Lepo je kad dama ima dugu kosu, zar ne? A lepo i kad je devojčica dugokosa. Ima li dužina kose veze sa životom? Nema, kažete. Pa, nekad imati dugu kosu znači preživeti. Ne verujete? Ispričaću vam, pa prosudite!
Imala sam 5 godina i dugu crnu kosu ispod struka, najčešće spletenu u duge pletenice, da ne smetaju živahnoj devojčici koja ceo dan provodi na obali mora loveći rakove, pecajući ribice, skupljajući školjke i ogrce. U Sućuraj, ljupko mestašce na rtu Hvara, gde sam provodila leta kod mojih, svraćao je parobrod, tada glavno prevozno sredstvo. U parobrod se ulazi preko daske između broda i rive. Došla je mama da me odvede, a baka mi poklonila šarenu vunicu. Veselo trčim na obalu, sakrivajući vunicu u ručicama.  U brod ulaze putnici, motori se zahuktali, parobrod se ljulja pred polazak, do obale jedva metar. Sada nije zdravo boraviti u moru između parobroda i obale, brod može lako potopiti nekog, a i zgnječiti o kamenu rivu. Naravno, niko pametan se tu ne kupa, ali ko će zabraniti devojčici da trči i žurno uleće u parobrod preko daske bez ograde? I da se sudari s debeljkom koji prelazi dasku, i upadne u more? A još ne zna da pliva! Odmah je primećeno da sam upala, nisu me čuli, samo su videli da sam nestala. Sućurani se sjatili na obalu, viču: "Seko, pruži ruke!", ali Seka ne pruža, batrga se u moru i pokušava da ne ukvasi vunu! Na pamet mi ne pada da sam u opasnosti. Dvojica brzo zaključiše da vremena za gubljenje nema, jedan leže na rivu, drugi ga uhvati za noge, i prvi se spusti niz obalu, uhvati me za pletenice i izvuče iz vode. Aplauz na rivi, svi oduševljeni ! Ja nisam baš oduševljena što su me vukli za kosu, ne shvatam opasnost, samo oduševljeno otvaram ruke: vunica ostala suva!
Kad sam se kao mnogo starija odlučila da odsečem dugu kosu, neki su me podsećali da toj kosi verovatno dugujem život!