Valcer

Kad si tužan
tugujem dvostruko.
Kad si veseo
još sam vedrija!
Kad si zaljubljen
oko tebe oreol sreće raste,
a moje srce
k'o planinska reka
srećom buja i narasta.
Kad svoj put nađeš
moji su putevi
smireni.
Svemu si početak i smisao,
sine moj !

Slave li smejalice rođendan? Najslađe rupice smejalice na obrazima? DA?! Slavi li najslađi osmeh svoj rođendan? DA?! Slave li rođendan najkrupnije bademaste oči? DA?! I šta ujedinjuje sve troje? Cicilly? Da, pogodili ste! Danas moja blogćerka Cicilly slavi rođendan, cifrom okruglasti, i neka joj je sladak i veseo, i neka joj prva čestitika bude od nekog posebnog... i neka je okružuje ljubav i sreća! Molim njenu blogsestru Behappy da pomogne u sečenju torti! Ko je za prvo parče?

Kažu da dobro kuvam. Imam veliki sređen receptar sa oko 900 proverenih recepata, koji ću jednom možda i izdati u nekoj lepoj verziji. Za neko dobro jelo mogu potražiti recept iz svog ili domacicinog receptara, izmisliti nešto novo, isprobati. Ali da li mogu izmisliti materijal, namirnice za to jelo? Pa, ne baš. Upotrebiću ono što mogu da kupim, u prodavnici, na pijaci. Osim? Osim ako nemam prijatelja koji pod  Avalom gaji ekološko povrće. A imam. Voju. I spremim ručak u kome je prilog bio pire krompir. Pire ko pire, rekli bismo. E, nije! Sin odmah pita: "Šta si radila ovom pireu?" "Ništa naročito, čak manje nego inače"-odgovaram. "Nikad ti bolji nije bio! Seti se šta si mu radila!" insistira sin. I setim se! Upotrebila Vojin krompir! Ostalo još malo, ispečem sutradan krompir, prste da poližeš! Sledećom zgodom ispržim crni luk, papriku, paradajz u sataraš, sve Vojini proizvodi...i nikad slađi sataraš nismo jeli! Zaključak: tajna dobre kuhinje je ne samo u veštini spremanja, nego i u upotrebljenim namirnicama. Izvinite me, idem da skoknem do Voje, možda je brao paprike ili vadio krompir...

Obično napišemo priču, pa joj dodamo slike koje je ilustruju. Ko je raspoložen da počnemo s druge strane? Nanizaću slike, volela bih da raspoloženi napišu priču na koju su ih slike asocirale. Na kraju ću i ja napisati svoju priču.

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici jedan posetilac pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
"Vrlo jednostavno",odgovori direktor,"stavimo ga pred kadu punu vode i damo mu kašičicu, čašu i kantu, i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način."
"Aha, razumem",kaže posetilac,"onaj ko je normalan, počne vaditi vodu kantom."
"Ne", kaže direktor,"onaj ko je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu s balkonom ili bez?"