[ Mudrosti s neta
]
27 Januar, 2012 12:11
Srbija...
Neko je u jednom čikaškom listu objavio:
Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u odbojci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan.
[ Moje pesme
]
26 Januar, 2012 21:14
Luna71+ moja pesma
Zagrljaj
Nežan i topao
snažan, pun srasti
onaj koji tera strahove
i sve utvare
Kad ga imamo
mislimo da će uvek trajati
da nam pripada
da je naš
Tražimo reči
da dopune zagrljaj
da budu jače
od njega
A njemu reči
ne trebaju.
Kad ga izgubimo
tek onda shvatimo
šta znači jedan
zagrljaj.
Hvala luni71 za ovako lepo viđenje moje pesme!
[ Humor
]
26 Januar, 2012 08:34
Smešuljci
Razgovaraju dva oženjena prijatelja:
"Kupio sam svojoj ženi, raspikući, knjigu "Umetnost štednje"!"
"I kakvi su rezultati?"
"Više ne pijem i ne pušim!"
"Dragi kad se venčamo imat ćemo troje dece, jednu ćerku i dva sina."
"Super, a kako znaš, već si trudna?"
"Ne, kod moje mame su!"
Mladi bračni par ne priča već tri dana. Četvrti dan žena nađe na stolu papir na kom piše:
"Probudi me sutra u sedam sati, tvoj muž."
Probudi se muž sutra u pola deset i vidi papir na kojem piše:
"Probudi se, sedam je sati, tvoja žena."
Peričin tata se vraća kući s posla, a sin ga dočeka pred vratima:
"Tata, tata, danas je mamu posetio ekolog! Već na vratima je pitao je li vazduh čist."
"Savršenih muškaraca ima na svakom uglu." - reče Bog i stvori Zemlju okruglu.
[ Moje priče
]
25 Januar, 2012 19:05
Agresivac
Nije lako raditi s ljudima. Svakakvih ljudi ima. Nekako je sve više onih sa istanjenim nervima. S druge strane, veoma poštujem i vreme drugih i svoje vreme, pa sam odavno uvela precizno zakazivanje da ljudi ne bi mnogo čekali. Imam dane u ambulanti, sestra zakazuje od određenog dana u mesecu, a za moje pacijente kojima hitno zatreba medicinski savet, imam hitne termine. Svi koji su hitni idu hitnom doktoru za taj dan. Imam i dane kad ne radim u ambulanti i kada sama zakazujem bolnička ispitivanja i vršim kontrole.
Jednom se u ambulanti pojavi nezakazan pacijent. Insistira da ga primim, dobio preporuku i hoće isključivo kod mene. Tek kad sam mu dala termin, ispostavi se da nije za njega, nego za ćerku. Dobro, neka ćerka dođe. I dođoše oboje. Dok ćerka priča intimne detalje, koje nekad majke slušaju, ali očevi nikad, ona želi da otac ostane u ambulanti i on to traži. Dobro, njihovo pravo, iako nije uobičajeno. Zakažem joj kontrolu. Jednog od onih dana kad primam samo bolničke pacijente, evo oca oko 10 h. Insistira da mu primim ćerku, a nje nigde na vidiku. Ništa hitno, ali on insistira. Znala sam da je lakše da je primim nego da se raspravljam, stari princip zbog kojeg galamdžije dobijaju i ono što im ne pripada, dok normalan svet čeka. Kažem da je dovede u 12 sati, dva sata kasnije, kad sam imala „rupicu“ u rasporedu. Ode on. Posle 15 minuta zove me direktorova zamenica.
„Neko se žali da nećete da primite!“
„Muško?“ upitam.
„Da“.
„Da li se zove L.M?“
„Da, kako znate?“
„Da li Vam je rekao da traži pregled za ćerku, ne za sebe?“
„Nije“.
„Vidite li negde pacijenta, ćerku?“
„Ne.“
„Da li Vam je poznato da danas ni po kom osnovu nisam dužna da je primim, nije hitna, ja ne primam hitne, nisam u ambulanti, radim bolničke pacijente, a da sam joj ipak zakazala da dođe u 12 h?“
„Tako? Nije to rekao“.
„A sada budite ljubazni da me više ne uznemiravate za takve gluposti. U 11,45 policajac neka bude u mojoj ordinaciji i pod tim uslovom ću ih primiti u 12h“.
Policajac je bio na vreme tu, rekao da nemam prava da sebe izlažem opasnostima od strane agresivaca i da su mi uvek na usluzi kad neko preti. U 12 sati ušli su ćerka i otac, njemu sam rekla da ostane napolju, nju sam primila i uradila sve (nije bilo ama baš ništa hitno, uzgred rečeno) i rekla da ona može da zakaže kad god joj treba, ali da otac više neće ulaziti za vreme njenog pregleda.
Pogodite da li su ponovo došli?
