Valcer

Zamoliše me da odem na koncert Toma Džonsa umesto njih. Teško žabu u vodu naterati. Mladost mi obeležiše njegovi hitovi. Jeste da je u skoro punoj Areni bilo desetak ljudi s pravim maskama (novi modni hit?), ali sumnjam da su virusi opstali u tolikoj pozitivnoj energiji kojom je Tom Džons preplavio Arenu. Sa 69 godina, šarmantan, nestašnog osmeha, fenomenalnog glasa, vrlo živahan, podigao je celu salu na noge. Sve generacije su otplesale njegov koncert. Očekivala sam uglavnom moje vršnjake, no mlađih je bilo mnogo više, i najviše su uživali. "Dilajlu" je pevala u horu cela Arena. Kad se prolomilo "I'll never fall in love again", pesma koju je proslavio kad je imao 24 godine, sala je bila u euforiji. Ne, Tome, ne mogu ti obećati da se neću ponovo zaljubiti.  Ali kad si mi onako lepo otpevao "Save the last dance for me", evo, poslednji ples rado ću sačuvati za tebe...reci samo kad i gde :)

Znali su se dugo pre nego što su im se pogledi jednom sreli „onako“, do srži,  dok nisu oboje osetili da  staro drugarstvo prestaje da bude samo drugarstvo. Obadvoma je to predstavljalo iznenađenje, do juče jedva da su primećivali da je ono drugo suprotnog pola, da je on zgodan, predivnog osmeha, da je ona lepa, duge kose...Da li se nestašni Amor igrao, pa im greškom poslao strelice, koje se zariše u srce, pa progledaše i drugim očima videše jedno drugo? Nikad neće znati. Uživali su u zajedničkim tajnim trenucima, nalazili se maštovito, skriveno, na obali mora, na obali rečice u toku omladinskih „akcija“, svuda gde drugih nema...U plesu se topio u njenoj kosi.
Naravno, brzo su „otkriveni“ i njena majka je već imala primedbe. Ne na njega, njemu se nije imalo šta prigovoriti, nego na njegovog oca, poznatog zavodnika...ne daj Bože, pa da postanu „prijatelji“ preko mladih...Zašto je dozvolila da je majka ubedi da treba prekinuti tu ljubav? Zašto  je njeno ubeđivanje bilo jače od zova srca? Kasnije je samoj sebi prebacivala da ga nije dovoljno volela kad je mogla da ga ostavi i kad nije shvatila koliku je dragocenost imala u njemu.
Otišla je na jednu stranu na studije, on na drugu. Mislila je da će se opravdano ljutiti na nju. Godinama su im se putevi povremeno preplitati, nikad joj prekornu reč nije uputio, uvek je sretao toplo, srdačno, radovao joj se. Ona je zasnovala porodicu, on takođe. Kad bi se sreli, ispričao bi joj šta se dešava u njegovom životu, zainteresovano slušao njene priče. 
 I mnoge su godine prošle, oboje postali u svojim oblastima ugledni ljudi, na raznim  stranama. Njegov je otac umro, a on najpoželjniji neslobodan muškarac.. „Ostala si uvijek ista“ kao da je za njih pisana...Njemu je uvek bila ista, kao da nije primećivao teret godina na njoj. I kad su im se pogledi ponovo „onako“ sreli, ponovo se probudila stara vatra. Nežno je prešao prstima preko njenog lica, najnežniji dodir usana...i to je bilo sve što su jedno drugome dozvolili. Ona je sebi ponavljala da nema pravo da mu unosi nemir, da nema pravo na njega...i preplitala je svoj put retko s njegovim, samo na redak nežni dodir u prolazu, nevidljiv svima sem njima. Rekao bi joj poneki stih, rastopio je pogledom...pa bi se vratili svako svojoj  veoma udaljenoj svakodnevnici.
Sada je majci bilo žao što ih je rastavila, sad kad je znala da ona nije srećna u svom izboru, i kad njegov otac više nije predstavljao problem. Ali, sada je ona njega štitila i molila je da mu ne kvari sreću, da ne unosi nemir u njegov život, da se ne „pronesu glasovi“ koji bi njemu poremetili brak. Znala je da je majka sada u pravu. I ostaće njih dvoje svako na svojoj strani, dok deca ne odu svojim putevima. Možda će se jednom naći na obali mora, slobodni i sami, i pitati gde su ostavili mladost. Da li će im i tada pogledi otkrivati neugaslu toplinu koju su jedno za drugo sačuvali?

Kupila Fata ormar iz delova u IKEI. Donela kući i sama sastavila. Međutim, čim je prvi tramvaj prošao ulicom, ormar se sav raspao. Nazove Fata IKEU  i oni joj obećaju da ce joj poslati novi ormar i da će doći njihov čovjek da ga stručno sastavi. Dođe čovek, sastavi ormar, ali čim je otišao i čim je prvi tramvaj prošao, ormar se opet raspadne. Nazove Fata opet, opet dobije novi ormar, ali ovaj put covek odluči
da ostane da se lično uveri šta se to dešava sa ormarom kad prođe tramvaj. Sastavi on ormar i uđe u njega da proveri je li sve u redu, a u tom trenutku iznenada se vraća Mujo sa službenog puta i zatekne ga u ormaru. Mujo naravno sav preneražen, pogleda u njega, pa u Fatu, pa upita šta ovaj radi u ormaru, na šta će Fata:
''Nećeš vjerovati - čeka tramvaj..."

Sedamnaesti rođendan, zar to već samo po sebi nije savršeno? Dan prelep, samo se poželeti može takav. Društvo se okuplja kod mene, pristižu gosti, stižu lepi pokloni. Divan osmeh sa boricama smejalicama u prvom  planu, iza njega buket crvenih ruža i knjige...gde sam se zagubila, pojma nemam, ali teško da sam ostala pri sebi dok sam primala ruže. Malo se poslužismo, pa svi zajedno u minibusić i na terasu iznad mora. Romantična živa muzika, pored bazena, more šumi u noći. Njegova ruka je ispod moje duge kose, nestašno sakrivena dok plešemo. Može li ovaj ples trajati večno? Može li muzika svirati do zore, pauza mi nije potrebna? Veče se bliži kraju, celo društvo se vraća, ja vidim samo njega. Praćenje kući ide malo dužim putem, uz more. Dok borovi šuškaju šišarkama i noćni vetar mrsi moju kosu, a obluci kameni beže nam pod nogama, na usne mi spušta prvi poljubac. Da li je planeta stala? Da li se vreme zaustavilo?
Savršeni dan završava se u ponoć, nisam nigde izgubila cipelicu, tražio me još neko vreme po osmehu...ja ga tražim u sećanjima.

E pa, kum Šuky je prozvan, a nema pristup netu, pa me zamolio da napišem njegovu verziju savršenog dana i pozdravim društvo na blogu.

Blog-dan by Šuky
Savršen dan je doručak uz novine i čaj kod Voje,
posle toga malo nauke kod Pričalice,
pred ručak par viceva kod sanjarenja i po neka lepa priča ili stih,
ručak kod domacice uz domaće priče anam,
malo skitanja posle ručka kod komšija grlice, poluuspavanke, krila, stepskog, vilabezkrila...
i sve tako do kasno u noć kad se uz nesanicu sakupimo kod mandraka na prelo uz vatru i priče iz davnina koje se slušaju bez daha...
Lakunoć!
 
PS. Suky by SMS