Valcer

1.Kad je primljen na odeljenje, svi su se uzmuvali. Sve što je suknju nosilo počelo je da liči na suncokrete, okretalo se za njim, divilo se, kao što se divi remekdelu. Mladić je bio lep kao Apolon, visok, sjajno građen, lepo vaspitan, svaka mu na mestu. Zavideli su mi neki što je baš moj pacijent. A mene zabavljalo što svi "otkidaju" na njega. I pitam ga jednom na koga je tako lep. "I na mamu i na tatu", odgovori mi on. Majka lepotica, čuvena u kraju. A otac sveštenik, zbog kojeg su, priča se, u pravoslavnu crkvu dolazile i muslimanke i katolkinje...I jedog dana mi mladić reče da će njegov otac doći da popriča sa mnom, pita za sina. "Prepoznaćete ga", šeretski se nasmeši. Nije mislio na mantiju u kojoj je došao. Kad se pojavio na odeljenju, sve se žensko za njime okrenulo. A on ide pravo, smeška se i nosi u ruci veliku bombonijeru "Beli anđeo". Nisam ni znala da takve prave. Bombonijera je bila meni namenjena, a razgovor prijatan, sa učenim čovekom izuzetne lepote. I dan danas nasmešim se kad se setim te scene, prelep sveštenik s bombonijerom "Beli anđeo".

                                          ***********************

2. Otišao je iz manastira na Kosovu 1999. među poslednjima. Morao, iz zdravstvenih razloga, i tako i kod nas dospeo. Pomogli smo koliko smo mogli. Široke duše, duhovit, bilo je zanimljivo divaniti s njim kad bi se našlo malo vremena. Čak mi je i viceve pričao na dežurstvu, kad nema hitnih intervencija. Posle nekog vremena stiže na kontrolu, radostan što nas vidi. Dođe srdačno da mi se javi, pa zastane, lista ikonice u ruci, prelista ih nekoliko puta, gleda njih pa mene, i na kraju izabra Belog anđela i pruži mi ga...otada ga uvek  nosim uza se, kao svoj zaštitni znak.

Izjave stranaka, na Birou za zapošljavanje Obrenovac:

Izvinite, mene zanimaju ovi mikrotalasni krediti.
Ja sam u firmi proglašena kataloškim viškom.
Znate, treba mi onaj vaš kolega. Mi smo prošli put radili nešto, pa sam ja došla opet.
Izvinite što kasnim, imao sam jedan mnogo smrtan slučaj.
"Da li imate zdravstvenih problema?", "Imam, ne čujem na uši."
Ja sam došao jer mi je rečeno da se treba održati reč.
Izvinite puno, ja sam neškolovanka.
U kojoj knjižari mogu da kupim CV obrazac?
Moram doći do vas, malo pre sam bila na grupnom saslušanju.
Izvinite ja sam došao imam redovan pregled.
Ja sam profesionalni bolesnik.
Bila sam tamo na intimnom razgovoru.
"Šta ste po nacionalnosti?", "Muško, mislim, muški Srbin."

Dobar dan, ja sam došao da se prijavim. Doneo sam sve što mi treba, original i falsifikat diplome.
"Gde vam je radna knjižica?", "Pojeo je ker."

Ja sam došla za babu za novčane pare.
Izvinite, mutirala sam datum.
Zanimaju me programi ovih vladinih neorganizacija.

*kako se kunu Srbi
- Oni koji imaju platu do 20.000 din:
"LEBA MI !"
- Oni koji imaju do 40.000 din:
"SVEGA MI !"
- Oni koji imaju do 100.000 din:
"POŠTENJA MI"
- POLITIČARI i BIZNISMENI:
"NE MAK'O SE S OVOG MESTA!"

Lepo je kad dama ima dugu kosu, zar ne? A lepo i kad je devojčica dugokosa. Ima li dužina kose veze sa životom? Nema, kažete. Pa, nekad imati dugu kosu znači preživeti. Ne verujete? Ispričaću vam, pa prosudite!
Imala sam 5 godina i dugu crnu kosu ispod struka, najčešće spletenu u duge pletenice, da ne smetaju živahnoj devojčici koja ceo dan provodi na obali mora loveći rakove, pecajući ribice, skupljajući školjke i ogrce. U Sućuraj, ljupko mestašce na rtu Hvara, gde sam provodila leta kod mojih, svraćao je parobrod, tada glavno prevozno sredstvo. U parobrod se ulazi preko daske između broda i rive. Došla je mama da me odvede, a baka mi poklonila šarenu vunicu. Veselo trčim na obalu, sakrivajući vunicu u ručicama.  U brod ulaze putnici, motori se zahuktali, parobrod se ljulja pred polazak, do obale jedva metar. Sada nije zdravo boraviti u moru između parobroda i obale, brod može lako potopiti nekog, a i zgnječiti o kamenu rivu. Naravno, niko pametan se tu ne kupa, ali ko će zabraniti devojčici da trči i žurno uleće u parobrod preko daske bez ograde? I da se sudari s debeljkom koji prelazi dasku, i upadne u more? A još ne zna da pliva! Odmah je primećeno da sam upala, nisu me čuli, samo su videli da sam nestala. Sućurani se sjatili na obalu, viču: "Seko, pruži ruke!", ali Seka ne pruža, batrga se u moru i pokušava da ne ukvasi vunu! Na pamet mi ne pada da sam u opasnosti. Dvojica brzo zaključiše da vremena za gubljenje nema, jedan leže na rivu, drugi ga uhvati za noge, i prvi se spusti niz obalu, uhvati me za pletenice i izvuče iz vode. Aplauz na rivi, svi oduševljeni ! Ja nisam baš oduševljena što su me vukli za kosu, ne shvatam opasnost, samo oduševljeno otvaram ruke: vunica ostala suva!
Kad sam se kao mnogo starija odlučila da odsečem dugu kosu, neki su me podsećali da toj kosi verovatno dugujem život!

 Počasti žena sebe faceliftingom za rođendan i bude veoma zadovoljna rezultatom. Na putu do kuće zaustavi se u butiku, pa na izlazu upita prodavca:
"Nadam se da Vas ne gnjavim, ali šta mislite koliko godina imam?"
"35." - odgovori prodavac,
a žena će na to: "Ustvari, imam 47."i sva zadovoljna iziđe iz butika.
Skokne zatim do Mekdoonaldsa i nakon što naruči jelo, upita čoveka za kasom:
" Nadam se da Vas ne gnjavim, ali šta mislite koliko godina imam?"
" 29.- odgovori tip za kasom.
"Ustvari,imam 47." - iziđe sva srećna i zadovoljna.
Dok je na stanici čekala autobus, zapita jednog starca isto pitanje.
Starac će: "Ja imam 85 godina, pa moj vid nije kao što je nekad bio, a kad sam bio mlađi imao sam vatreni način da doznam Vaše godine, samo bi u tom slučaju morao zavući ruku u vaše gaćice."
Kako nije bilo nikog nakolo, a znatiželja čini svoje, žena pristane. Stari zavuče ruku u njene gaće, nežno čeprka nekoliko trenutaka, zatim izvadi ruku iz gaća pa kaže:
"47."
Žena uzvikne: " Pa to je neverovatno!! Kako ste pogodili!?"    
"Pa, bio sam iza Vas u Mekdonaldsu!".

Ulazi prelepa plavuša u trgovinu sa životinjama, da kupi neku egzotičnu životinju. Posle malo razgledanja, opazi kutiju sa žabama.Na kutiji je pisalo: Žablji sex! Garantovano uspešno! Jedna žaba 300 evra!
Ako ne budete zadovoljni, vraćamo novac! Uputstva priložena.Plavuša pogleda oko sebe da li je neko gleda, i šapnu prodavcu: "uzimam jednu."
Prodavac uze jednog žapca, dade joj i listić i reče:"pažljivo sledite uputstvo."Devojka klimnu i brzo ođe kući. Odmah po dolasku, uze listić i započe slediti  uputstvo:
1. Istuširajte se.
2. Namirišite se s najboljim parfemom.
3. Obucite najbolje sexi rublje.
4. Lezite u krevet i postavite žapca na pravo mesto.Ispoštovala je čitavu proceduru, legla u postelju, postavila žapca na pravo mesto, ali na njeno iznenađenje, ništa se nije dogodilo! Plavuša poče da kipti od besa,misleći da su je još jednom prešli.
Još jednom pročita uputstva i opazi u donjem uglu listića sitnu poruku:"Ako imate bilo kakve probleme, pozovite odmah trgovinu sa životinjama."
Odmah je nazvala. Muški glas na drugi strani joj odgovori: "Odmah dolazim!" Posle pet minuta se začu zvonce.
Plavuša mu objasni: "Vidite, napravila sam sve kao što piše u uputstvu, ali ta prokleta životinja samo sedi tamo."
Muškarac sav zabrinut uze žapca, pogleda ga direktno u oči i ozbiljnim mu glasom reče: "A sad me dobro slušaj! Ovo je POSLEDNJI  put da ti ja pokazujem!"

Prvi čin
Pre 14 godina bile su  naizgled savršene drugarice, nerazdvojne na svakom putovanju, perfektno organizovane. Mira je bila nepoznata, Una popularna i uvek je privlačila pozitivnu energiju oko sebe. Vredelo se s njom družiti, šarmantno i korisno. U svakodnevnici, kad se ne putuje, Una je pozivala kod sebe, delila svoj dom i svoje srce. Mira je svoje zadržavala za sebe, ne otkrivajući se, nikad ne zovući u svoj dom. Una se nadala, shvatiće, otvoriće se...umesto toga, doživela je izdaju, nož u leđa kad se nije nadala. Njihovo drugarstvo, koje je ličilo da će preći u prijateljstvo, rasulo se u paramparčad. Uni je bilo žao, ali  se morala pomiriti s time da ima jednu drugaricu manje. Otpisala je i vrednu knjigu koju joj je pozajmila kad je Miri bila potrebna, a koju nije vratila ni po prestanku potrebe, pre 10 godina.  Na javnim mestima Mira se trudila da drugima pokaže kako su one još uvek bliske, Una je puštala ljubazno da bude blizu, ali nikad više kao nekad, s poverenjem. Zato Mira nije shvatila kad ju je Una promovisala za veoma značajan skup  pre 2 godine i dala joj glavnu ulogu,  da od nepoznate postane zvezda dana...znala je da to Una nije morala, da je to bio njen principijelni stav, ako je neko u nečemu najbolji, da mu treba dati šansu, a u pitanjima vere Mira je znala mnogo. Zahvalila se Mira na šansi i nije razumela zašto je umesto uzvraćanja nožem u leđa dobila redak dar.

Drugi čin
Una je oduvek volela da o sebi misli kao o ateisti. Priznavala je moć prirode, moć čoveka, ali nije razumevala koncept Boga niti je želela da ga razume. Mnogi su pokušavali da joj, prilično agresivno, „pojasne“ ta pitanja, što je nju još više odbijalo. Provela je popriličan deo svoga veka kao bezverac. I onda je pre nekoliko meseci srela njega. Sve su se kockice mozaika poklopile da bi se oni sreli. Samo spolja je izgledalo slučajno, a i Dobrica i Una su znali da se nisu slučajno sreli i da to poznanstvo ima dublju pozadinu. On je čak osećao da ima neki zadatak u vezi nje, da ga je Bog poslao na njen put da joj pomogne. Nije to bila ljubav, mada je drugima izgledalo tako. Bilo je to bezrezervno uzajamno poverenje, prijateljstvo kakvo ni on ni ona nisu ranije iskusili. Uživali su  u razgovorima i druženjima, podsticali jedno drugo, podržavali. Na svoje iznenađenje, Una je počela da ga pažljivo sluša dok je pričao o Bogu, o svojoj čistoj veri. Slušala i sve više razumevala. Kad je predložio da se upiše u školu pravoslavlja, da se krsti,  osećao je: ili će ona odmah prihvatiti ili nikada...a šteta bi bila da ne prihvati. Znao je da kod nje nema premišljanja, ako je ubeđena da je nešto ispravno, uradiće to u najkraćem roku. Kad ga je zamolila da pomogne, organizovao je sve. A kad je to završio, poželela je nešto njoj sasvim prirodno, a  njemu iznenađujuće lepo: da joj bude kum na krštenju. Dogovorili su se o datumu, mestu, okruženju, lako, jednostavno. Objasnio joj je da sledećih dana treba da posti i onda se pričesti. Ona je odlučila u kojoj će se velikoj crkvi  pričestiti, u onoj gde ju je Dobrica vodio na časove vere.

Treći čin
Pet dana pre krštenja, pre nekoliko dana, Mira se  javila  Uni da treba doći do nje. Nešto službeno, mislila je Una. Mira je došla zbunjena, donela je knjigu koju je dugovala 10 godina, reče, odnekud se samo "pojavila" ispod mnoštva knjiga, na njeno iznenađenje. Uz knjigu je dodala poklone. Tek kad je izenađena Una izvadila "Molitvenik" i "Novi zavet" iz poklon kese, Mira  je ispričala da je dva dana pre dolaska sanjala san, kako se Una nalazi u velikoj crkvi u redu za pričest i srećna je. Izgledala je iskreno zbunjena tim snom, i uopšte, činilo se da ni njoj samoj nije jasno zašto je došla. Kao da je poslana po zadatku koji nije mogla da odbije, a nije ga razumela. Izvršila je zadatak, otišla, i tek kasnije Una joj je priznala da planira krštenje i posle toga pričest, da je njen san predskazanje. Dobrica se oduševio ovim  događajem, smatrao je to jasnim znakom koji je Uni poslao Bog da planira ispravan čin. Una je isto tako shvatila neverovatan događaj. U mozaiku sve su kockice došle na svoje mesto.