Valcer

Večernje sunce
kroz talas gleda
oko moje.
Dan smiraju ide,
još jedan
zlaćan sećanjima.
Svaki dan bez tebe
odonda
i do kraja dana
u nepovrat izgubljen.

Ljudi se različito ponašaju kad se raziđu, neki neće ni da čuju za "bivšu" ili "bivšeg", neki im žele sve najbolje, neki im smišljaju smicalice, svete se. A neki se tek onda pokažu pravim  ljudima.
Kažem tako mom mladom pacijentu da i partnerka treba da leči infekciju hlamidijama, koju pronađoh kod njega.
"Ja sada nemam  partnerku", reče on. "A da li je mogla da ova infekcija bude pre 6 meseci?"
"Bila je sigurno".
"Onda sam imao partnerku. Da li bih trebao njoj reći šta lečim?"
"Bilo bi to veoma lepo od Vas!" rekoh. "Ako ste u nekom kontaktu".
"Nismo, ali potrudiću se, za njeno dobro! Da li biste je primili?"
Pristadoh. I posle nekoliko dana pristigne snebivljiva devojka, neprijatno joj što je došla, kaže ko joj je zakazao pregled kod mene. Naravno, imala je i ona infekciju, podelih joj savete, terapiju, i kad je izlazila, dozvolih sebi slobodu da joj kažem:
"Tog ste momka trebali zadržati!"

Kaže Nadalov sin ocu:
„Tata, tata i ja bih da igram tenis ko Djokovic”.
A Nadal mu odgovara:
„I tata bi, sine”!!!!!

Policajac: " Jel' znate da ne smete psa voziti na prednjem sedištu ?!"
"Vozač: " Ali to je plišani pas!!!"
Policajac:  " Rasa nije bitna "

Ulazi Bosanac u foto-radnju i daje slike da se izrade.
Zaposleni: " 10x15?"
Bosanac:  " 150, što pitaš?"

Sastali se jednog dana Mujo i Haso i pričali o svojim ženama. Kaže Mujo:
• Moja žena je pjevač’ca, a tvoja?
• Moja je muz’čarka.
• A koji instrument svira?
• Ne svira nijedan instrument, muze krave!

Imala sam duhovitog i veoma radoznalog kolegu. Majstor da napravi šalu ni iz čega. Ozbiljan  kad treba. I jednog popodneva on baš na udarnom mestu na ulazu, i policajac u punoj opremi, strog i ozbiljan, ide ka njemu, i kad se ovaj već zaledio, zapita ga: "Izvinite, da li je tu doktorka sanjarenja56?". Njemu pade kamen sa srca. Sutradan popodne opet on na istom mestu, u susret mu ide vladika u punoj vladičanskoj odori, on ne veruje svojim očima (ipak je to bolnica, koja još nema svog duhovnika), pa se zabezeknuo, a vladika mu prilazi i ljubazno pita: "Izvinite, gde mogu naći doktorku sanjarenja56?". Sledećeg dana kolega mi se žali da ga stresiram, i ako se sledećeg dana pojave dve kaluđerice i traže mene, on daje otkaz! Odgovorih : "Ne mogu da ih zovnem da dođu sutra, može li prekosutra?".
Siroti moj kolega, ko zna ko mu se sledećih dana priviđao kako mu prilazi!!

Imali smo sreću da živimo u vreme "sveca koji hoda", partrijarha Pavla. Teško da ovi prostori poznaju boljeg, i da će ga poznavati. Imao je izražen smisao za humor, pa su ostale i anegdote o njemu da se prepričavaju.

Kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, u dahu je izustio:
- To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad.

Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijaršiji, prvo se našalio na svoj račun:
- Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo čudo.

Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane „?” kad je video patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu”, a patrijarh mu je na to odgovorio:
- Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo.

Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže:
- Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.

U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom” o pojasu. Na to je rekao:
- Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.
 
Pošto je bio poznat da ide kroz Patrijaršiju i gasi sijalice kako se “uzalud ne bi trošila struja”, jednom je uhvatio mladog činovnika da posle radnog vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je čuo patrijarhov glas iza leđa, sledio se, a Pavle mu je rekao:
- A ti na to trošiš struju?

Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su autobusi “prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu Ciganliju” i da nije zgodno, patrijarh nije popustio:
- Znate, svako vidi ono što želi.

Izlazeći iz Patrijaršije, upitao je svog pratioca:
- Čija su to tolika luksuzna kola parkirana?
- Naših vladika. Došli su njima na Sabor - odgovorio je pratilac.
- O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?! - duhovito je prokomentarisao gospodin Pavle.

-Kad je na jednom prijemu bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, patrijarh mu je odgovorio:
- Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći!