Valcer

 Počasti žena sebe faceliftingom za rođendan i bude veoma zadovoljna rezultatom. Na putu do kuće zaustavi se u butiku, pa na izlazu upita prodavca:
"Nadam se da Vas ne gnjavim, ali šta mislite koliko godina imam?"
"35." - odgovori prodavac,
a žena će na to: "Ustvari, imam 47."i sva zadovoljna iziđe iz butika.
Skokne zatim do Mekdoonaldsa i nakon što naruči jelo, upita čoveka za kasom:
" Nadam se da Vas ne gnjavim, ali šta mislite koliko godina imam?"
" 29.- odgovori tip za kasom.
"Ustvari,imam 47." - iziđe sva srećna i zadovoljna.
Dok je na stanici čekala autobus, zapita jednog starca isto pitanje.
Starac će: "Ja imam 85 godina, pa moj vid nije kao što je nekad bio, a kad sam bio mlađi imao sam vatreni način da doznam Vaše godine, samo bi u tom slučaju morao zavući ruku u vaše gaćice."
Kako nije bilo nikog nakolo, a znatiželja čini svoje, žena pristane. Stari zavuče ruku u njene gaće, nežno čeprka nekoliko trenutaka, zatim izvadi ruku iz gaća pa kaže:
"47."
Žena uzvikne: " Pa to je neverovatno!! Kako ste pogodili!?"    
"Pa, bio sam iza Vas u Mekdonaldsu!".

Ulazi prelepa plavuša u trgovinu sa životinjama, da kupi neku egzotičnu životinju. Posle malo razgledanja, opazi kutiju sa žabama.Na kutiji je pisalo: Žablji sex! Garantovano uspešno! Jedna žaba 300 evra!
Ako ne budete zadovoljni, vraćamo novac! Uputstva priložena.Plavuša pogleda oko sebe da li je neko gleda, i šapnu prodavcu: "uzimam jednu."
Prodavac uze jednog žapca, dade joj i listić i reče:"pažljivo sledite uputstvo."Devojka klimnu i brzo ođe kući. Odmah po dolasku, uze listić i započe slediti  uputstvo:
1. Istuširajte se.
2. Namirišite se s najboljim parfemom.
3. Obucite najbolje sexi rublje.
4. Lezite u krevet i postavite žapca na pravo mesto.Ispoštovala je čitavu proceduru, legla u postelju, postavila žapca na pravo mesto, ali na njeno iznenađenje, ništa se nije dogodilo! Plavuša poče da kipti od besa,misleći da su je još jednom prešli.
Još jednom pročita uputstva i opazi u donjem uglu listića sitnu poruku:"Ako imate bilo kakve probleme, pozovite odmah trgovinu sa životinjama."
Odmah je nazvala. Muški glas na drugi strani joj odgovori: "Odmah dolazim!" Posle pet minuta se začu zvonce.
Plavuša mu objasni: "Vidite, napravila sam sve kao što piše u uputstvu, ali ta prokleta životinja samo sedi tamo."
Muškarac sav zabrinut uze žapca, pogleda ga direktno u oči i ozbiljnim mu glasom reče: "A sad me dobro slušaj! Ovo je POSLEDNJI  put da ti ja pokazujem!"

Prvi čin
Pre 14 godina bile su  naizgled savršene drugarice, nerazdvojne na svakom putovanju, perfektno organizovane. Mira je bila nepoznata, Una popularna i uvek je privlačila pozitivnu energiju oko sebe. Vredelo se s njom družiti, šarmantno i korisno. U svakodnevnici, kad se ne putuje, Una je pozivala kod sebe, delila svoj dom i svoje srce. Mira je svoje zadržavala za sebe, ne otkrivajući se, nikad ne zovući u svoj dom. Una se nadala, shvatiće, otvoriće se...umesto toga, doživela je izdaju, nož u leđa kad se nije nadala. Njihovo drugarstvo, koje je ličilo da će preći u prijateljstvo, rasulo se u paramparčad. Uni je bilo žao, ali  se morala pomiriti s time da ima jednu drugaricu manje. Otpisala je i vrednu knjigu koju joj je pozajmila kad je Miri bila potrebna, a koju nije vratila ni po prestanku potrebe, pre 10 godina.  Na javnim mestima Mira se trudila da drugima pokaže kako su one još uvek bliske, Una je puštala ljubazno da bude blizu, ali nikad više kao nekad, s poverenjem. Zato Mira nije shvatila kad ju je Una promovisala za veoma značajan skup  pre 2 godine i dala joj glavnu ulogu,  da od nepoznate postane zvezda dana...znala je da to Una nije morala, da je to bio njen principijelni stav, ako je neko u nečemu najbolji, da mu treba dati šansu, a u pitanjima vere Mira je znala mnogo. Zahvalila se Mira na šansi i nije razumela zašto je umesto uzvraćanja nožem u leđa dobila redak dar.

Drugi čin
Una je oduvek volela da o sebi misli kao o ateisti. Priznavala je moć prirode, moć čoveka, ali nije razumevala koncept Boga niti je želela da ga razume. Mnogi su pokušavali da joj, prilično agresivno, „pojasne“ ta pitanja, što je nju još više odbijalo. Provela je popriličan deo svoga veka kao bezverac. I onda je pre nekoliko meseci srela njega. Sve su se kockice mozaika poklopile da bi se oni sreli. Samo spolja je izgledalo slučajno, a i Dobrica i Una su znali da se nisu slučajno sreli i da to poznanstvo ima dublju pozadinu. On je čak osećao da ima neki zadatak u vezi nje, da ga je Bog poslao na njen put da joj pomogne. Nije to bila ljubav, mada je drugima izgledalo tako. Bilo je to bezrezervno uzajamno poverenje, prijateljstvo kakvo ni on ni ona nisu ranije iskusili. Uživali su  u razgovorima i druženjima, podsticali jedno drugo, podržavali. Na svoje iznenađenje, Una je počela da ga pažljivo sluša dok je pričao o Bogu, o svojoj čistoj veri. Slušala i sve više razumevala. Kad je predložio da se upiše u školu pravoslavlja, da se krsti,  osećao je: ili će ona odmah prihvatiti ili nikada...a šteta bi bila da ne prihvati. Znao je da kod nje nema premišljanja, ako je ubeđena da je nešto ispravno, uradiće to u najkraćem roku. Kad ga je zamolila da pomogne, organizovao je sve. A kad je to završio, poželela je nešto njoj sasvim prirodno, a  njemu iznenađujuće lepo: da joj bude kum na krštenju. Dogovorili su se o datumu, mestu, okruženju, lako, jednostavno. Objasnio joj je da sledećih dana treba da posti i onda se pričesti. Ona je odlučila u kojoj će se velikoj crkvi  pričestiti, u onoj gde ju je Dobrica vodio na časove vere.

Treći čin
Pet dana pre krštenja, pre nekoliko dana, Mira se  javila  Uni da treba doći do nje. Nešto službeno, mislila je Una. Mira je došla zbunjena, donela je knjigu koju je dugovala 10 godina, reče, odnekud se samo "pojavila" ispod mnoštva knjiga, na njeno iznenađenje. Uz knjigu je dodala poklone. Tek kad je izenađena Una izvadila "Molitvenik" i "Novi zavet" iz poklon kese, Mira  je ispričala da je dva dana pre dolaska sanjala san, kako se Una nalazi u velikoj crkvi u redu za pričest i srećna je. Izgledala je iskreno zbunjena tim snom, i uopšte, činilo se da ni njoj samoj nije jasno zašto je došla. Kao da je poslana po zadatku koji nije mogla da odbije, a nije ga razumela. Izvršila je zadatak, otišla, i tek kasnije Una joj je priznala da planira krštenje i posle toga pričest, da je njen san predskazanje. Dobrica se oduševio ovim  događajem, smatrao je to jasnim znakom koji je Uni poslao Bog da planira ispravan čin. Una je isto tako shvatila neverovatan događaj. U mozaiku sve su kockice došle na svoje mesto.

Zamoliše me da odem na koncert Toma Džonsa umesto njih. Teško žabu u vodu naterati. Mladost mi obeležiše njegovi hitovi. Jeste da je u skoro punoj Areni bilo desetak ljudi s pravim maskama (novi modni hit?), ali sumnjam da su virusi opstali u tolikoj pozitivnoj energiji kojom je Tom Džons preplavio Arenu. Sa 69 godina, šarmantan, nestašnog osmeha, fenomenalnog glasa, vrlo živahan, podigao je celu salu na noge. Sve generacije su otplesale njegov koncert. Očekivala sam uglavnom moje vršnjake, no mlađih je bilo mnogo više, i najviše su uživali. "Dilajlu" je pevala u horu cela Arena. Kad se prolomilo "I'll never fall in love again", pesma koju je proslavio kad je imao 24 godine, sala je bila u euforiji. Ne, Tome, ne mogu ti obećati da se neću ponovo zaljubiti.  Ali kad si mi onako lepo otpevao "Save the last dance for me", evo, poslednji ples rado ću sačuvati za tebe...reci samo kad i gde :)

Znali su se dugo pre nego što su im se pogledi jednom sreli „onako“, do srži,  dok nisu oboje osetili da  staro drugarstvo prestaje da bude samo drugarstvo. Obadvoma je to predstavljalo iznenađenje, do juče jedva da su primećivali da je ono drugo suprotnog pola, da je on zgodan, predivnog osmeha, da je ona lepa, duge kose...Da li se nestašni Amor igrao, pa im greškom poslao strelice, koje se zariše u srce, pa progledaše i drugim očima videše jedno drugo? Nikad neće znati. Uživali su u zajedničkim tajnim trenucima, nalazili se maštovito, skriveno, na obali mora, na obali rečice u toku omladinskih „akcija“, svuda gde drugih nema...U plesu se topio u njenoj kosi.
Naravno, brzo su „otkriveni“ i njena majka je već imala primedbe. Ne na njega, njemu se nije imalo šta prigovoriti, nego na njegovog oca, poznatog zavodnika...ne daj Bože, pa da postanu „prijatelji“ preko mladih...Zašto je dozvolila da je majka ubedi da treba prekinuti tu ljubav? Zašto  je njeno ubeđivanje bilo jače od zova srca? Kasnije je samoj sebi prebacivala da ga nije dovoljno volela kad je mogla da ga ostavi i kad nije shvatila koliku je dragocenost imala u njemu.
Otišla je na jednu stranu na studije, on na drugu. Mislila je da će se opravdano ljutiti na nju. Godinama su im se putevi povremeno preplitati, nikad joj prekornu reč nije uputio, uvek je sretao toplo, srdačno, radovao joj se. Ona je zasnovala porodicu, on takođe. Kad bi se sreli, ispričao bi joj šta se dešava u njegovom životu, zainteresovano slušao njene priče. 
 I mnoge su godine prošle, oboje postali u svojim oblastima ugledni ljudi, na raznim  stranama. Njegov je otac umro, a on najpoželjniji neslobodan muškarac.. „Ostala si uvijek ista“ kao da je za njih pisana...Njemu je uvek bila ista, kao da nije primećivao teret godina na njoj. I kad su im se pogledi ponovo „onako“ sreli, ponovo se probudila stara vatra. Nežno je prešao prstima preko njenog lica, najnežniji dodir usana...i to je bilo sve što su jedno drugome dozvolili. Ona je sebi ponavljala da nema pravo da mu unosi nemir, da nema pravo na njega...i preplitala je svoj put retko s njegovim, samo na redak nežni dodir u prolazu, nevidljiv svima sem njima. Rekao bi joj poneki stih, rastopio je pogledom...pa bi se vratili svako svojoj  veoma udaljenoj svakodnevnici.
Sada je majci bilo žao što ih je rastavila, sad kad je znala da ona nije srećna u svom izboru, i kad njegov otac više nije predstavljao problem. Ali, sada je ona njega štitila i molila je da mu ne kvari sreću, da ne unosi nemir u njegov život, da se ne „pronesu glasovi“ koji bi njemu poremetili brak. Znala je da je majka sada u pravu. I ostaće njih dvoje svako na svojoj strani, dok deca ne odu svojim putevima. Možda će se jednom naći na obali mora, slobodni i sami, i pitati gde su ostavili mladost. Da li će im i tada pogledi otkrivati neugaslu toplinu koju su jedno za drugo sačuvali?

Kupila Fata ormar iz delova u IKEI. Donela kući i sama sastavila. Međutim, čim je prvi tramvaj prošao ulicom, ormar se sav raspao. Nazove Fata IKEU  i oni joj obećaju da ce joj poslati novi ormar i da će doći njihov čovjek da ga stručno sastavi. Dođe čovek, sastavi ormar, ali čim je otišao i čim je prvi tramvaj prošao, ormar se opet raspadne. Nazove Fata opet, opet dobije novi ormar, ali ovaj put covek odluči
da ostane da se lično uveri šta se to dešava sa ormarom kad prođe tramvaj. Sastavi on ormar i uđe u njega da proveri je li sve u redu, a u tom trenutku iznenada se vraća Mujo sa službenog puta i zatekne ga u ormaru. Mujo naravno sav preneražen, pogleda u njega, pa u Fatu, pa upita šta ovaj radi u ormaru, na šta će Fata:
''Nećeš vjerovati - čeka tramvaj..."