[ Moje priče
]
18 Oktobar, 2009 09:05
Čovek koji je uvek bio dobro
Daleko od toga da je bio dobro, ali osmeh mu nije silazio s lica. Svi su ga znali kao vedrog, dobrodušnog, toplog čoveka, uvek spremnog da svima pomogne. Nije imao mnogo vremena, nismo ga često delili, ali kad bi se to desilo, uvek me isto zbunjivalo. Ko god bi ga sreo i pitao kako je, dobijao je isti odgovor: „Dobro!“ Pa ga zapitah konačno: “Tata, kako možeš svima reći da si dobro, kad nisi?“
Pogledao me kao mudrac, duboko: “ Ako me prijatelj pita kako sam, pa mu kažem da nisam dobro, zabrinuće se, zato sam dobro. Ako me neprijatelj pita, obradovaće se ako mu kažem da nisam dobro, dakle, dobro sam. A ako me neko formalno pita, tek da pita, odgovor mu nije ni važan, i opet sam dobro.“
Kad sam ga molila da dođe u bolnicu, na ispitivanje, lečenje, odgovorio mi je „Rat je odneo mladost, ljudi su uzeli ostalo, ne treba, nije važno...“
I kad je jedne večeri pre mnogo vremena, sa nepunih 50 godina, otputovao zauvek tamo gde više nema razočarenja ni boli, mnogi su bili iznenađeni - kako, kad je uvek bio dobro??
[ Lepota
]
17 Oktobar, 2009 07:42
Radno vreme Casper
Znate li da Casper radi 24 sata dnevno? Ne znate? Nemoguće. Evo, dajem dokaz. Na Zlatiboru, na Partizanskim vodama, u centru postoji ovaj lokal. Radi non stop, kao što i naš dobri duh radi...jeste li bili kod Casper?
[ Lepota
]
16 Oktobar, 2009 11:40
Kontrasti
Danas ste ovde, leto maltene traje na padinama Zlatibora, jesen jedva da se oseća
Posle tri dana orkanska bura podiže morsku prašinu i igra se automobilom kao igračkom
A pola metra snega na Romaniji čini povratak teškim, i razliku za tri dana neverovatnom
[ Lepota
]
15 Oktobar, 2009 13:06
Nikad ne reci nikad!
Pre nekoliko dana pitala me kuma moje drugarice i blogučiteljice Zlatice Rica (koja nije na ovome svetu već godinu dana), da odem s njom u Makarsku, na izložbu posvećenu njenoj kumi, umetnici koja je u tople boje bojila mapu kulture Makarske. Rekla sam da ne mogu, jer sam na kongresu...Otišla sam na Zlatibor, uživala u divnom društvu, lepom vremenu i kvalitetnom kongresu i onda je sve potonulo za tren. Moja mama je naglo otputovala u rajske predele, pa sam umesto kući nastavila put u Makarsku. Nakon što je mama dostojanstveno ispraćena, odveli su me na izložbu na koju rekoh da neću stići...Nikad ne reci nikad! Izložbu "Život kontra struje- Zlati s ljubavlju" priredila je ćerka umetnice, i sama umetnica, uz pomoć Zlaticinih prijateljica i saradnica. Uz radove "kraljice makarske alternative" citirani su i njena razmišljanja sa veoma čitanog bloga "pedesetplus.blog.hr", koji je nadživeo svog tvorca i još uvek čuva njene misli i sećanja.
[ Moje pesme
]
14 Oktobar, 2009 13:32
Mami
Volela si cveće,
prekrismo te njime
da ti večni snovi
lepši budu.
Da li sam ti ikada
rekla koliko te volim?
Da li sam ti dovoljno
ljubavi pružila?
Znam, nikad dovoljno nije.
Ti si bila
i uvek ćeš biti
jedinstvena, jedina
MAMA.
Hvala svim dragim prijateljima blogerima koji su pronašli načina da mi izraze saučešće i na svaki način nastojali da podele sa mnom tugu. Moja mama se pridružila tati i sada zajedno počivaju pod skutima Biokova i u nezaboravu srca svoje dece, porodice, prijatelja.
