Valcer

U smiraj dana
kad sunce na spavanje krene
i oblake rumenilom oboji,
duša moja kao cvetak poljski
latice sklapa
da san dočeka,
bez tebe...

Priroda sve od sebe daje
al duša ište, traži
a bol ne haje...

(dodatak mandrak72)

Sreli se Suljo i Mujo nakon 50 godina, kao osamdesetogodišnjaci, izljubiše se oni i Mujo ga pozva kući na kafu.
Sjedoše oni na terasu a Mujo kaže ženi: " Ljubavi,hajd nam skuhaj kaficu."......Ona donese.
Nakon pola sata kaže Mujo: " Srećo, hajd nam donesi po rakijicu"....ona uradi.
Prođe malo a Mujo će: "Pile hajd nam nasjeci nesto za mezu".......donese ona.
Suljo, čudeći se, kaže Muji: "Jarane svaka ti čast, divim ti se majke mi! Nakon 58 godina braka ti svoju ženu još uvijek oslovljavaš sa ljubavi, kuco, maco.....stvarno super !
A Mujo će: "Aaaaaaaaa, jarane, ma nije to ljubav, nego ti ja već 15 godina nemam pojma kako se ova žena zove..."

Stari poljoprivrednik imao je veliko imanje kraj jezera.
Ispod stabala jabuka i breskvi je postavio vrtne klupe i stolove. Perfektno za piknik. Jezero je bilo uređeno i idealno za plivanje. Jedno popodne odlučio je pogledati je li sve u redu i ima li zrelog voća koje bi mogao pobrati. Uzeo je veliko vedro i krenuo prema jezeru. Prvo je čuo kikot ženskih glasova, a kad se približio obali video je grupu devojaka kako se gole kupaju u njegovom jezeru. Kad su ga primetile sve su uronile u vodu do vrata. Jedna od devojaka je povikala:
"Nećete ništa videti. Ne izlazimo iz vode dok ste vi tu!"
Starac odgovori:
"Nisam ja vas došao gledati kako se kupate i gole izlazite iz vode".
Pokazao im je vedro i rekao:
"Samo sam došao nahraniti krokodile!"

Pouka: I starci mogu brzo misliti...

Teško bih mogla pobrojati koliko  života ona živi, čini mi se, devet, kao mačka.
Rodila se u vreme kad nije bilo inkubatora, sa 1300 grama...majka je smišljala neke improvizacije da je očuva, neke preteče inkubatora. I uspela.
Za vreme rata dobila je metak u glavu, kao dete od 2 godine...preživela, ostala normalna, "samo" - otada nije videla na jedno oko.
Sa 16 godina perforacija slepog creva, jedva pregurala do hirurga i posle njega.
Sa dvadesetak godina dobije zapaljenje trbušne maramice, obično se glavom plaća. Bez svesti, s visokom temperaturom, gomila leda na trbuhu, oko nje konzilijum se okupio, smišljaju šta da rade, može li se još nešto...ona se budi, otvara oči, vidi njih, oseća led na trbuhu, i zapita :"A u kom ćete me veku odlediti?".
Zaljubila se u momka bez oba oka, zajedno su videli na jedno...pa zajedno kroz život srcem vođeni...Kao posledica ranijih upala, ne može imati dete.
Upoznale smo se u bolnici, posle njenog spontanog abortusa. Nije znala ni kako se zove. Vidim, čita ceo bogovetni dan pola stranice priče u "Politici". Ujutro je pitam: "O čemu se radi u priči?". "Ima jedan Džo", reče ona. Pitam popodne, o čemu je priča , ona odgovara, o Džou. I uveče je pitam, a ona ne odmiče od iste strane: "I ko je Džo?", a ona odgovara "Pojma nemam!" Otada, kad je pitam kako je, ne pitam je tako, obično, nego "Znaš li ko je Džo?" Ako zna, dobro je, ako ne zna, pomagaj odmah!
Njena doktorka slomi nogu na skijanju, i  nije je mogla lečiti. Preda je drugoj, i ova slomi nogu. Predam je mom doktoru, i kažem da njena noga ode ako i moj doktor slomi nogu! Nije se to desilo, i već sledeće godine rodila je sina.
Sledila je teška operacija, opet glavu jedva vratila s onog na ovaj svet.
Ako mačka ima devet života, a ona je potrošila pet-šest, i ne da se baš lako, moram zaključiti da ima nekog dobrog saveznika gore...i krcka svoje živote na zadovoljstvo onih koji je vole, a nezadovoljstvo onih drugih...malobrojnijih...

Vozio se čovek motorom i slucajno udari vrapca u letu. Vidi da je vrabac živ. Bude mu žao, pa ga ponese kući i stavi u kavez sa malo vode i hleba. Nekoliko sati kasnije, kad se vrabac probudio, pogleda oko sebe i počne da plače kajući se:
- Rešetke, hleb, voda...pa ja sam u zatvoru, mora da sam ubio onog motociklistu?!

Ciga se razbio sa mercedesom, hitna ga pokupi i odveze u bolnicu. U bolnici frka, panika, svi se uzmuvali, doktor viče: "Sestro, brzo, instrumente!"
A ciga, onako, u polusvesti:"Pa ja umirem a njima je do svirke...."

Upisao Ivica školu za auto-mehaničara. Posle prve godine pita ga učitelj da objasni na kojem principu radi motor. Ivica će na to:
- Profesore, mogu li svojim rečima?
- Naravno, Ivice.
- Ovako nekako - brm, brmmm, brmmmmmm.